Plodovi divlje ruže iskorišćavali su se za jelo već od starog veka, pa ih kao jestive spominje i rimski lečnik Galen. Služili su i kao narodni lek od mnogih bolesti.
Od divlje ruže (Rosa canina) u biljnoj medicini se najčešće koristi njen plod, odnosno šipak. Ova biljka raste kraj šuma, uz živice i plotove, na pašnjacima, među grmljem, u ravnici i po planinama. Pojavljuje se u velikom broju oblika, a rasprostranjena je gotovo u svim našim krajevima.
Plodovi divlje ruže iskorišćavali su se za jelo već od starog veka, pa ih kao jestive spominje i rimski lečnik Galen. Služili su i kao narodni lek od mnogih bolesti. Stari Rimljani su verovali da šipak, među ostalim, leči i besnilo pasa, pa odatle potiče i latinski naziv biljke – pasja ruža.
U novije doba je upotreba šipka ponovno dobila na popularnosti jer je ustanovljeno da mesnati deo sadrži mnogo vitamina C. Šipak je, uz zeleni plod oraha, najbogatiji prirodni izvor ovog važnog vitamina. Ustanovljeno je takođe da se u osušenom šipku, a i u proizvodima dobijenim prerađivanjem ovih plodova, može zadržati znatan deo tog inače nestabilnog vitamina.
Najviše vitamina C ima u zrelom šipku koji još nije omekšao i počeo da gubi svetlocrvenu boju. Šipak je pored toga bogat izvor karotina i vitamina P. U šipku ima još i vitamina B1, B2, E i K. U košticama ima dosta vitamina E i vanilina, od čega stučene koštice imaju prijatan miris. Čini se da je šipak iz naših severnijih, hladnijih i vlažnijih područja bogatiji vitaminom C, dok je u plodovima iz toplijih, suvih i sunčanih krajeva nađeno više šećera.
Zbog visokog sadržaja vitamina C preparati od šipka služe kao sredstvo za jačanje imuniteta. Zbog toga se propisuju kao dodatno sredstvo tokom lečenja i oporavka, a jačaju i otpornost na infekcije poput prehlade i gripa. Šipak sadrži i materije koje olakšavaju probleme s prolivom, pogotovo onim koji je izazvan groznicom.
Pektini i organske kiseline iz šipka imaju diuretički efekat, a organske kiseline podstiču izlučivanje probavnih sokova i tako ublažavaju gastritis. Novija istraživanja su pokazala da bi šipak mogao da pomogne kod ublažavanja bolova i povećanja pokretljivosti zglobova zahvaćenih artritisom.
Čaj od šipka koristi se i kod upalnih procesa bubrega, pogotovo za sprečavanje novih oboljenja. Ljudi kod kojih lako dolazi do skupljanja peska i kamenaca u bubrezima ili bešici trebalo bi duže piti čaj od šipka. Čaju od šipka nije potrebno dodavati šećer jer je šipak sam po sebi slatkast. Može da se meša i s drugim biljkama. Zbog kiselkastog ukusa šipkov čaj je prijatno osveženje kod bolesti s temperaturom.
Semenke se u narodnoj medicini koriste kod kamenca, bolesti bubrega i bešike, kod reume. Marmelada od šipka je zimi dobar dodatni izvor vitamina C. Zreli šipak bere se u septembru i oktobru, zatim se suši i drobi u sitnije delove. Čaj od šipka nema nikakvih štetnih efekata, pa možete duže da ga pijete.
1. Protiv anemije
Pomešajte 2 kašike šipka, 2 kašike bobica crne ribizle i 2,5 dl hladne vode. Usitnjeni suvi šipak i suve bobice ribizle prelijte hladnom vodom, zakuvati i lagano kuvajte 10 minuta. Popijte tri ovako pripremljene šoljice čaja dnevno kod manjka gvožđa u krvi.
2. Grip i prehlada
Priprema: 30 g šipka, 20 g cvetova lipe, 20 g cvetova zove, 10 g pelina, 2,5 dl kipuće vode i 1 kašiku čajne mešavine preliti kipućom vodom. Pokriveno ostaviti da odstoji 10 minuta i procediti. Čaj po želji zasladiti medom. Uzimati 2-3 puta dnevno.
3. Domaći pekmez
Zreli i na suncu omekšani šipak očistiti od semenki i dlačica (nije nužno). Mesnati deo sameljite i pomešajte s jednakom količinom šećera i vode. Kad voda ispari i šipak omekša, propasirajte ga i ponovno zakuvajte dok se ne zgusne. Možete da dodate po želji i malo limunovog soka ili vitamin C.
4. Mešavina za čišćenje krvi
Pomešajte 20 g šipka, 10 g listova breze i 10 g pirevine. Prilikom pripreme čaja kašičicu mešavine prelijte šoljicom kipuće vode, ostavite da pokriveno stoji 15 minuta i procedite. Pijte tri šoljice čaja dnevno.
5. Čaj od ružinih latica
Čajnu kašićicu suvih ružinih latica prelijte s 2 dl kipuće vode. Poklopite, ostavite da odstoji 20 minuta, a zatim procedite. Ovaj čaj je vrlo prijatnog, cvetnog ukusa, a koristi se za čišćenje krvi i kao lagani laksativ. Pije se i kod žutice, prekomerne menstruacije i glavobolje.
6. Kamen
Čaj od izdrobljenih semenki kuvamo pola sata, a zatim ostavimo da pokriven odstoji još jedan sat. Prijatnog je ukusa jer semenke sadrže vanilin. U narodnoj medicini koristi se kod kamena, bolesti bubrega i bešike i reume.
7. Diuretički čaj
Priprema: 50 g šipka, 20 g korena zečjeg trna, 10 g listova breze, 10 g rastavića, 2,5 dl kipuće vode i 1 kašiku čajne mešavine preliti kipućom vodom. Pokriveno ostaviti da odstoji 10-15 minuta i procediti. Čaj uzimati 2-3 puta dnevno.
8. Protiv reume
Pomešajte po 30 g cveta ruže, lipe i zove i 10 g cveta boražina. Dve velike kašike mešavine prelijte litrom kipuće vode, poklopite i ostavite da tako odstoji 20 minuta. Procedite čaj, popijte ga toplog i po želji zasladite medom. Ovaj čaj takođe pomaže u lečenju prehlade jer podstiče znojenje.
9. Laksativ
Prelijte 1-2 žlice šipka i 1/4 limuna s korom s 2,5 dl hladne vode. Zakuhajte i lagano kuhajte 5 minuta. Pokriveno ostavite da odstoji 5-10 minuta i procijedite. Topli ili hladni čaj pijte 2-3 puta na dan, prije jela.
10. Mirisni čaj
Potrebno vam je 12 g šipka, 12 g meda, 2 g cimeta, 2-3 gorka badema, 5 dl vode i 3 dl mleka. Dobro oprane i osušene izdrobljene plodove i semenke šipka potopite oko 6 sati da se izduže, pa ih u toj vodi kuvajte 45 minuta. Procedite, a kad se ohladi, čaju dodajte med, cimet, gorke bademe i mleko i ostavite da još jedanput provri. Piju se 1-2 šoljice čaja dnevno.
11. Imunitet
Pomešajte 10 g šipka, 20 g kamilice, 20 g zove, 10 g matičnjaka, 10 g lista borovnice, 10 g koprive, 10 g hajdučke trave, 5 g nevena i 5 g hibiskusa. Kašičicu mešavine prelijte šoljicom vruće vode, ostavite da odstoji 10 minuta i procedite.
12. Ružino sirće
Prelijte 125 g svežih latica ruže litrom belog vinskog sirćeta i ostavite da odleži devet dana. Upotrebljavajte za obloge i umivanje kod lošeg tena. Pogotovo je efikasan za ublažavanje svraba, pri ispiranju upaljenih desni i uklanjanju staračkih pega.
13. Vino od šipka
Za pripremu vina od šipka potrebno je 3 kg ploda, 4 l prekuvane vode i 2 kg šećera. Plodovi šipka se operu, očiste od peteljki, po dužini iseku i stave u posudu sa širokim otvorom. Iz vode i šećera pripremi se šećerni rastvor. Čim se izbistri, nalije se na plodove. Posuda se zatvori čepom za vrenje ili lanenom krpom i sadržaj se prepusti vrenju na toplom mestu. Nakon potpunog vrenja tako dobijeno vino se procedi i napuni u boce i čuva dobro začepljeno, najbolje u hladnom podrumu.
14. Liker od šipka
Potrebno vam je 250 g šipka, 250 g šećera i litra lozovače s 45 odsto alkohola. Šipak usitnite i stavite u teglu od 1,5 litara. Prelijte lozovačom, dodajte šećer pa ostavite da odstoji deset dana na toplom mestu. Povremeno promućkajte. Procedite i ulijte u boce. Uzimajte oko 0,4 dl na dan, za jačanje imuniteta.
15. Medeni liker
U 5 dl kipuće vode otopite 300 g meda, dodajte 50 g ružinih latica i poklopite. Nakon deset minuta procedite, dodajte litar rakije i promešajte. Kad se tečnost sasvim ohladi, ulijte u boce i začepite čepom od plute. Liker se čuva mesec dana na hladnom i suvom mestu, pa tek nakon toga može da se posluži.
dnevno.rs
