Говор Председника Владе РСК Милорада Бухе

0
3299
Foto: printskrin Youtube

Говор Председника Владе РСК у прогонству  Милорада Бухе, поводом Дана државности Републике Српске Крајине, на седници Скупштине РСК одржане дана 16. децембра 2018. године:

Поштовано Председништво,

Уважени посланици Републике Српске Крајине у прогонству,

Поштовани чланови Владе Републике Српске Крајине,

Даме и господо!

Драги гости!.

На св. Николу 1991. године у Книну је Скупштина Републике Српске Крајине усвојила Устав РСК, чиме је завршено државно устројство новоформиране државе српског народа. Тако је 19. децембар постао Дан државности РСК.У државну целину прикључене су аутономне области Крајине, Западне Славоније, Источне Славоније, Западног Срема и Барање.

Полазећи од  историјског права српског народа, који прозилази из географских, правних, духовних, друштвених, културолошких особености и изведеног уставног одређења конститутивности и суверености српског народа у Републици Хрватској, српски народ је Уставом и одлукама новоформиране државе, трасирао будуће односе југословенског заједништва.Поучен историјским чињеницама о злочинима, принудном покатоличавању српског становништва, свирепом протеривању ,  Срби су били уплашени од понављања стравичног геноцида из Другог светског рата.Српски народ објединио је етничке територије на којима је живео вековима јер је заједништво била основа опстанка.

Овом државотворном чину крајишких Срба, претходила је  Одлука Хрватског сабора, када је 25. децембра 1990. године усвојен Устав Републике Хрватске , којим су Хрвати једнострано одузели Србима суверенитет  и конститутивност, проглашавајући Хрватску „националном државом хрватског народа“. На одлуку Хрватске од 21. фебруара 1991. да у њој не важе савезни, југословенски закони,  Српске Аутономне области , донеле су егизистенцијално једину могућу одлуку о издвајању из Републике Хрватске и формирању јединствене етничке целине РСК.

Срби као суверен народ на простору авнојевске Хрватске имали су своје историјско утемељење у Војној Крајини, простору под Млетачком влашћу,у којој су вијековима имали национална, вјерска, политичка и друга права. Срби на простору Крајине нису могли бити агресори јер је то територија на којој су они живели као аутохтон, суверен и конститутиван народ са дугом историјском традицијом.

Република Српска Крајина, представљала је политички, правни и војни одговор на сецесију Хрватске из СФРЈ.Разбијање међународно признате СФРЈ део је стратешког пројекта западних сила.Хрвати као осведочени непријатељи српског народа постали су батина у рукама великих сила.Осмишљена политика злочина, католичења, одмазде, прогона, од стране Хрвата прихваћена је ревносно. Срби, остављени од традиционалних пријатеља, обезбожени, задојени комунистичком догмом, братством и јединством, само божјом промишљу вратили су се себи и трезвено проценили глобалистичку превару.

Da Vas podsetimo:  Kad se vojska na Kosovo vrati

Нажалост, Велике силе, на челу са САД, Великом Британијом, Немачком, Ватиканом,  пружиле су подршку Хрватској у рату против Срба. Интереси моћних били су јачи од чињеница које су указивале супротно. Срби су на властитој земљи проглашени за агресоре и терористе и без обзира што је РСК била под заштитом ОУН, током 1995. услиједиле су завршне операције у којима је била ангажована и америчка авијација и пуна војна и логистичка подршка. Геноцидна намера је у основи глобалистичких планова и у ратним дејствима хрватске државе и армаде према Србима, не само у Крајини већ на свим просторима на којима живе.

Српско државно руководство предвођено Слободаном Милошевићем подлегло је притисцима западних глобалистичких снага, ускратило је у одсудним тренуцима економску, финансијску, политичку, а на крају и војну помоћ српском народу у РСК. На руку српском руководству ишло је лидерство појединих крајишких руководилаца, лична недораслост  историјском тренутку, нарцизам, провинцијски идеализам који је великодушно подржаван споља.Често смо од крајишких лидера слушали како их београдски лидери свађају, подмећу им , чиме подривају народно заједништво и отупљују потребу јединственог деловања.

Поред ових неспорнiх чињеница, морамо данас свестрано сагледати позицију Србије и њеног руководства које је пресудно утицало на трагичну судбину крајишког народа:

  • уместо да српско питање решава у целости, београдско руководство прихватило је концепт појединачног решавања спорних територија,
  • налог Београда у току 1994-1995 године, да се не створи јединствена држава и јединствена војна команда са Републиком Српском, јер су обе државе биле у рату,
  • политика крени стани, којoм је успостављена војнуа равнотежа, уместо да Србима створи војну предност,
  • тајно повлачење или онемогућавање употребе убојних борбених средстава –ратне технике, пре одсудних битака са хрватском војском 1995. године,
  • прикривање дипломатских података о правцима напада хрватских оружаних снага, које су прикупљене неколико месеци пре хрватских акција 1995. године,
  • безбројни тајни договори српске и хрватске стране,
  • наметање лажног патриотизма лишеног реалне основе и потребе,
  • пасиван однос политичког и војног руководства Савезне Републике Југославије, у току хрватско- натовских акција супротно одредбама Венсовог плана. Позната је чињеница да је СРЈ могла интервенисати и политички а и војну у случају напада на просторе РСК. Биле је више напада на српске енклаве, али војних дејстава од стране југословенских јединица није било. Историја ће, убеђен сам негативно судити о овој пасивности,
  • дисциплиновање обезглављених крајишких војника од стране Арканових формација,
  • принудни размештај протераног крајишког корпуса,
  • срамна изјава Слободана Милошевића пре одласка у Хаг, да је крајишка војска кукавички напустила РСК.
  • кривотворење броја убијених, протераних / и данас се не зна стваран број убијених, несталих и протераних /.Политичка елита и данас једва нагура број протеран на 200.000, а сви су свести стравичног погрома који се креће у распону од 500.000 до 800.000 протераних.
Da Vas podsetimo:  Nemačku i sigurne poslove zamenili za život u Krnjeuvama

