Ako niste pročitali… Br.1

0
1821

Tribunal ne promoviše pravdu rekao je Prof. dr Robert J. Donia, američki ekspert za ruske i istočnoevropske studije

Prof. dr Robert J. Donia je na univerzitetu u Mičigenu 1976. doktorirao iz istorije na temu „Bosanski muslimani između 1878. i 1914.“ Pred Haškim sudom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji i procesima protiv Slobodana Miloševića, Tihomira Blaškića, Momčila Krajišnika, Darija Kordića, Momčila Perišića i drugih svedočio je o istorijskoj pozadini i kontekstu zločina. Donia veruje da je Tribunal u Hagu „ispunio svoj primarni zadatak – podizanje optužnica i suđenje počiniocima ratnih zločina na području bivše Jugoslavije od godine 1991. Postigao je to uz visoku cenu a i dugo je trajalo. Verujem, međutim, da Tribunal nije uspeo da promoviše pomirenje. U toj dimenziji sud je promašio.“

NIN: Zašto Tribunal nije uspeo u promovisanju pravde?

R. J. Donia: Često pripadnici zajednice žrtve gaje nerealna očekivanja u pogledu dužine ili broja godina za izrečene kazne. Oni očekuju priznanje, a ne pravdu. Koriste reč „pravda“, a u stvari misle na priznanje onog što su preživeli. Mislim, da vrednovanje istorije na način na koji bi to žrtve želele, nadilazi mogućnosti Tribunala. To je više tema za istoričare. Najvažnije je, ipak, da se ratni zločini procesuiraju sa namerom da se promeni ponašanje budućih potencijalnih počinilaca. Smatram, da postoje i dređeni dokazi, da je međunarodno pravo zaista promenilo ponašanje potencijalnih učesnika ratnih zločina, počinjenih u Bosni.

NIN: Da li je na teritoriji bivše Jugoslavije bilo koji pripadnik NATO počinio ratni zločin, koji bi Tribunal u Hagu mogao da procesuira?

R. J. Donia: Ne znam. To je dobro pitanje…Kao što znate, tužioci su u početku istraživali incidente povezane sa bombardovanjem 1999. i nakon kratke istrage zaključili su, da uslovi ne opravdavaju nastavljanje istrage. Tužioci su došli do istog zaključka i u nekoliko drugih slučajeva. Verujem sudu. Verujem i nadam se, da će tužioci biti slobodni da optuže bilo koju instancu, koja jeste ili koja bi mogla u budućnosti da počini ratne zločine.

NIN: Kako je na kredibilnost Haškog suda uticala činjenica, da je glavni optuženik Slobodan Milošević umro u zatvoru?

R. J. Donia: Vrlo malo. Moram da naglasim, da je sud doneo odluku u vezi sa zahtevom odbrane da se optužba odbaci. To je bila veoma temeljito razmotrena odluka, koja je prihvatila većinu, iako ne sve, optužbe protiv Miloševića, uključujući i optužbu za genocid. Smatram, da ta odluka, koju vredi pročitati, identifikuje ključne dokaze, koji bi vodili sudsko veće ka mogućem prihvatanju optužbe za genocid. Sa aspekta suda, ovakav ishod je za žaljenje, ali ne narušava ozbiljno njegovu kredibilnost, niti diskredituje ogromnu količinu informacija o Miloševićivim zločinima, koji su se u toku suđenja razotkrili.

Da Vas podsetimo:  Život je posvetila siromašnima, postala je svetica, a jezivi detalji je i dalje prate

Izbor iz nedeljnika NIN, 11. juni 2009, broj 3050

Ako do sada niste, pročitajte i ovo…

Počinje li novi lov na veštice u srpskim medijima? Naime, kako kaže Bruno Vekarić, potparol Tužilaštva za ratne zločine, „ukoliko se dokaže da su pojedini mediji ili novinari podstrekivali na ratne zločine, protiv nih će biti podignuta optužnica. Tražimo uzroke i posledice na osnovu izjava učesnika događaja u Zvorniku i na Ovčari. Ukoliko analize tekstova pokažu elemente krivičnih dela, protiv osumnjičenih podnećemo tužbe za podstrekivanje i zločine“.  Ratnohuškačke tekstove, navodi Vekarić, neće istraživati neki posebno oformljen tim u Tužilaštvu, nego će predloge moći da uputi ko god bude želeo a ima sačuvanu arhivu novinskih tekstova i TV priloga o događajima u BiH I Hrvatskoj. ( „NIN“, br. 3050)

„Mogu se složiti sa tim da između srpskog i bošnjačkog naroda ima dosta nerešenih pitanja koja bi trebalo rešiti, ne samo zbog toga što je to nekakav preduslov za priključenje i BiH i naše zemlje Evropskoj uniji, nego pre svega zbog toga što smatram da nacije treba da zatvore prošlost, da neke stvari stave na svoje mesto zajedničke istorije. Što se Srba i Bošnjaka tiče, naravno da nije situacija jednostavna jer ona zlodela koja su činjena dosta su novog datuma i to je svakako još bolno i neće biti jednostavno sve to rešiti. Ali, ne bih mogao se složiti sa konstatacijom da je između srpskog naroda i ostalih naroda koji žive u Srbiji sve u redu i raščišćeno. Recimo, što se tiče srpskog i mađarskog naroda, mogao bih da spomenem dešavanja iz četrdesetih godina prošlog veka, tu pre svega mislim na novosadsku raciju protiv srpskog naroda, ali i na 1944. i 1945. godinu kad su streljani nevini, između ostalog i Mađari. Postoje tri sela u Vojvodini čije kompletno mađarsko stanovništvo je pogubljeno. Mi smo stranka koja je pre svega okrenuta budućnosti, ali ni budućnost ne može biti dobra ukoliko se ne stavi tačka na prošlost.“- Balint Pastor, Savez vojvođanskih Mađara ( „NIN“, br. 3050)

Kada se Valentin Incko, visoki predstavnik međunarodne zajednice i specijalni predstavnik Evropske unije 12. maja na 12. zajedničkoj sednici Predstavničkog doma i Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine obratio poslanicima i delegatima, njegove reči su odisale toplinom: „Namjeravam da sarađujem s vama i s građanima ove zemlje i da vam pružim ruku. Za mene je Bosna i Hercegovina rudnik talenata, zemlja finih i darovitih ljudi, a ja namjeravam da sarađujem sa njima, sa tim ljudima. Jasno je da je nas naš poznati ples nuđenja standardnih argumenata nije doveo do cija koji smo htjeli ostvariti. Zato smatram da je i Bosni i Hercegovini potrebna nova koreografija. Za ples je, naravno, potrebno dvoje. Za kolo još više, ali sam uvjeren da je većina vas u ovom parlamentu i u ovoj zemlji spremna da isproba nove korake“.

Da Vas podsetimo:  Vojin Popović – Vojvoda Vuk – Zaboravljeni junak Kajmakčalana

Dva dana kasnije Narodna skupština Republike Srpske usvojila je set zaključaka povodom informacije o efektima prenosa ustavnih ovlašćenja sa RS na institucije BiH. Kada je ista skupština dvotrećinskom većinom 29. maja usvojila zaključke kojima traži vraćanje neustavno prenetih nadležnosti, usledio je Inckov ultimatum. Zatražio je da parlament Republike Srpske do 11. juna poništi svoje zaključke a u posebnom pismu je zapretio i da će primeniti „bonska ovlašćenja“ i poništiti zaključke Narodne skupštine RS. Tako je kriza političkih odnosa u BiH, kako je primetio predsednik Narodne skupštine RS Igor Radojičić, opet krenula „uzlaznom linijom“. ( „NIN“, br. 3050)

U periodu kada se ne zna visina budžeta pokrajine, a kasi pristup imaju samo Bojan Pajtić i Dragoslav Petrović, koordinator vladajuće koalicije u vojvođanskoj administraciji, pokrenuto je nekoliko kozmetičkih projekata i potrošeno pola milijarde dinara. Najskuplji od ovih projekata je odmaralište na Fruškoj gori, Centar za privredno-tenološki razvoj Vojvodine na Andrevlju. Na zvaničnoj internet prezentaciji IV APV, centar je opisan kao mesto na kojem bi trebalo da se „okupe domaći i strani privrednici, investitori i naučnici, da se organizuju marketinške, administrativne, finansijske i druge aktivnosti“. Hotel ima 50 luksuznih apartmana i nekoliko sala, ali je za proteklih godinu dana tamo održano svega tri seminara. Rekonstrukcija i adaptacija koštale su oko 270 miliona dinara, pri čemu je uređenje trajalo dvostruko duže od postavljenih rokova, a cena višestruko veća od planirane. Radovi su izvođeni bez tender , a posao je poveren JP „Put“, preduzeću koje nema kapacitete za ovaj obim radova. I pored propalih projekata, plate pokrajinskih sekretara veće su od primanja njihovih kolega iz republičke Vlade, a vojvođanska administracija glomazna je i neefikasna. Služba zajedničkih i opštih poslova ima oko 350 zaposlenih, gde radi 60 vozača, 50 konobara i potrira i čak 30 majstora, iako se za sve radove angažuju firme spolja. Vojvođanski premijer ima za 10% veću platu od predsednika Srbije Borisa Tadića, i 30% više od premijera Mirka Cvetkovića. („Pečat“, br. 67)

