Situacija u kojoj antisrpski režim SNS, osiljen usled pretežne narodne malodušnosti, sa svojom destruktivnom i pljačkaškom politikom ide tako daleko, da primorava sve veći broj staleža današnje Srbije (advokate, prosvetne radnike, studente…) da protestuju i obustavljaju rad, dobar je pokazatelj dijagnoze društva današnje Srbije. Protestni stav nesumnjivo treba podržati, što naš Pokret i čini na razne načine, ali ne treba podržati same organizatore protesta koji su deo Sistema i oruđe u partijaškom potkusurivanju. Naše akcije i inicijative, usmerene su u pravcu kanalisanja energije narodnog nezadovoljstva ka konstruktivnoj i nacional-revolucionarnoj borbi protiv Sistema. Jer režime njihovi zapadni nalogodavci smenjuju kao istrošene krpe, a Sistem opstaje.
U dvadesetom veku, srpski radnik i seljak su herojskom borbom izvojevali spoljašnju slobodu pobedom nad spoljašnjim agresorom i okupatorom. Ipak, ni posle tih pobedonosnih ratnih podviga, naši Stari nisu bili lišeni unutrašnje eksploatacije od strane parazita svih vrsta. Tu mislimo i na kapitalistički poredak zlokobne Kraljevine Jugoslavije, kao i na Brozov komunistički teror i svenarodnu pljačku.
Današnje vreme nosi ožiljke prošlosti. Radnici u Srbiji uglavnom su duhovno slomljeni, lišeni svakog idealizma, bez dovoljno volje za borbu za svoju naciju i svoja radnička prava. Istinitost takve dijagnoze posebno je vidljiva danas kada antisrpski režim SNS, osiljen usled pretežne narodne malodušnosti, sa svojom destruktivnom i pljačkaškom politikom ide tako daleko, da primorava sve veći broj staleža današnje Srbije (advokate, prosvetne radnike, studente…) da protestuju i obustavljaju rad. Protestni stav nesumnjivo treba podržati, što naš Pokret i čini na razne načine, ali ne treba podržati same organizatore protesta koji su deo Sistema i oruđe u partijaškom poziciono-opozicionom potkusurivanju. Motivisani ličnim interesima, oni se bore ili samo protiv konkretne mere ili protiv režima, ali ne i protiv Sistema.
Priroda Sistema
Nasuprot tome, naše akcije i inicijative usmerene su u pravcu kanalisanja energije narodnog nezadovoljstva ka konstruktivnoj i nacional-revolucionarnoj borbi protiv Sistema. Jer režime njihovi zapadni nalogodavci smenjuju kao istrošene krpe, a Sistem opstaje. A dogod kod srbskog radnika i seljaka ne bude dovoljno svesti o postojanju Sistema i njegovoj prirodi, kao i o metodima borbe protiv njega, Srbija će ostati u tavorenju između zidova apolitične malodušnosti i zlokobnog nasedanja na kapitalističko-partijaške laži. Jer Sistem se može samo srušiti, nikako reformisati, zato što on po svojoj suštini predstavlja zlo. On je, zapravo, mehanizam koji prožima gotovo sve današnje institucije i koji se nalazi u osnovi današnjeg poretka. On ne dozvoljava isplivavanje na površinu nikome ko nije prihvatio njegova pravila igre, koja pak podrazumevaju etičku degradaciju. Sistem podrazumeva režime koji se po potrebi smenjuju ali zadržavaju podanički odnos spram zapadnih mentora. Zapažamo da Sistem u stvari predstavlja sintezu korupcije i terora, koju politički šinjel maskira etiketom legaliteta i legitimiteta.
U sadašnjoj fazi našeg dela, fokus je na pripremi i stvaranju pretpostavki za gorenavedenu težnju, a jedna od njih jeste i odgovarajući plan, koji se u sferi staleške politike oslanja na principe nacional-sindikalizma.
Sindikat i nacionalna revolucija
I danas, organizaciono oruđe radnika u borbi za njihova prava jeste institucija sindikata. Međutim, postojeći sindikati deo su Sistema. Oni služe za kanalisanje, kontrolisanje i perfidno ublažavanje radničkog nezadovoljstva. Stoga je nužno radničko sindikalno organizovanje koje će biti potpuno nezavisno od parazitskih vlastodržaca, i koje će paralelno sa političkom nacionalističkom akcijom udarati na Sistem. Takvo organizovanje dužnost je novih generacija srpskih nacionalista.
Međutim, uspešna organizacija takvog oruđa nacionalno-socijalnog preporoda ima dva bitna preduslova. Prvi je probuđivanje svesti kod mladih nacionalista o nužnosti borbe na socijalnom planu, koja uistinu i jeste neodvojivi deo doslednog nacionalnog aktivizma. A drugi uslov jeste individualna borba svakog mladog nacionalnog aktiviste za svoj strukovni identitet, kao i za ugled u svojoj radnoj sredini. Sledeći korak je agitacija među radnicima sa ciljem nacional-sindikalnog organizovanje srpskog radništva. Pod „srbskim radnicima“ podrazumevamo radnike srpske narodnosti kao i ostale radnike u Srbiji koji su njeni lojalni državljani. Pri tom, pod rečju „radnik“ imamo u vidu najširi vid ovog pojma, to jest svakog radnog čoveka koji je orijentisan ka težnji da sopstvenim radom (intelektualnim ili fizičkim) obezbeđuje egzistenciju, ličnu i porodičnu. U takvoj borbi i organizovanju ključnu ulogu (vezivnog tkiva) moraju igrati politički aktivni nacionalisti, jer samo koordinirano delovanje na nacionalnom i socijalnom planu može doneti pravi rezultat.
Zlodela demokratskih režima, koji privredno upropašćavaju zemlju, a u koje spada služenje lihvarskoj internacionali, šikaniranje radnika kao nosilaca stvaralačke snage nacije i prodaja preduzeća osvedočenim neprijateljima srbskog naroda i kriminalcima, samo na pomenuti način mogu biti osujećena.
Od dolazećih naraštaja, njihovog pogleda na svet i odnosa prema socijalnom pitanju, mnogo toga zavisi. Zavisi, da li će stvari biti prepuštene slučaju (čitaj: mehanizmu Sistema) ili će, pak, nacionalno svesna omladina, koja stasava i zapošljava se, uzeti stvari u svoje ruke i socijalne mehanizme iskoristiti za sprovođenje nacionalne revolucije. Naše delo usmereno je na takav impuls. Na revolucionarno oblikovanje zdrave narodne stihije, kroz podvig i borbu.
