Sinoć sam se za trenutak ozbiljno uplašio da Njegovom bratu Andreju danas opet ne padne na pamet da se, kao pre dve godine, šeta sa Sinišinim bratom između kordona, bez lične karte. Pa da se sretne sa momcima iz Niškog odreda žandarmerije i da se prskaju patkicama, kao „onomad“… Ipak, brzo me prošao strah.
Nego – ako hoćete da se lažemo, ponoviću ono što mediji već satima horski objavljuju: Ovogodišnji „Prajd“ (i namerno ne kažem Parada Ponosa, jer imam malo drugačija shvatanja šta treba da bude ponos jedne zemlje) prošao je bez incidenata.
Ali, da se ne lažemo: Incidenata je bilo. Dve osobe uhapšene, od toga jedna „odevena u policijskom stilu“ (kako objaviše genijalne kolege). Zaustavljena grupa vernika koja je sa sveštenim licima krenula u šetnju protiv gej parade. I ko zna koliko toga još što je preventivno zaustavljeno još juče – pohapšeno, sklonjeno s ulica, pritvoreno dok „sve ne prođe“.
Da se ne lažemo: Incidenata (što je pežorativ za premlaćivanje) bi bilo u velikom broju da je neko drugi na vlasti (setite se 2001 i 2010). Ovako, isti oni koji su pre šest godina bili zaduženi za koordinaciju nasilnih protesta (što je, opet, pežorativ za premlaćivanje učesnika u Prajdu i uništavanje glavnog grada) danas su sedeli kod kuće i pijuckali svoje „smutije“, „detoks koktele“ i čekali da se ovaj dan završi, pa da oni sutra krenu u svoje kancelarije državnih preduzeća, gde su postali savetnici, sekretari, PR-ovi, šefovi raznih kabineta i tome slično… Kako kaže naš narod – svako ima svoju cenu.
Da se ne lažemo: Incidenata (a već smo objasnili šta je to) bi bilo i sa ovom i sa onom vlašću, da policija nije okružila i blokirala čitav strogi centar Beograda i žilu kucavicu srpske prestonice pretvorila u zonu u koju ne može ni muva da sleti, pre nego što pokaže ličnu kartu.
To koliko je policija ove godine ozbiljno prišla pitanju organizacije Prajda dovoljno govori podatak da je (prema insajderskim izvorima) 5.200 uniformisanih i posebno opremljenih danas vanredno čuvalo „one druge“, čak i mnogo sati nakon završetka njihove šetnje.
I suvišno je postavljati pitanja koliko je to koštalo. Evropa je zapovedila da se Prajd ima održati i… Veliki Vođa je tu da posluša. I da naredi svom bratu da ovaj put ostane kod kuće. Za svaki slučaj.
Da se ne lažemo – ništa se ovde nije promenilo. Nivo mržnje i homofobije u Srbiji prema LGBT populaciji nije pao ni za milimetar. Samo se pritajio. A to je, verujte mi, mnogo gore. U novinama koje su postale potpuno operisane od bilo kog sem naprednog pristupa, ne sme se objaviti ni slovo kritičkog mišljenja protiv organizovanja Prajda. Dakle, ne govorim o govoru mržnje, već kritičkom pristupu. To se u Evropi ne toleriše. A homofobija ključa. Ne, ne preterujem. Samo normalno sagledavam situaciju. Videćete, uostalom, kako će ista ta homofobija ponovo eksplodirati kada današnji napredni Evropejci odu u opoziciju, a zastava dugine boje krene da se šeta po Beogradu negde u ovo doba godine.
Što se mene tiče, poverovaću da je Srbija zaista postala demokratska zemlja koja prihvata LGBT populaciju onog dana kada za obezbeđenje Prajda bude trebalo desetak pozornika. Kada se u istom danu u Beogradu organizuje (na primer) Prajd u centru Beograda i Porodična šetnja na Savskoj promenadi. Kada niko nikoga ne bude mrzeo pogledom i ubijao mislima. Kada prilikom posete nekog stranca (predsednika neke zemlje) Beograd ne bude hermetički zatvaran, šahtovi vareni, a građani prisiljavani da spuštaju roletne i ne vire kroz prozor jer „kolona prolazi“. Kada majke, koje traže svoja prava, a ne milostinju, bude podržala čitava država.
Ovako, ovih 5.000 policajaca koji su danas čuvali 1.000 onih koji su šetali sa LGBT zastavama meni nije dokaz „demokratskog napretka u Srbiji“.
Naprotiv, plaši me.
Aleksandar Bećić
Kolumnista
Najapre, u ovogodišnjem Prajdu su šetali sitni politički i medijski manipulatori ( da baš ne kažem plaćenici stranih ambasada i stranih fondova) i gomila novinara ( po službenoj dužnosti izveštavaju kroz hvalospeve).
Živim u centru i verujte, sve je bilo krajnje otužno i besmisleno. Najmanje je bilo pripadnika LGBT populacije. Zbog neslaganja sa nekim izjavama-stavovima organizatora koji se, uzgred, ne podudaraju sa suštinom održavanja Prajda, ignorisali su Prajd.
Zaključak, u ovogodišnjem Prajdu su šetali pederi a LGBT je ignosrisao Prajd. Drugi zaključak – sledeći Prajd nema potrebe da ima zaštitu. U Srbiji ionako pederi, polako ali sigurno, postaju brojniji .
( Moram da pohvalim pripadnike MUP – u svoj muci besmislenog posla, policajci su bili učtivi i kooperativni kad npr. treba da se kolima izvučete iz zabranjene zone ili se vratite kući pa želite da se parkirate. )