Све су ово неспорне историјске чињенице, којима морамо додати крвожедну хрватску позицију, покварену и недобронамерну политику великих сила те пасивну позицију Русије и прозападну политику Јелцинове клике.

Срби из РСК остављени и напуштени  од свих, у паници су чекали коначну одлуку која ће доћи 1995. године, када је Хрватска подржана од стране НАТО снага починила један од најстравичнијих ратних злочина геноцида и етничког чишћења у Европи после Другог св. рата.

Целокупно домицилно становништво Далмације, Лике, Баније, Кордуна, Западне Славоније, протерано је, a њихова имовина је запаљена, покрадена или уништена. На очиглед света обављена је најпрљавија и најбруталнија окупација и ратни злочин геноцида .

Мук и тишина  завладала је духовним бићем Срба Крајишника. Страх, безнађе, немаштина, губитак идентитета и достојанства претворио се у осећај апсолутног безнађа. Све је то постало чинилац личног менталног и духовног стања сваког Крајишника.Суочени са војним и моралним поразом, крајишници су занемели, дубоко у души сабирали су чињенице и немиле догађаје, уверени у властиту невиност и жељу сваког појединца до последње капи крви. Војни пораз се и могао некако правдати с обзиром на бројност непријатеља, али срце је немилосрдно парала чињеница о оздаји, губитку вековних огњишта, неслози и одсуству братске руке. Свесни чињенице, да је уз војни пораз пала и срамна љага о кукавичком напуштању етничких територија које су Срби вековима сачували, данас, пуни набоја и жеље да исправе учињене грешке, трезвено сагледавају актуелни тренутак, уверени да је изгубљено материјално, само зрно у сфери духовног богаства које је остало у Крајини. Сваки нови дан је нова борба за повратак и исправљање историјске неправде која је нанета крајишкој популацији.

Шта нам је даље чинити:

  1. затражити одржавање међународне мировне конференције о грађанском рату у РХ и РСК у циљу проналажења праведног мира и правичне накнаде за сваког појединца оштећеног у рату. Често сам у Скупштини Србије заговарао ову опцију, јер је то најрационалније и једино праведно решење. Нажалост, нема у српском руководаству снага да покрену овакву иницијативу и затраже од нама блиских и пријатељских држава и народа одржавање међ. конференције. Сви ратови, а посебно ратови грађанског и верског карактера , какав је био овај рат, завршавали су се конференцијама о миру и трајном решењу проблема. Греше светски моћници , а посебно Хрвати, да су оваквом преваром завршили посао,
  2. сабирати здраве снаге и усмеравати њихову пажњу у правцу изналажења најрационалнијег решења и брзог повратка у Крајину. Онемогућити српске поделе и подметања јер смо склони цепањима и деобама,
  3. прикупити релевантне податке о тачном броју убијених, повређених, броју протераних, вредности уништене имовине, и слично. Нестварно изгледа податак, да немамо сређене податке о рату пре 25 година, а имамо уредне податке о римским и турским ратовима.
  4. затражити од блиских и пријатељских народа међународну подршку у разобличавању глобалистичке преваре те осуду Хрватске за учињени геноцид: По систему рада Јермена затражити политичку осуду геноцида над Србима, јер је судска надлежност предуђена ствар. Међународни суд у Хагу одбио је српску контратужбу са образложењем, да није било геноцида над Србима у Хрватској.
  5. разобличавати стратешку политику глобалиста у сатанизацији Срба и православља итд.
Da Vas podsetimo:  „Kad se vojska na Kosovo vrati” ili o bedi Beovizije

Глобализам сваким новим даном тупи оштрицу своје убојне снаге и губи примат у отвореној борби са новим светским праведним и правдољубивим снагама. Глобалисти су у нашем случају мислили, да су протеривањем решили све. Погрешно, несрећа која нас је задесила, само је у нама родила додатну енергију и снагу која нас надахњује да истрајемо и на крају да победимо надмене, крволоке српства и непријатеље српског народа.

Хрвати морају да знају да је отето и проклето, позивамо их да се уразуме. Злочином су дошли до свега материјалног и духовног што је припадало нама. Морамо кренути од народне: ничија није горела до зоре па неће ни њихова. Памет у главу дојућерашња браћо – јер у противном не очекујте ништа добро.

НЕКА НАМ ЖИВИ РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

НЕКА ЖИВИ СРПСКИ НАРОД

ДОГОДИНЕ У КРАЈИНИ

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime