Aco Srbine – ti si moj najbolji proizvod

0
1491
Foto: printskrin twitter/gosteljski

Sve će dati, samo da sačuva mir –svakodnevno ponavlјa predsednik Srbije. Reklo bi se, pacifista čovek, filantrop gotovo kao i otac i sin Soroš. Jedna novinarka, začuđena ovakvom “mirolјubivom” retorikom, upitala je Aleksandra Vučića, “šta je to sve što će dati”. Odgovor, naravno, nije dobila. Usledila je duga predsednikova žalopojka: To pitate mene, a žute niste smeli, je li? Pitajte one što tuku žene! Pitajte one koji rade s tajkunima i koji žele da me smene, pa da opet plјačkaju državni novac. Ne dam, to im nikako ne dam. Ovo je demokratska zemlјa u kojoj vladam u ime naroda. Glas Vučića je glas naroda, a glas naroda je glas Boga!

Gotovo je neverovatno da još mnogi u Srbiji ne uspevaju da prozru i oslobode se predsednikovih sladunjavih reči, nejasnih konstatacija, jalovih obećanja i minhauzenovskih umnih konstrukcija. Po hilјaditi put isto trabunjanje: “dži-di-pi” (bruto društveni proizvod) i u ovom polugodištu najveći, ne samo na Balkanu, nego i u celoj Evropi; fabrike niču po Srbiji kao glјive posle kiše, plate će da porastu, evo već šestu godinu – samo što nisu; strpite se još malo i živećete bolјe, ako ne na ovom, onda na onom svetu. Sve što narod danas treba da uradi, da bi sutra bio srećan, jeste da “Aci Srbinu” dâ da vodi ovaj provizorijum od države – još dve godine! Dve po dve i život će se završiti, pa će nam onda sigurno biti lakše.

Pozivanje na dijalog o Kosovu najveće je Vučićevo političko dostignuće. Poziva predsednik sve relevantne činioce u društvu da se izjasne o nekakvom kompromisu, za koji još niko živi, uklјučujući i Aleka, još nije čuo niti zna kako bi taj “kompromis” trebalo da izgleda. Ali, svejedno, bulјuci srpskih intelektualaca, političara, analitičara, do danas se srčano izjašnjavala o temi bez sadržaja, bez cilјa, konačno, i bez ikakvog smisla. Razgovaraju (“dijaloguju”) lјudi o Vučićevom priviđenju, koje ni on sam, onako zgranut i zblanut, nije još stigao da bolјe osmotri i ozbilјnije sagleda.

A kad će nam predsednik reći šta se krije iza reči “kompromis”? Iz njegovih reči saznajemo, da ćemo znati kako izgleda sveprožimajući “uzajamni dogovor” (ili sporazum, ko zna koji po redu), kad se on postigne i ako se uopšte postigne. Zvuči baš logično: hoćete da vam predsednik kaže o kakvom “kompromisu” telali, a kompromisa još nema. Kad ga bude – saznaćete sve. Zašto ste toliko nestrplјivi? Uživajte u svake-godine-bolјem životu ili, tačnije, u onom životu koji uporno srlјa ka nama punih šest godina, a koji nam još nije zakucao na vrata. Ali, zakucaće, ne brinite, zakucaće nas tako do kraja ove ili sledeće godine ili one iza sledeće, da nećemo znati na koju stranu da se okrenemo.

Pod parolom, “sve za mir, a mir ni za šta”, Vučić paradira regionom, Evropom i svetom. Eto, koliko je on savestan, mirolјubiv i odgovoran. Da bi dete bilo mirno, povede ga (trkne) na izlet do Nјujorka. Da se ono, kao u borovoj šumi, smiri u hladovini ogromnih nebodera. Sve za mir! Zasada naš predsednik se smiruje po belom svetu, a nakon “kompromisa”, smiriće se na šiptarsko-natovskom Kosovu. A zašto baš tamo? Pa zar to nije zaslužio svojim predanim služenjem albanskim interesima. Još samo da im izgradi autoput preko Prištine i Tirane, sve do Drača, slaviće ga Šiptari bolјe nego Klintona.

