Abolicija

Ne znam kako vama, ali meni se želudac ne smiruje od kako sam video kako srpska patriotska javnost, što je sinonim za političke dunstere i lovce u mutnom, toplo pozdravlja najavljenu kandidaturu Tome Nikolića za predsednika Srbije. Do juče im je bio rđav predsednik, poslušnik Vučića, bleda sen sa Andrićevog venca, ali sada, eto, kad se okrenuo od Vučića, ili se bar tako misli, počinje veleobrt profesionalnih Srba i njihovih analitičarskih ikona i u Tomi se traži onaj ko će Vučića oboriti s vlasti.

Drgi moji srbujušči, ako ste spali na to da, posle tolikih godina pametovanja, posle hiljada tribina, nastupa, posle svih vaših angažmana, Vučića treba da ruši Toma Nikolić, a vi da mu pomažete, onda ste sve promašili i najbolje je da držite jezik u toplom.

Vidim, i očima ne verujem, kako vajni srpski intelektualci, koji se igraju maminih genija i patriota, od juče pišu kako u Nikoliću još ima elemenata patriotizma, da on shvata destruktivne efekte režima, da opozicija (koja?) može imati koristi od njega… Potpuno se pogledom preskače činjenica da Nikolić jeste bio deo tog režima, a ne posmatrač, preskače se to da je Nikolić ćutke, pa čak ne ni ćutke, nego grlato i poletno podržavao Vučića i njegovu politiku. No, sad bi Nikolić, u očima patriota, mogao da pomogne da se oni vlasti i sinekura dočepaju, pa žure da ga aboliraju, što pokazuje da se radi o istoj vrsti ljudi, odnosno da su, u vrednosnom smislu, u pitanju ljudi sastavljeni od istog materijala kao i Nikolić. Nikoliću, dakle – pazite te rezone! – treba dati aboliciju iako je ćutao dok se Briselskim sporazumima odvajalo Kosovo od Srbije; treba ga abolirati iako je pritiskao Ustavni sud da zastane u oceni tih sporazuma, da se izdaja i predaja ne bi usporile; treba mu progledati kroz prste što pet godina gleda samo svoj lični položaj i njemu žrtvuje nacionalne interese. U očima patriota – treba. I oni bi, kao i Toma, zavalili Kosovo, samo da malo sede u nekoj fotelji, da se malo pitaju, da malo putuju. Zašto mu treba dati aboliciju? Zašto ga sada treba primiti na svoju stranu? Zato što je, je li, potkopao Vučića…

Da naši patrioti nisu moralno defektni, shvatili bi da je Vučić prolazna, a Kosovo večna stvar i da mi nemamo dovoljno kosova, ili drugih teritorija, da njima namirujemo svačije poliitčko potkusuravanje, pa da, na kraju, kad se kumovi i prijatelji politički raziđu, praštamo i zivkamo ih na svoju stranu, samo kraći za 15 000 kvadratnih kilometara. Da li shvatate, patrioti, štetnost takvih abolicija i apetite koji se njima otvaraju? Da li vam je, tako pametnima, jasno da Nikolić, ni danas, ni ove večeri, ne misli ni o Srbiji, ni o Srbima, niti ima muke savesti, nego samo gleda kako da kapitalizuje svoju poziciju, dok vi mislite da će vašu da popravi. Koje to bunike jedete?

Za naš politički život bi dobro bilo reći nešto sasvim drugačije:

„Tomislave Nikoliću, učestvovao si, aktivno ili pasivno, u svom devastiranju Srbije u poslednjih pet godina i za tebe abolicije, ni pod kakvim okolnostima nema, taman da ćeš sam srušiti Vučića. Ti moraš da podeliš sudbinu režima kome si služio, a ne da se prebacuješ na pobedničku stranu. Nema oproštaja, nema zaborava“.

Ali, u srbiji danas nema nikoga ko će ovo reći, jer svi uveliko kalkulišu gde su oni u ovom, ja sam uveren prividnom, razlazu između moralnih dvojnika, Tome i Vučića. Pri tom, patrioti se u jednoj stvari opasno varaju: Toma Nikolić nije tip koga će oni za nos vući, jer je, iako važi da je balvan, mnogo inteligentniji od njih i nije nemoguće da će čak uspeti, u nekom trenutku, da dobije podršku opozicije, a da onda opet pređe na Vučićevu stranu i od ovih napravi magarad.

Analitičari i vi, nazovi patriotski političari, opozicijo: niko vas nije ovlastio da abolirate ljude koji su otuđili Kosovo, ljude koji su vas surovo pauperizovali, za koje, još ove večeri, dok ovo pišem, mi ne znamo kakve su im prave namere i koji su im motivi. Šta ste vi? Popovi i kaluđeri, pa praštate, onako, neštedimice? Danas halalimo Kosovo, samo da se raziđu Toma i Alek, a sutra možemo i Vojvodinu, samo da se posvađaju, recimo, Saša Janković i Jeremić?

Sramota nije samo na Tomi Nikoliću i toj ekipi, ekipi takvih moralnih patuljaka, već i na onima koji ne žigošu takve pojave i koji su spremni da reptilima, samo ako od njih ima neke koristi, daju status sisara. Onda, hajde da to lepo priznamo, ni za nas, koji se još zovemo nekakvim Srbima i mislimo da smo kakvi-takvi baštinici naših predaka, ljudi više nemaju vrednost, nego samo kurs, koji se menja od dana do dana, zavisno od okolnosti. Ako nas Toma nije naučio za pet godina koja mu je vrednost, šta će da nas nauči danas? Ali, danas ima kurs, skočila mu je cena na patriotskoj berzi.

Vučić i Nikolić, danas ili sutra, trebalo bi da podele odgovornost za ono što su uradili i to jednako. Ko danas oprosti Nikoliću, samo zato što misli da bi mogao biti od neke koristi, on suštinski ne abolira Nikolića, nego čitav period od 2012-te do danas.

Možda će drugi zaboraviti ovaj opšti krik, ovaj poziv da se Toma opet uglavi među patriote, ali ja lično – neću. Ponavljaću stalno. Ko ih abolira, bolji od njih nije.

Milan Milenković

www.milanmilenkovic.com