660.000 evra za „magarca“

Marina Abramović je ponovo uspela da uzburka kulturnu javnost i sve one koji prate dešavanja u kulturi. Predavanju na otvorenom je prisustvovalo više hiljada ljudi, a muzej savremene umetnosti je posećen kao nikada ranije.

Performans kao umetnost, kod nas nikada nije bio posebno cenjen, a verovatno ni shvaćen. Mnogi to otvoreno nazivaju prevarom. Tako je i sa ovom izložbom. Većini nije baš jasno šta je suština Marinine umetnosti i uopšte umetnosti perfrormansa. I zašto je uopšte umetnost kada neko ubada sebe nožem, lupa i prima šamare od saučesnika u performansu, zuri u posetioce, jede sirov luk, sedi gola u izložbenoj sali… Cela ta stvar liči na neke dosetke u stilu „hej, ajde sad da udaramo šamare jedan drugom i to će biti kao metafora za otuđenost i agresivnost koja vlada među ljudima i to će ih naterati da se zapitaju o svom odnosu prema društvu i ljudima oko sebe…“ Ili „ajde sad da se skinem gola i da dopustim posetiocima da mi rade šta hoće , a to će biti primer kako su ljudi bespomoćni ili kako zavise jedni od drugih…“

I što je performans neobičniji, opasniji, bizarniji, to će odjek biti veći. Da li je to zaista umetnost?

Na to pitanje nije baš lako dati odgovor bez obzira što zvanično, performans i konceptualna umetnost jeste vrsta umetnosti. Ono što je očigledno, to je da  Marina Abramović uspeva da pokrene ljude i da ih zainteresuje za teme koje i nju samu interesuju  za koje, kroz predestavu, performans, izložbu, traži neke odgovore ili postavlja nova pitanja. I najvažnije od svega, uspeva da animira publiku. Iskreno, većina njih dođe samo zato što je u pitanju slavna Marina i sa izložbe izlaze zbunjeni ili čak razočarani.

„Kakva mi je to umetnost?“ čuje se u razgovoru, po izlasku iz muzeja.

Ono što niko ne može poreći to je nagon za umetnošću i pomeranju granica  koji je prisutan kod Marine Abramović. Zahvaljujući njoj performans i jeste postao vrsta umetnosti. Još uvek osporavan, nedovoljno cenjen, podložan čak i podsmehu ali ipak stvar koja uspeva da zaintrigira publiku. To je već dovoljno za posetu muzeju. Čak i ako krajnji utisak bude negativan. I sam život Marine Abramović liči na neki performans opisan u knjizi „Prolazim kroz zidove – memoari“. Sama knjiga, doduše nije napisana baš na visoko književnom nivou ali interesantnost njenog života i dogadjađa iz njenog života to nadomešćuju. 

Građane Srbije izložba „Čistač“ košta 660. 000 evra. Možda je to previše za siromašnu državu, ali činjenica je da  je to Srbiju stavilo na kulturnu mapu sveta. Između ostalih radova, na izložbi se prikazuje film  „Ispovest“ (otkupljen za 100 hiljada dolara) u kome Marina sat vremena zuri u magarca. Na Fejsbuku  kruži objava u kojoj se traži da se Marini Abramović oduzme magarac. Ili bar da prestane da toliko bulji u njega,  ipak je to previše umetnosti za jednog običnog magarca.

Goca Savković