Da li smo postali klik društvo?
Samo 120 ljudi je došlo u “ Pionir” da podrže ovu humanitarnu akciju. Zašto tako malo ljudi?
Ima više razloga. Ali jedan je glavni. Najvažniji i najveći razlog je nesposobna vlast. Koja ne zna da upravlja državom.
Osobe sa intelektualnim nedostacima moraju biti isključivo finansirani od strane države. Nikakvi humanitarni koncerti nisu potrebni. Njihov odlazak na Olimpijadu u SAD treba da bude organizovan od strane države. Porez plaćamo, između ostalog, da država organizuje rad i život svim građanima koji ne mogu da rade, koji imaju intelektualne nedostatke, invalidima i svim drugima koji prosjače ili su beskućnici.
Srbija je dovoljno bogata da može da obezbedi sve građane koji ne mogu da rade. Dovoljno je da se ukine 136 agencija i da se preusmeri 830 miliona evra u privredu i za socijalnu pomoć ugroženom delu stanovništva. O neobrađenih 500.000 ha zemlje i novcu koji se tu gubi ne vredi ovde pisati. O parama koje pojede politički ološ, tajkuni i administracija isto ne vredi sada pisati. O izbegavanju plaćanja poreza u Srbiji estradnih likova, koji su učestvovali u ovoj humanitarnoj akcije, niko ništa ne govori.
Dakle, treba stvari nazvati pravim imenom. I treba zakucati na prava vrata. Ona na koja niko ne sme da zakuca.
Lepo je što su svi ovi ljudi sa estrade učinili da se prikupi novac. Ali, to ne rešava problem. Ni u ovom konkretnom slučaju, niti u mnogim drugima. Kojih ima na sve strane i koje ne vidimo. Ili ne želimo da vidimo.
Bilo bi mnogo bolje da su ljudi sa estrade tražili da ih primi Gospodar Srbije. I da su ga naterali da promeni sistem. Država je dužna da obezbedi pare za učešće na olimpijadi. I za sve druge humanitarne aktivnosti. Država je ta koja to mora da reši.
Ali, ljudi sa estrade nemaju tu spoznaju i nemaju hrabrosti. Oni ne smeju da udare na temelje totalitarnog sistema. To prevazilazi njihove sposobnosti i njihove interese. Velikim delom su i oni potpora tog totalitarnog sistema. Samo se to prikriva. Kao da su ljudi glupi da to shvate.
Onda dođe do ovakvih pokvarenih optužbi na račun građana. Optužuju ih oni koji služe održavanju totalitarnog sistema.
Građani su krivi. Građani su bez duše. Građani nam ne valjaju. A oni su veliki humanisti. Estradni humanisti.
Ti napadi na građane se odlično uklapaju u optužbe Ace Dramosera da su Srbi genocidan, neradan i pokvaren narod. I tako, ideja da se pomogne osobama sa intelektualnim nedostacima, završava se u propagandi o bezdušnim građanima. Koju vodi režimski list BLIC. Ljubitelji svih vlasti.
O toj suštini problema niko ne sme da piše i govori. Tako se nabija krivica građanima. Potvrđuje se da smo najgori narod na svetu. I da moramo da budemo porobljeni. Treba nam čvrsta ruka Vođe. Totalitarni sistem nalazi svoje opravdanje postojanja.
Sve ostalo je nevažno.
Tačno je da su građani zaista osiromašili. Ali, mogu da skupe taj potreban novac za put. Toliko nismo siromašni. Međutim, problem je što nema poverenja.
Mnoge humanitarne akcije su završile aferama. Ni oni koji su organizovali te akcije nisu ostali čisti.
Ni primedba da smo društvo koje samo klikće na kompjuteru, nije tačna. Kada je umro patrijarh Pavle, više od šeststo hiljada ljudi je prošlo u mimohodu da odaju poštu velikanu. Niko nije organizovao ljude. Nikome nije bilo teško da stoji šest sati u redu. Niko ništa nije komentarisao. Svi su ćutali. Pred svetim čovekom.
Prave vrednosti, na kraju, uvek dobiju svoje priznanje.
Estrada je razbarušena beznačajnost. Klovnovi totalitarnog režima. I građani odbijaju da učestvuju u tom cirkusu.
Branko Dragaš
dragas.biz