Interpol neće izdati crvene poternice za 19 državljana BiH koje Srbija tereti za zločin nad pripadnicima bivše JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu. Sve informacije vezane za slučaj Dobrovoljačka ulica u Sarajevu, do okončanja revizije pred pravnim odsekom Interpola neće biti registrovane u bazama podataka ove organizacije, niti će biti izdate crvene poternice“, glasilo je saopštenje koje je prošle nedelje uzbunilo srpsku javnost sa obe strane reke Drine.

Da Vas podsetimo:  Jedinstven primer junačke pogibije psa majora u srpskoj vojsci!

„Dopis je rano jutros otišao iz centrale Interpola svim zemljama članicama potvrđuje da crvenih poternica do daljnjeg neće biti“, potvrdio je 3. juna, ministar bezbednosti BiH Tarik Sadović, koji je u Lionu u centrali Interpola razgovarao sa generalnim sekretarom te organizacije Ronaldom Noblom. Podsetimo Srbija je početkom godine raspisala poternicu za 19 državljana BiH koji su bili u vrhu vlasti 1992. godine, u vreme kada je počinjen zločin nad pripadnicima bivše JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu. Posle toga je član Predsedništva BiH Željko Komšić uputio zahtev Tužilaštvu BiH za pokretanje krivičnog postupka i za raspisivanje međunarodne poternice za bivšim predsednicima SRJ Dobricom Ćosićem i Zoranom Lilićem, po liniji njihove komandne odgovornosti za rat u BiH. ( „Pečat“, br. 67)

Nezavisnost Kosova toliko je neprirodna, prisilna, a opet očekivana. Data u zamenu za ulazak Srbije u Veliku Evropu! Kako je to čudno! Traži se, bar u zvaničnim političkim aktivnostima, da se ujedine narodi, da se stvore velike unije i bratimljenja, međutim, de fakto sve se čini u orilog iredentizma. Ulazak u veliku Evropu u zamenu za malo Kosovo. Jedna velika Evropa stalno pod kapom SAD-a. SAD, velika sila koja, deteta propalice, drži u šahu sopstvenu majku koja ne zna više šta da učini pred neprestanim ucenjivačkim i prepotentnim ponašanjem sina. Eto, tako SAD drži u šahu majku Evropu, gospođu možda cuviše staru i umornu da bi znala kako da reaguje. Zbog čega bi ikada Srbi trebalo da prihvate da izgube sopstveno srce, sopstvenu dušu? Zbog čega bi trebalo da daju Kosovo, simbol i temelj sopstvenog identiteta? U zamenu za ulazak u jednu Uniju, ovu evropsku, tako šćućurenu, koja leži ničice, kao rob sina podlaca, SAD-a? Ako sam ijednu stvar naučio o Srbima za ovih deset godina, a posećivao sam ih toliko da su postali deo mog života, onda je to lekcija o tome da su postali deo mog života, onda je to lekcija o tome da se, ma koliko razjedinjeni bili, nikada neće saviti i pokoriti. Njihova snaga leži upravo u tome da imaju sposobnost da pate i pred opštom ravnodušnošću, i u izolaciji. U tišini. Njihova snaga leži u tome da poznaju značaj žrtvovanja, odricanja, u sposobnosti da budu ponosni na ono malo što imaju, jer to malo jeste sve. To je tajna njihovog opstanka. – Alesandro di Meo, arhitekta, saradnik na Univerzitetu „Tor Vergata“ ( „Pečat“, br. 67

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime