Ideje

2
441

Zašto moje ideje četri decenije ne mogu da pronađu svoje utočište kod Srba?

Problem je ili u mojim idejama ili u Srbima.

Kako su se kasnije moje ideje pokazale ispravnim,vreme je bilo najbolji svedok, onda je problem ostao u Srbima.

Koji su lakoverni, povodljivi, politički ostrašćeni i navijački zatucani.

Otrežnjenja su nam uvek bila bolna.

Koja plaćamo velikim brojem nevinih žrtava.

Istorija je dokaz naših velikih stradanja.

Da li su ta stradnja mogla da se izbegnu?

Decenijama dokazujem da smo mogli da izbegnemo tolika stradanja.

Samo da smo bili nacionalno mudriji i da smo pedantno vodili nacionalnko knjigovodstvo.

Primera ima mnogo i pisao sam o njima.

Nažalost, napaljena i nadobudna srpska kvazielita i dalje veruje da je sve tako moralo da bude.

Zbog toga decenijama imam sukob sa njima.

Naravno, tako tvrde jer ništa nisu izgubili u tom nacionalnom stradanju.

Naprotiv, samo profitiraju na srpskoj nesreći.

Primer?

Ne trebamo da idemo u daleku prošlost.

Pogledajmo našu žalosnu sadašnjost.

Recimo, šta većinu srpskih akademika pogađa današnje biblijsko stradanje Srba?

Da li su im penzije i akademski dodaci manji?

Da li teško žive zbog tog stradanja?

Da li su nešto izgubili u našoj današnjoj nacionalnoj tragediji?

Osim bolesne sujete da ih mediji sa nacionalnom frekvencom slabo prenose, ništa drugo ih ne zanima.

Otuda moj prezir prema takvoj srpskoj akademskoj javnosti.

Objašnjenje zašto moje ideje ne prolaze kod Srba nalazim u filozofiji palanke.

Filizof je napisao da je Satana jači od Boga, jer je Satanin posao lakši od Božijeg.

To je potpuno tačno.

Đavo je bliži čoveku od Boga, jer se lakše dolazi do zabluda i opsena, nego do istine.

Put do istine je težak.

To je penjanje uz Golgotu i razapinjanje.

Istina je bolna, teška, naporna i otrežnjavajuća iz mamurluka nacionalnog pijanstva.

Istine nisu prijatne.

One sučeljavaju zabludelog čoveka sa realnim stanjem stvari.

I to čovek teško podnosi.

Neće da čuje.

I beži od te bolne realnosti.

Više voli da ide u nove zablude.

Čovek teži da ide lakšim putem.

Tamo gde ima najmanje otpora.

Tamo gde mu nude prevaru i laž.

I to mu trenutno prija.

Opija ga i umiruje.

Čak i kada zna da je to prevara i laž.

Prepušta se toj manipulaciji, prihvata logiku krda, samo da ne bude sam sa svojim mislima.

Uprkos svemu, čovek je, ipak, misaono biće.

I ta misao ga razara.

Ona je uzrok svih njegovih problema.

Čovek ne može da podnese tu usamljenost.

I zato pristaje da proda svoju slobodu za dobrovoljnu okupaciju.

Bekstvo od slobode je čovekovo večito stanje.

Na tome profitiraju Veliki Brat i politički ološ.

Veliki Brat zna da se čovek plaši slobode.

Zna da ne može da nosi taj teret odgovornosti.

I zato mu nudi sve manipulacije zabave i razonode.

Samo da mu otkloni nedoumicu i neizvesnost.

Politički ološ tehnički odrađuje posao u prevari porobljenog čoveka.

Moje ideje ruše ropski položaj zaduženog i uplašenog čoveka.

Moje ideje ruše totalitarni sistem.

Javno sam ustao protiv svih totalitarnih zabluda i opsena.

Decenijama raskrinkavam sve političke laži, manipulacije i prevare.

Decenijama hrabrim tog malog čoveka da se uspravi i da uzme sudbinu u svoje ruke.

To mu je istorijska obaveza prema stradalim precima i nerođenim potomcima.

O tome govorim i pišem bez uvijanja i ulepšavanja.

Otvoreno i direktno.

E, tu je problem.

Što tako govorim i pišem.

To ne sme da se radi.

To mi zameraju kritičari.

Moram da budem lukav i da polako pridobijem narod za sebe.

Tako se vlada narodom.

Problem ove kritike je u tome što misli da se novim zavođenjem naroda lažnim obećanjima i šupljim frazama može izaći iz sistemskog problema.

Ne može, gospodo drugovi.

Ne može se uspostavljeni sistem laži i prevara srušiti novim prevarama i lažima.

To ne rešava naš problem.

Samo ga odlaže.

Kada će problem sam od sebe da eksplodira.

I da razori čitavo društvo.

U toj eksploziji će biti sadržane sve naše samoobmane, odlaganja i manipulacije.

Naše nemanje snaga da se na vreme suočimo sa istinom.

Moji javni nastupi su usmereni ka tome da se ta sigurna društvena eksplozija na vreme izbegne.

Otuda moje zalaganje da se, napokon, iznese Srbima istina o našoj propasti.

Otvoreno i bez zazora.

Nema laganja i obmanjivanja.

Pošto nisam političar i ne zavisim od glasova birača, nemam potrebe da se dodovoravam njima.

I da ih uvlačim u nove laži, obmane i prevare.

Kako nisam vaspitan u tom duhu, onda mi je mnogo lakše da budem otvoren i pošten.

Zato Srbima otvoreno govorim šta mislim.

Istovremeno, umesto kukanja i zapomaganja, nudim Srbima konkretna i operativna rešenja.

Koje ne nudi parazitska i prodana srpska kvazielita.

Nudim rešenja za spas nezavisnosti države Srbije i za biološki opstanak Srba.

Nudim Srbima nove ideje za spas naše ugrožene zajednice.

Ako i dalje Srbi nastave da slušaju političke debile i idiote, onda moraju da plate račun za svoju nepromišljenost.

Svi računi moraju, kad tad, da dođu na naplatu.

Istorija nam to potvrđuje.

Kako onda dalje?

Nisam posustao u svojoj borbi za spas zajednice.

Smatram da sada borba ulazi u završni obračun.

Moramo da budemo relni i istorijski odgovorni.

U tome treba da se sastoji naša politička mudrost.

Društvene mreže su nam dale veliku mogućnost.

Da nema društvenih mreža, niko u javnosti ne bi znao da uopšte postojim.

Takva je zabarana totalirnog režima prema mojim idejama, jer se plaše tih razornih ideje o rušenju totalitarizma.

Ali, ipak, moje ideje polako prodiru sve više prema građanima.

I sve više ljudi ih shvataju i podržavaju.

Shvataju da se ne borim za sebe da bih došao na vlast.

Borba je za opšte društvene moralne principe.

Koji jedino mogu da spase Srbe od dalje propasti.

Samo moralnom vertikalom i duhovnom obnovom se spašavamo.

Nakon toga dolazi ekonomija.

Za godinu dana možemo da ekonomski preporodimo Srbiju.

I da je usmerimo prema društvu slobode i pravde.

Da li će Srbi ovo da shvate?

Moje je da se borim.

Ako neće ova generacija Srba, onda će neka druga.

Nevolja će je naterati.

Sigurno.

Nisam opterećen da se to mora da dogodi za mog života.

Neka se samo to dogodi!

Ispunjen sam saznanjem da sam učestvovao u oslobađanju Srba od zabluda i prevara totalitarne vlasti.

Radujem se danas što učestvujem u nečemu što je jedino smisleno i logično.

Sve ostalo je gubljenje vremena.

Držim baklju upaljenu.

Podigao sam je visoko iznad glave.

Neka svetli i obasjava u mraku.

Neka upali ostale baklje.

I neka donese Srbima – SVETLO!

Branko Dragaš
Izvor: dragas.biz

2 KOMENTARA

  1. “Sve što nema vatre u sebi sagori.
    Što sagori postaje noć.
    Što ne izgori rađa dan.
    Treba zapaliti sve što može da gori.
    Treba srušiti sve srušivo, sve što nije večno.
    Treba u svemu i posle svega pronaći nadu”.

  2. Prometej nosi baklju a raja ga (četiri decenije) ne razume. Ta ne jedite se, g. Dragaš, bolje stupite u akademiju, to deluje smirujuće. A lepo je i kod nas, u Banatu. Debilno,ali lepo. Polovina radi za udbu a polovina ima kilu. Ni jedni ni drugi Prometeje ne voledu.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime