Pretekli smo Bugarsku i BiH po prosečnim platama

“Plate i penzije rastu i biće drastično veće nego danas. Danas su oko 424 evra, a ne zaboravite, recimo, pogledajte 2002. kada je prosečna plata u Hrvatskoj bila 697 evra, 700 evra, u Srbiji 146, pa pogledajte danas, ovde 424, biće uskoro sa povećanjima 465-470 evra, koliko smanjujemo razliku u odnosu na one koji su danas na oko 750, dakle, ne samo proporcionalno, već čak i u apsolutnim brojevima. Još smo daleko, ali polako pristižemo – Bugarsku smo pretekli, Bosnu i Hercegovinu takođe.“

TV Pink, 22.07.2018. godine

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 22. jula obišao radove na obnovi Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije u Beogradu i tom prilikom izneo čitav niz neistina u vezi sa prosečnim zaradama u zemljama u okruženju.

Tako, Vučić je rekao da je Srbija po prosečnoj zaradi pretekla Bosnu i Hercegovinu i Bugarsku, a uporedio je prosečne zarade Srbije i Hrvatske u 2002. i 2018. godini, rekavši da je 2002. u Hrvatskoj prosečna zarada bila oko 700 evra, a da je danas oko 750.

Nijedna od ovih tvrdnji nije tačna.

Najpre, Bosna i Hercegovina:  prema podacima Agencije za statistiku BiH, prosečna neto zarada zapadnog suseda Srbije iznosila je u maju ove godine 450,4 evra, odnosno 881 konvertibilnu marku.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije – koji su objavljeni 25. jula, ali ih je Vučić očigledno imao i nekoliko dana ranije – prosečna zarada za maj iznosila je 50.377 dinara, odnosno 426,3 evra. Dakle, niže nego u BiH.

Kada je reč o Bugarskoj, nailazimo na problem: statistički institut Bugarske ne beleži neto plate koje pominje Vučić, već samo bruto zarade. Prema poslednjim zvaničnim podacima bugarskog Nacionalnog statističkog instituta (NSI) – a reč je o martu 2018. godine – prosečna bruto zarada u Bugarskoj iznosila je 1107 leva, odnosno 566 evra.

U maju 2018. prosečna bruto zarada u Srbiji iznosila je 69.684 dinara, tj. 589,7 evra, pa deluje da je ovde predsednik bio u pravu. Međutim, Vučić je govorio o neto, a ne bruto zaradama.

Istinomer je zatražio podatke o neto zaradama od bugarskog NSI i dobio odgovor da oni ne skupljaju niti objavljuju podatke o neto zaradama.

Ipak, iz bugarskog NSI su Istinomeru ipak dostavili informacije o porezima i doprinosima koje plaćaju zaposleni, koji su, kako kažu, primenjivi na najveći broj zaposlenih. Iz ovih podataka može se lako može izračunati prosečna neto plata u Bugarskoj.

Prema informacijama NSI, doprinosi zaposlenih za penzioni fond iznose 8,78 odsto, za majčinski fond 1,4 odsto („Maternity fund“), za fond za nezaposlene 0,4 odsto, i za fond zdravstvenog osiguranja 3,2 odsto.

Dakle, ukupan procenat koji zaposleni izdvaja za socijalne doprinose iznosi 13,78 odsto, a kada se ovaj procenat odbije od zarade, plaća se i porez na dohodak, odnosno na zaradu, koji iznosi 10 odsto.

Iz bugarskog Nacionalnog statističkog instituta izveli su i računicu za bruto platu od 1000 leva: socijalni doprinosi iznose 13,78 odsto, odnosno 137,8 leva, pa je oporezivi deo zarade 862,2 leva. Na to se plaća porez na dohodak od 10 odsto, pa tako ukupna neto plata iznosi 775,98 leva.

Sada ćemo izvesti istu računicu za prosečnu zaradu u Bugarskoj u martu 2018, koja je, da podsetimo, iznosila 1.107 leva, ili 566 evra.

Dakle, kada se oduzmu socijalni doprinosi od 13,78 odsto, ostane 954,5 leva. Oduzmimo još 10 odsto poreza na zarade i ostane neto plata od tačno 859 leva – odnosno 439,2 evra. Dakle – uprkos tome što je bruto zarada veća u Srbiji, zaposleni u Bugarskoj imaju veće neto plate nego zaposleni u Srbiji, koje su, da podsetimo, u maju iznosile 426,3 evra. (U martu 2018. bile su 417,3 evra.)

Pređimo sada na deo sa Hrvatskom i Srbijom.

Vučić je iz nekog razloga uzeo 2002. godinu kao referentnu tačku – dakle, samo dve godine nakon što su SPS, radikali i JUL svrgnuti sa vlasti – i ustvrdio da je tada zarada iznosila 146 evra, a da je u Hrvatskoj bila oko 700, te da Srbija sada smanjuje razliku „ne samo proporcionalno, već čak i u apsolutnim brojevima“, s obzirom da je, po Vučiću, u Hrvatskoj prosečna zarada sada „oko 750 evra“.

Još jednom, nijedan podatak koji je izneo Vučić nije tačan.

Najpre, za platu u Srbiji 2002. bio je blizu: prosečna plata 2002. bila je 151,8 evra. Vučić, međutim, nije pomenuo da je tokom 2000. godine, dok je SPS-SRS-JUL koalicija bila na vlasti, prosečna zarada iznosila 88,8 nemačkih maraka, odnosno 45,4 evra. To znači da je za samo dve godine (2001-2002) prosečna zarada uvećana 334 odsto, tj. 3,34 puta.

No, za zarade u Hrvatskoj predsednik Vučić je bio izuzetno daleko od istine. Naime, prema zvaničnoj statistici, u Hrvatskoj je prosečna plata 2002. iznosila 3.720 kuna, odnosno oko 500, a ne „oko 700 evra“. Sa druge strane, prosečna neto zarada u Hrvatskoj u aprilu 2018. godine iznosila je 6.220 kuna, odnosno 839 evra, a ne „oko 750 evra“, kako je rekao Vučić.

Istinomer je od službe za saradnju sa medijima predsednika republike tražio podatke na osnovu kojih je Vučić izneo sve ove netačne brojke, ali odgovor nismo dobili. A zbog svega pobrojanog, Aleksandar Vučić još jednom dobija ocenu „kratke noge„.

Istinomer