Obesmišljavanje pojmova

0
624

images-17Obesmišljavanje pojmova važna je poluga u procesu demontaže naroda. Rastakanja naroda. Mi koji smo Srbi, dosta teško podnosimo ovaj eksperiment koji traje duže od veka.

Kad sam bio mlad, postavljao sam pitanja starijim, obrazovanim prvacima raznih nauka, željan znanja. Bolje reći žedan. Jedno od takvih pitanja beše: gde prestaje dijalekt i počinje novi jezik? I? Nikada nisam dobio odgovor. Neki upitani nalazili su da sam bezobrazan a neki da sam duhovit. Ovi prvi uglavnom nisu bili Srbi, i možda najviše kroz njih shvatih pojam agent.

Da, bilo je tu još spremnih pitanja koja su naravno takođe ostala bez odgovora. Iz te lepeze dolazi i ovo: kako su nastale granice Republike Srbije posle Drugog svetskog rata? Upitani su odavno pokojni, neću im pominjati imena. Jedan od njih mi je krajnje zabrinuto rekao da ta pitanja ne postavljam više nikad. Nije zdravo…

Riba smrdi od glave… Ma narod nema pojma, baš oni znaju odakle riba smrdi. A odakle smrdi biblioteka? Ako je glava svake biblioteke katalog, onda smrdi od kataloga – ako smrdi. Katalog Biblioteke Srpske Akademije Nauka, ako je Srpska, bi trebalo da je uazbučen! Ali nije, on je uabcćeden. Kako bre? Šta ti je to? To je redosled slova koji ide ovako: a b c ć… ta modifikovana latinska slova je još pre dvesta godina moj stariji i mlađi brat Pavle Solarić nazvao gadnim skjavetom! Neko će reći da sam sitničav i da sam zapeo. Dobro, idemo dalje. Tamo (u SANU) ima par miliona papira, listova i listića raznih formata, na kojima su reči srpskog jezika. Tu su i spisi pomenutog Pavla Solarića, Jovana Hadžića, Vuka, Zmaja… i tako skoro do beskraja! Od tog blaga pravi se još od 1953. godine Rečnik. On je tada nazvan srpskohrvatskim. Dobro. Takvo je vreme bilo, ali zašto se još uvek zove tako? „Najveći sin“ je otišao pre 36 godina, neki kažu u Beč. NJegovi „potomci“ stvorili su nove jezike. Meni od tih novih najviše leži crnogorski. Ali, napredujem i u bošnjačkom. Jer vežbam.

Izveo sam mali proračun, kako je pomenuti Rečnik SANU stigao do slova P, slovo Š će „naići“ negde oko 2067. godine, baš kad se mešovita rusko-srpska posada bude vraćala sa jedne planete blizu Sirijusa. Ispade taj Rečnik kao katedrala; zida se vekovima. Pitanja se dalje nameću sama. Ako se on u najboljem slučaju završi za 110 godina, kome je ustvari namenjen? Možda nekoj novoj hipotetičkoj regionalnoj federaciji i njenoj „edukovanoj populaciji“.

Međutim, postoji i jedan suprotan primer. Svojim očima sam video sedam debelih tomova Rečnika srpskog jezika. Njegov tačan naziv je Frekvencijski rečnik. U tih sedam svezaka nalazi se 11 000 000 reči. Dobro ste pročitali – jedanaest miliona reči. Skoro sve srpske reči su popisane i izmerena je njihova učestalost u tekstovima. Pet stotina ljudi je na tom poslu radilo pet godina. Iznenada, čitav proces je prekinut ranih šezdesetih godina. Ova priča sama je toliko zanimljiva, puna zapleta, tajni, zavera i obrta, da ću ovde stati i možda je nekom drugom prilikom ispričati u celini. Ali moram da vam kažem ovo odmah sada – najučestalija srpska reč je glagol biti. Možda nas je zato nemoguće uništiti. A smrt? Reč smrt je u našem jeziku na stotom mestu. Malo pre reči krv. Krv je sto prva. Reč.

Radovan Damjanović

fsksrb.ru

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime