Ako je Vučić rekao onda je tako- Siniša Mali ne da nema 24 stana u Bugarskoj, već i taj jedan koji ima kupljen je njegovom ukradenom ličnom kartom, jer opšte je poznato da rukovodstvo SNS-a kuburi sa identitetom, odnosno, ličnim dokumentima: svi se vode na Vučićevu ličnu kartu, isti im je matični broj, on razmišlja za sve, a po potrebi daje urin i krv na analizu za čitav glavni odbor.
Zato, siroma, i govori onako tiho, ubledeo ko trudnica, a prste spaja jerbo mu bride jagodice i već ima paničan strah od onog: „Ajmo, mali, ispruži prstić da teta bocne“…
Dakle, gradonačelnik Beograda nema pomenute stanove, što je, rekosmo, Vučić utvrdio grafološkim veštačenjem potpisa na famoznim ugovorima: „Ovo Sinišin potpis, hahahah… Pa, gde, bre, on sme da se potpiše svojim imenom umesto mojim?! Dakle, falsifikat, i to besramni! A, što se stana tiče- taj jedan ima, i to nije neki, u planinskom bugarskom selu, čobanska garsonjera, pazario dok se još zanosio mišlju da čuva ovce u nekakvom „Nesebaru na vodi“, mnogo pre nego što sam mu ponudio daleko veće i izdašnije stado“!
Zapravo, pomenuta 24 stana postoje i jesu u vlasništvu gradonačelnika, ali tek fiktivnom, jer deo su genijalnog plana vlade, koja planira da doskoči Unesku po prijemu Kosova, o čemu se premijer takođe oglasio.
– Nismo želeli ranije o tome, da nas Kosovo ne preduhitri daleko bilo, ali procurelo je, pa da objasnim: s namerom nismo učinili ništa da Kosovo ne bude primljeno u Unesko, jer to Srbiji ide u prilog! Sve što će oni dobiti jeste starogradnja, oronulo već, „rupa bez dna“ što se ono kaže! Mi gledamo u budućnost, a Kosovo neka se zanosi prošlošću! Računali smo nešto koliko koliko košta samo održavanje tih Visokih Dečana, Pećke patrijaršije, Svetih Arhangela i ostalog sa spiska, i kad je Bata Gašić, najiskusniji u poslovima adaptacije i 
„restauracije“ podvukao crtu i dao predračun, shvatili smo da je bolje pazariti novogradnju nego izdvajati iz budžeta za nešto što svakog časa, veka, milenijuma može da se sruši! Neka se Albanci bakću s tim, videće samo kad im stignu računi za struju, tamjan, kandila, voštanice… E, zato smo mi na ime Malog kupili te stanove, i sad krećemo u diplomatsku ofanzivu da njih preimenujemo u manastire, pa da lepo apliciramo za prijem u Unesko! Ako me pitate zašto baš u Bugarskoj, odgovoriću vam: em je bagatela kvadrat, em su već u EU, tako da ćemo bogomoljama ući u Uniju i pre početka pregovora, a u letnjoj sezoni ćemo zamoliti monaštvo da na dva- tri meseca napusti objekte kako bi mogli da ih rentiramo turistima, što znači da će osim izuzetne verske vrednosti imati i komercijalnu!
Sačekajte, videćete već za koji mesec kad Tači zakuka kako treba da se menja crep na Dečanima, a naša „srednjevekovna“ baština uveliko u turističkoj ponudi za leto, na bazi polupansiona: noćenje s liturgijom i doručkom! Dakle, nema mesta aferama i panici- stanovi postoje, ali samo kao najskuplja srpska reč i srce Srbije, nikako kao vlasništvo gradonačelnika ili nekog od nas! Koliko od sutra počinjemo sa prevođenjem pesme „Vidovdan“ na bugarski, tako da će se uskoro slobodno oriti „srpskim Jerusalimom“: „Ko da mi otme iz moje duše- Nesebar“!
Mihailo Medenica
Dvaujedan
