A sme li „Kada Kosovo i Metohija zove, ja dajem svoj glas“?

0
490
Cvijetin Milivojević / Foto:YouTube Screenshot
Čuh u „Istinomeru“ da je čak i vrhovni dvorski istraživač Ipsos Bogosavljević preventivno, ovaj put i javno, najdobronamernije, upozorio Vrhovnika da bi, ukoliko do proleća, makar i diskretno, ogoli svoju „kosovsku politiku“, mogao da pukne na nadolazećim oktroisanim izborima!

„Dobro jutro, Petroviću Petre,
dobro jutro, šta ste noćas snili,
ljeto, avgust, naivne Švabice jedre,
šezdeset druge, šezdeset treće, kad ste mlađi bili…?“

Kad to priznaju čak i neki od onih koji, u Vrhovnikovo ime i za njegov račun, evo već osam godina, brutalno spinuju Kosovo kao „temu na začelju začelja prioriteta srpskih birača“, znači da je dogorelo do nokata (noktiju).
Poizotkrivalo se, glede „San Kosova i Svete Metohije“, izgleda, i s leva i zdesna, i odozdole i odozgore.

„Na Istoku stare priče“…
Slažu se veseli Bondarjev i Bocan – Harčenko: „A ko drugi do On“ može bolje da zastupa ruske interese u Srbiji (valjda, i srpske na Kosovu i Metohiji…)?!
„Na Zapadu ništa novo“…

Ni Brisel i ni Vašinton nemaju dvojbe: „Boljeg nemamo (za ovu našu stvar)“ koji bi se, brže i delotvornije, svakim danom, u svakom pogledu, sve više odricao od Kosova i Metohije i odmicao od njega!

I, šta ja trabunjah sve ovo vreme?
Toliko da me je ondašnji Pe-pe-ve (a današnji Vrhovnik), dakle, isti onaj AV koji je, u vreme dok je bio u opoziciji, neretko umeo i da pohvali moju „objektivnost i hrabrost“, posle mog gostovanja u jednoj TV emisiji, u proleće 2013, ničim izazvan, nazvao – „nacošem“. Samo zato što sam javno izbrojao da se u tekstu „Prvog briselskog sporazuma“ koji je, kao, trebalo da obezbedi budućnost kosovskim Srbima, reč Srbija pominje – niti jednom!

Utorak je, 30. septembra 2019.
Danas je iz Prištine zvanično saopšteno da je, do nedeljnih izbora za parlament „Republike e Kosova“, zvaničnicima države Srbije zabranjen ulazak na 17 odsto teritorije Srbije.
Danas je ponovljeno da građani Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija (tj. građani Republike Srbije), zahvaljujući primeni „Briselskog sporazuma“, po prvi put neće moći da glasaju sa dokumentima države Srbije.

Sreda je, 26. jun 1946. godine.
U štampanom izdanju najstarije srpske medijske kurtizane, čak tri cele (od ukupno osam strana) posvećene su suđenju optuženom đeneralu Draži Mihajloviću kome je, sudeći po glavnom naslovu, već presuđeno: „Zločinac Mihailović naređivao je pokolje, a svojim koljašima obećavao da će biti „unapređeni s obzirom na zasluge“! Podnaslovi: „… poklali celu porodicu, s četiri metka četnici su ubili i dete u kolevci“; „U ime kralja Petra, a po naređenju Draže Mihailovića četnici su svedoku Dušanu Đoriću na leđima zaklali majku“; „Dečja kolevka izbušena mecima, s krvavim jastučetom i pokrivačem“; „Uz pokliče ‘Mi smo vojska kralja Petra!’ četnici ubili preko 80 ljudi“; „Optuženi nije prihvatio predlog partizana da i on pruži otpor Nemcima“, ali i – iskaz „svedoka“ koji tvrdi da su četnici Četvrtog korpusa ubijali i američke avijatičare! (Iste one čije je spasavanje od strane Dražinih vojnika, pre neki dan, obeležio srpski državni ceremonijal uz prisustvo američkog ambasadora, prim. C.M)

Istoga dana, 1946, na prve dve strane istih novina, izveštaj o tome kako je predsednik Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ dr Ivan Ribar uručio najviše jugoslovensko odlikovanje, Orden narodnog heroja, predsedniku vlade Narodne Republike Albanije general-pukovniku Enveru Hodži, a svi njegovi najbliži saradnici odlikovani su Ordenom partizanske zvezde prvog, drugog i trećeg reda reda, Ordenom narodnog oslobođenja, Ordenom zasluge za narod prvog reda, Ordenom za hrabrost itd. U otpozdravu na zdravicu svog domaćina maršala Tita, Enver Hodža je rekao da smo „patili i pobedili zajedno („albanski narod i bratski jugoslovenski narodi“), ali nije odoleo ni da primeti da „kada su naše (sic!) divizije prešle na vašu (sic!) zemlju, one su se nadahnjivale još jednim većim ciljem: da pojačaju bratstvo koje nas je vezivalo!“ Domaćini nisu uzvratili na ovu provokaciju, pa je, prema „Politici“, ostalo nesporno da su presudnu ulogu u oslobađanju južnih krajeva tadašnje Jugoslavije (i Srbije) od okupatora odigrali, zapravo, Albanci!
Pa, sada, 73 godine kasnije, kad Vrhovnikov jaran Edi Rama, sa govornice Generalne skupštine UN, poziva na međusobno priznanje Srbije i Kosova, to mu dođe skoro, pa normalno. Može mu se, zašto ne bi, ako to već našem Vrhovniku i njegovom Vrhovnom Klimoglavstvu ne smeta…

Dakle, idemo još jednom:
Ko je raspisao izbore koji se, sledećeg vikenda, održavaju na Kosovu; po čijem izbornom sistemu se održavaju; za organe koje države se narodni predstavnici biraju…?
Ko je raspisao, nedavno održane, lokalne izbore na KiM, na kojima je, u srpskim sredinama, ubedljivo pobedio kosmetski odbor Srpske (napredne) liste?
A od kada su, recimo, lokalni izbori, čak i u većinski srpskim naseljima na KiM, počeli da se održavaju po izbornom sistemu jedine NATO države u Evropi?
Da li se, uopšte, posle osam jeseni ružičaste lobotomije, još neko seća da je, u vreme Onog koi je smeo da nas pogleda u oči, pa čak i u vaktu Borisa Prvog Lepog (i 2008 i 2012!), lokalne izbore na KiM raspisivala i organizovala država Srbija?!
Da li prosečan konzument medijskih sadržaja javne TV kuće i najgledanije TV trovačnice u Srbiji zna da državu Srbiju sa Kosova i Metohije nisu oterali ni pokojni Milošević ni NATO ni Neobavešteni ni pokojni Đinćić, već nečiji paraf(i) na Prvom briselskom sporazumu u aprilu 2013. godine?

I kakvi bi rezultati narednih parlamentarnih izbora u Srbiji bili kad bi, nekim slučajem, građane koji svoju odluku o tome hoće li na izbore izaći i za koga će glasati donose na osnovu uvida u celodnevne rijalitije dva dominantna medija, neko obavestio ko je srpske institucije na KiM prozvao „paralelnim“?

Čitam kako su glasnogovornici ove vlasti koja je prihvatila protivustavni Briselski sporazum, šokirani, kao, činjenicom da je Priština Srpskoj listi zabranila spot sa tekstom „Kada Srbija zove, ja dajem svoj glas!“, jer su tražili da se, umesto Srbije, „ubaci“ Kosovo. Čemu šok? Sami ste to potpisali, nikoga niste za to pitali. No, evo vam kompromisnog predloga: predložite, ako smete, da se, umesto imena Srbije, ubaci termin „Kosova i Metohija“ – da se uverimo je li i on kažnjiv po Svetom Briselskom sporazumu!

Ali, zato su Vrhovnik i njegovo Vrhovno Klimoglavstvo, na zavereničko ćutanje zakleti i zlatnom ćutnjom zaliveni povodom tvrdnje svog koalicionog partnera Haradinaja koji je otkrio ono što su Tači, Mogerinijeva i, poglavito, naš Vrhovnik koji se na svim izborima od 2012, zaklinjao (na Ustav i Jevanđelju) da je Kosovo deo Srbije! Je li to Kosovo i Metohija iz Ustava Srbije tih 950 kvadratnih kilometara? I što to Vrhovnik ne saopšti, na primer, uoči poslednjih predsedničkih izbora 2017? Ili, makar, što to ne kaza, kad je ono, kao usput, nedavno svratio u Medveđu, zašto ne reče da je to to, da je to njegova kosovska politika – pa, da vidimo da li bi i cenzus prešao, čak i u toj Medveđi?

Hvala, zato, Ipsosu (eks: Stratedžiku) Bogosavljeviću. Čovek je politički građanista, predstavnik onih političkih snaga koje iskreno misle da Srbija nema budućnosti sa Kosovom i Metohijom unutar sebe, ali svaka mu je statistička i istraživačka, mada baš odocnela, zlatna a propo Vrhovnika i Kosova.

„Teško da će Vučić dobiti podršku većine za potpisivanje bilo čega oko Kosova…“
„Eventualni gubitak na referendumu (o Kosovu) bio bi udarac proevropskim idejama i vrlo moguće okretanje klatna na drugu stranu…“

„U zemlji nema raspoloženja za pravno-obavezujući sporazum (o Kosovu), i ako se Vučić na to odluči, on i njegova stranka bi morali jako da rade na javnom mnenju…“
„Potpisivanje bilo čega (u vezi s Kosovom) biće izazov u kome će on teško dobiti podršku većine i pitanje je kako bi to prošlo čak i u ovakvim okolnostima kontrolisanih medija…“

Naravoučenije:
Prava opozicija – a to je onaj deo oporbe koji diže glas protiv Vrhovnikovog antiustavnog delovanja na planu odricanja Srbije od Kosova i Metohije – mora jedinstveno da saopšti građanima da, našu veliku žalost, glavne sile Evropske unije, od „Četam haus“ do „Žan Mone“ posredovanja u dijalogu, zapravo, pomažu Vrhovniku da legitimiše naredne izbore i dobije, skoro pa odrešene ruke za odluku o Kosovu protivno volji četiri petine građana Srbije!

A „lekarskom konzilijumu“ doktora Stefanovića i njegovoj samoproglašenoj “ Radnoj grupi za unapređenje izbornih uslova“, pod mentorstvom čudne političke figure „AV od AB“ i „dobrih usluga“ prijateljskog ODIR-a, Cesid Blagojevića i Mekalistera – poželi svaku sreću i „srećan put“…

Cvijetin Milivojević
Izvor: cvijetinmilivojevic.blogspot.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime