O kolektivnom položaju srpske manjine u Mađarskoj u proteklih četvrt veka, otkako su započele krupne društveno-političke promene, pisao je mladi istraživač Dragan Vukelić.
…
Naučni pristup položaju srpske zajednice u Mađarskoj
Tema naučno-istraživačkog rada koji je Dragan Vukelić sproveo u Mađarskoj, bila je: uticaj promene političkog sistema na pravni status manjina i život zajednica u Mađarskoj. Nedavno je, na kraju master studija na Katedri za sociologiju ELTE univerziteta u Budimpešti, uspešno odbranio svoj naučni rad. Ovaj dvadesetšestogodišnjak je na master studije stigao 2011. godine, kao stipendista „Fonda Višegrad”, nakon završenih osnovnih studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
– Na mojoj grupi bilo je nas šestoro studenata iz različitih zemalja: Kameruna, Turske, Poljske, Indonezije, Azerbejdžana, i ja iz Srbije. U junu mesecu diplomiralo nas je samo troje i mi predstavljamo prvu generaciju studenata na engleskom jeziku koji su odbranili master rad na ovoj katedri – kaže Dragan, dok nam pokazuje svoj rad od šezdesetak stranica, pisan na engleskom jeziku.
– Ovaj rad se zasniva na seriji intervjua koje sam obavio, o ključnim temama kroz koje se prelama život srpske zajednice u Mađarskoj. Razgovarali smo o kulturi, školstvu, medijima, crkvi, i naravno Samoupravi Srba u Mađarskoj, o tome kako ove oblasti funkcionišu i šta one znače za život zajednice. Svakako, pored škole, medija i kulturnih manifestacija koje jačaju osećaj nacionalnog duha, moj je zaključak da je na ovom prostoru bila presudna uloga crkve kao stožera zajednice, ma kakve da je pritiske srpska zajednica u prošlosti trpela. U poslednjim decenijama se uglavnom sklapaju nacionalno mešoviti brakovi, što asimilaciju čini bržom. Međutim, došlo je dosta ljudi iz Srbije, koji su sada takođe građani Mađarske i može se reći da su oni svojim angažovanjem osvežili jezik i samu zajednicu – kaže Vukelić.
U razgovoru sa njim saznajemo da rad obuhvata i promene Zakona o nacionalnim i etničkim manjinama od 1989. godine. Dragan se bavio i pitanjem kako je tekla praktična primena propisa i kako se to odražavalo na svakodnevni život običnih ljudi.
– U vreme kada se Mađarska pripremala za ulazak u EU, za zemlju je bilo veoma važno da uskladi svoje zakonodavstvo sa zakonima Evropske unije, pa je i pažnja javnosti bila više usmerena ka pitanju manjina i ljudskih prava. U to vreme ratifikovana je Međunarodna povelja o manjinama i ljudskim pravima. Mađarska je 1999. godine postala članica NATO saveza, a 2004. zvanično i članica Evropske unije. Nakon toga, može se reći da fokus na pitanja manjina slabi i Mađarska se sada bavi mnogo više Mađarima koji žive u susednim zemljama nego domaćim manjinama – primećuje ovaj istrživač.
Studija ističe da, prema popisu iz 2011. godine, broj Srba koji žive u Mađarskoj iznosi 10.038 i da je to značajan porast, koji se verovatno može objasniti razvojem demokratije i osećajem slobode pojedinaca da izraze svoju nacionalnu pripadnost, ali i činjenicom da se veći broj naših sunarodnika iz matice u proteklom periodu doselio i nastavio da živi u Mađarskoj. Oni su danas, prema važećim zakonima, ravnopravni pripadnici ovdašnje srpske manjine. Jedna četvrtina srpskog življa skoncentrisana je u glavnom gradu, a ostatak uglavnom živi u južnim delovima Mađarske. Srbi čine većinsko stanovništo jedino u Lovri, dok u ostalim naseljima čine 2% do 5% stanovništva.
NAJVAŽNIJE JE OČUVANJE JEZIKA U PORODICAMA
Dragan Vukelić kaže da nacionalne manjine u Mađarskoj imaju utisak da nisu posebno važne, da ne postoji dovoljno interesovanje medija za njihove probleme, a u toku je i proces centralizacije i jačanja birokratije, pa se dešava da se pojedine mesne manjinske samouprave gase. Problem su, naravno, i finansijska sredstva, objašnjava Vukelić i dodaje:
– Ipak, treba istaći da mađarska država finansira manjinsko školstvo, kao i samouprave. Značaj i uloga škola za svaku zajednicu je očigledna, a očuvanje jezika od ključne važnosti za identitet bilo kog naroda.
– Najznačajniji zadatak zajednice svakako je njen opstanak – objašnjava Dragan krajnji rezultat svog istraživanja i dodaje:
– Put do ostvarenja tog zadatka treba da vodi preko međusobne tešnje saradnje manjina, pre svega na kulturnom planu.
Saradnja između mesnih iregionalnih samouprava sa takozvanim „velikim” samoupravama, treba da bude zakonski regulisana, a potrebna je i što veća povezanost sa ostalim institucijama. Ulazak predstavnika srpske zajednice u Parlament svakako je važan korak, ali je srpskoj zajednici potreban punopravni predstavnik koji će imati pravo glasa, kako bi se zajednica zaista osećala zakonski priznatom. Takođe, kada je u pitanju zakonska regulativa, uvek je važan stepen njene primene u praksi.
Dragan Vukelić ističe da svoje istraživanje namerava da nastavi i da je ovo tema kojom bi želeo i nadalje da se bavi, jer prostor da se teza dopuni i nadogradi postoji.
Dragan Vukelić, politikolog-istraživač
Autor: Dobrila Borojević
Srpske nedeljene novine, list srpske zajednice u Mađarskoj
Pripremile: KM Novine