Ne tako davno, naš “mirolјubivi” deset-za-jednoga predsednik, ratoborno se busao u prsa, govoreći: “Ne dam Gazivode – ne dam! Možete da me smenite, ali ne dam – i tačka!” Naravno, nikada nije usledio odgovor na logično pitanje, ko to “može da ga smeni”? Da li je on tada mislio na narod ili na nekog trećeg? Možda je mislio na Soroša Juniora, koji svakog kvartala dolazi u Srbiju da pokupi deo novca, koji mu po “zakonu i božjoj pravdi” pripada. Trenutno, dosta i Aleksandru (i Andreju), a dosta i Aleksu. Tata Soroš zadovolјno trlјa ruke: Dok je low-cost radne snage u Srbiji, njegove milijarde se neće istopiti.

Da bi se razumelo predsednikovo mirotvorstvo, treba videti da rat samo što nije izbio. I Vučić i Tači, pa i Haradinaj, poručili su svom narodu, da se uzdrže i “ne odgovaraju na provokacije”. Ne zna se ko provocira, ali to u ovom času nije ni važno, jer taj koji provocira je neprijatelј. Oko takve poruke svojima Vučić se lako dogovorio (napravio kompromis) sa srpskim neprijatelјima. Da rata ne bi bilo moraš, valјda, da budeš prijatelј s neprijatelјem, koji namerava da na tebe atakuje. Uostalom, na šta bi to ličilo da se samopregorno zalažeš za mir, a da budeš neprijatelј svom neprijatelјu. Zato se ne treba čuditi da su se Tači, Haradinaj i Vučić, za nekoga možda neočekivano, našli na istoj strani barikade. Naime, kad svi pređu na jednu stranu, na onoj drugoj (je li) više nema nikoga. I mir, mir – niko nije kriv!

Ipak, i pored svestrane edukacije naroda, pojednci u Srbiji znaju i dalјe da budu sumnjičavi. Nije im, kao bajagi, jasno, kako možeš da ne daš Gazivode, a potom kažeš da Srbi na Kosovu nemaju ni jedan jedini metar. Još gore, nemaju ni santimetar. Pa ni milimetar. Kao da su Gazivode pregažene vode? Kao da se one mogu smestiti na vrh čiode? Eh, u tome i jeste stvar, da budeš umetnik, pa da od gotovog napraviš veresiju, a ni iz čega stvoriš onaj “metar” koji ti je zafalio. Kako je to moguće, upitaće radoznalci. Pa moguće je, jer se recept takvog (ne)uspeha krije u sposobnosti da se bude odani prijatelј s neprijatelјima.

Konačno, ne treba da nas iznenadi ako sutra “Aca Srbin” nakrivi keče i zaigra šotu s one strane Prokletija. Autor ovog teksta prognozira da će srpski predsednik uskoro (za koju godinu) nastaviti svoju politički karijeru kao gubernator Drača, Valone, moguće, i same Tirane. Na prištinskim ulicama staće rame uz rame s Bilom Klintonom – istina uspomeničen – i tako će s Vilijamom, nakon svih poniženja, stajati na ravnoj nozi.

Aca Srbin ima samo jednu majku (nije to Srbija!) – Angelu od Dojčlanda, ali, zato, u tatama on ne oskudeva. Zahvalјujući brojnim tatama, pošlo mu je za rukom da ostvari svoj mladalački san, onaj o kome je, pre više decenija, govorio svojoj prvoj supruzi Kseniji: “Kad postanem predsednik jedne zemlјe, pitaću te za savet kako da je što pre uništim!” I postao je ono što je sanjao. Savet mu nije trebao, odavno se obučio kako da demolira sistem i državu. Još koji mesec, pa će “Aca Srbin” da napusti svoje tate i vrati se ocu, koji će ga očinski prigrliti i kazati: “Ti si Aco moj najbolјi proizvod!”

D. Gostelјski

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime