Alarmantno!

Srbi u Albaniji trpe neviđen teror

0
436

afp-2016-loic-venance Srpski narod u regionu se tokom 2015/2016. suočio sa povećanim pritiscima i daljim umanjivanjem političkih prava ili njihovom stagnacijom, pokazuje izveštaj Naprednog kluba, koji osmu godinu zaredom prati stanje političkih prava Srba u pet država bivše SFRJ, ali i u Mađarskoj i Rumuniji, kao i na teritoriji pod međunarodnim protektoratom Kosovo-UNMIK.

Najaktuelnija je Bosna i Hercegovina. Iako Kancelarija visokog predstavnika za BiH nije više moćna kao ranije, između ostalog i zato što Savet za sprovođenje mira više nije jednoglasan u negativnom odnosu prema Republici Srpskoj, neprijateljski stav aktuelnog predstavnika Valentina Incka je opstao.

„Ukinuti ’genocidnu tvorevinu‘“

Objavljivanje rezultata popisa, posle gotovo tri godine od sprovođenja, temeljno je poremetilo odnose među konstitutivnim narodima BiH, jer je u stanovništvo zemlje uvršteno oko 196.000 osoba koje su već duže vremena u inostranstvu. Rezultati popisa na teritoriji entiteta Federacije BiH su za Srbe poražavajući, jer je od skoro 600.000 njih koji su na toj teritoriji živeli 1991. godine ostalo manje od jedne desetine, odnosno 56.500 ljudi koji čine svega 2,55 odsto građana Federacije.

Istraživači Naprednog kluba izdvajaju problem proslave državnih praznika praznika, jer Federacija BiH insistira da čitava BiH slavi 1. mart, dan kad je neustavni i nelegalni referendum ipak sproveden i proglašen, uprkos činjenici da je na njemu glasalo manje građana od propisanog broja. Na drugoj strani, dan kad je proglašena Srpska Republika BiH osporen je voljom većine sudija Ustavnog suda — stranaca i Bošnjaka — pod izgovorom da je reč o verskom prazniku.

Takođe, na Republiku Srpsku su nastavljeni pritisci oko predaje dela nadležnosti radi navodnog dobijanja kandidature za članstvo u EU, a presude Radovanu Karadžiću i Vojislavu Šešelju bile su povod za novu eksploziju bošnjačkog nacionalizma.

Napredni klub ističe da su tokom prve polovine 2016. godine posebno bili politički aktivni verski velikodostojnici Bošnjaka i Hrvata. Još 2005. godine katolički biskupi predložili su ustavnu reformu BiH kojom bi bili ukinuti entiteti, a posebno teritorijalno zaokružene jedinice u kojima većinski živi srpski narod.

Da Vas podsetimo:  Dve slike Srbije ili Jesmo li zaista najgori

Revizija istorije u „lijepoj njihovoj“

Od jula 2015. do jula 2016. godine položaj srpskog naroda u Hrvatskoj dodatno je pogoršan u odnosu na prethodni period, jer se Srbima i dalje osporavaju ljudska, građanska i manjinska prava i predmet su čestih napada i rasističkih ispada u javnosti. U protekloj godini došlo je i do porasta etnički motivisanog nasilja, pa je u 2015. bilo 189 takvih slučajeva, dok je u 2014. bilo 82.

Prema rezultatima popisa iz 2011. godine u Hrvatskoj živi 186.633 Srba, a srpski narod čini 4,36 odsto ukupnog stanovništva, pa se ispostavilo da je broj Srba smanjen za 14.998 u odnosu na 2001. godinu.

Dokumentacioni centar Veritas ističe da se na njihovom spisku nestalih nalazi još 1.909 lica srpske nacionalnosti koji su nestali od 1991. do 1995. godine na području Hrvatske i bivše Republike Srpske Krajine (RSK). Među nestalima je 1.330 civila, od kojih je 514 žena. Veritas tvrdi da raspolaže pouzdanim podacima za još oko 385 registrovanih grobnih mesta „u kojima se nalaze neidentifikovani posmrtni ostaci smrtno stradalih Srba na pomenutom području i u istom periodu, koji isključivo zbog opstrukcije hrvatske strane, čekaju na ekshumacije“.

„Amnesti internešenel“ u izveštaju za 2015/2016. godinu navodi da se u Hrvatskoj nastavlja diskriminacija Srba, a kao ključne probleme navodi onemogućavanje ostvarivanja zakonskog prava na korišćenje ćirilice, diskriminaciju pri zapošljavanju u javom sektoru i onemogućavanje ostvarivanja stanarskih prava.

U Hrvatskoj je oko 700.000 hektara zakorovljenog poljoprivrednog zemljišta, od čega je polovina u vlasništvu izbeglih Srba koji nisu u mogućnosti da je obrađuju, iako su to dužni prema zakonu, što ih izlaže sankcijama.

 „Kosovo“ proširilo nadležnosti

Napredni klub konstatuje da tokom 2015/2016. nije primenjen nijedan od dva sporazuma sklopljena u Briselu između Prištine i Beograda. Ustavni sud Kosova-UNMIK je sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština prvo suspendovao, pa mu je dao i novo tumačenje.

Učestali su napadi koji srećom nisu završili pogibijom građana. Krajem juna šestoro Srba uhapšeno je zbog isticanja državne zastave Srbije. Srpski povratnici i preostali građani napadani su tokom prve polovine 2016. godine u Klini, Zvečanu i Gnjilanu. Kamenovana su ambulantna kola u blizini Kosovske Mitrovice, obijena crkva u gnjilanskom kraju…

Da Vas podsetimo:  Dokle se stiglo sa raspravom o bojkotu?

Iako je u javnosti stvaran privid o blokadi pregovora, izvesno je da je Kosovo-UNMIK uspelo da proširi svoje nadležnosti. Neuspeh da uđe u Unesko nadomešten je ulaskom u UEFA, Evropsku privrednu komoru… Do sad je otvoreno i pitanje transformacije vojske, a „Kosovo“ je dobilo mogućnost da sa EU sklopi SPP.

Kod đetića šovinizam

Odnos Crne Gore prema srpskom narodu je nedemokratski i šovinistički, piše u izveštaju Naprednog kluba. Proces zatiranja srpskog jezika i pisma se nastavlja, a u školstvu se menjaju i zanemaruju opštepoznate istorijske činjenice.

Srpska pravoslavna crkva je podvrgnuta svojevrsnom teroru od strane režima Mila Đukanovića, a u junu ove godine je Državno tužilaštvo Crne Gore otpočelo ispitivanje porekla njene imovine.

Iako Varšavskog pakta nema od kraja prošlog veka, NATO nastavlja da se širi. Vlada Crne Gore podstiče ulazak u NATO, dok su i Srbi i Crnogorci (dakle većina građana) prema istraživanjima javnog mnjenja — protiv.

Magla od Vardara do Triglava

Sve do 2014. godine uočava se poštovanje Ohridskim sporazumom zagarantovanih prava Srba u Makedoniji, ali se u prethodne dve godine sa izbijanjem ozbiljnih sukoba i krize pogoršava stanje. Ohridski arhiepiskop Jovan je sad na slobodi i to je najznačajniji pomak u odnosu države prema SPC. Nastava na maternjem jeziku je dozvoljena, što Srbi nedovoljno koriste, tačnije ona se na srpskom jeziku izvodi u svega četiri škole, gde je đaka sve manje i manje. Nastava za srednjoškolce na srpskom ne postoji.

Srpski narod nema status nacionalne manjine u Sloveniji, iako je ta zajednica druga po brojnosti u državi, odmah iza Slovenaca, i to po popisu iz 2002, jer 2011. godine Srbima nije omogućeno nacionalno izjašnjavanje. Takođe, nema nastave na srpskom jeziku ni u jednoj slovenačkoj školi, što je protivno svim evropskim standardima. Još je aprila 2014. godine Savet Evrope pozvao Sloveniju da prizna srpski jezik kao tradicionalan manjinski jezik, međutim, taj je poziv do danas ostao bez efekta.

Da Vas podsetimo:  Opozicioni parlament

Iako je opšte stanje po pitanju prava srpskog naroda u zemljama regiona nepovoljno i u tendenciji pogoršanja, Napredni klub posebno izdvaja Albaniju kao problem, jer ono što trpe Srbi u toj republici nije zabeleženo niti u jednoj drugoj evropskoj državi prema bilo kom narodu. Nepravedan odnos i kršenje svih evropskih konvencija posvećenih pravima nacionalnih manjina u odnosu zvanične države prema srpskom narodu u Albaniji i dalje traju.

Oko 30.000 Srba, različitih veroispovesti, uglavnom nastanjenih oko Skadra pokazuju veliku upornost i ljubav prema matici-otadžbini Srbiji. Organizovani u udruženje „Morača-Rozafa“ Srbi traže: pravo da nose svoje ime i prezime, a ne samo jedno od ta dva, a što je trenutno moguće samo uz novčanu nadoknadu, pokretanje škole na srpskom jeziku koja danas postoji u vidu kursa, sprovođenje popisa u skladu sa evropskim standardima, kako bi se videlo koliko zaista Srba živi u toj državi.

Kod Mađara bolje, u Rumuniji najbolje

Izveštaj Naprednog kluba navodi da srpski predstavnik u Parlamentu ocenjuje da se položaj srpske manjine u Mađarskoj popravlja, o čemu svedoče i povećana davanja države za finansiranje aktivnosti manjinskih zajednica. Srpska pravoslavna crkva je prema Ustavu iz 2012. godine, kao hrišćanska crkva, svrstana u red istorijskih crkava, i prema tome uživa državno subvencionisanje, pravo na versku nastavu u državnim školama i na poreske olakšice, te Srbi uživaju slobodu veroispovesti.

Rumunija je jedina zemlja u regionu za koju su izveštaji Naprednog kluba prethodnih godina ustanovili da poštuje politička prava nacionalnih manjina, te da je to zemlja u kojoj Srbi uživaju u svim političkim pravima koja im garantuje aktuelni zakonski okvir.

Međutim, kako statistike pokazuju, u taj tradicionalno prijateljskoj zemlji, u ne tako dalekoj budućnosti neće više biti Srba.

U Rumuniji živi 18.079 Srba, a popis sproveden 2011. godine potvrdio je trend da se broj Srba u Rumuniji svakih deset godina smanjuje za približno 20 odsto.

Nenad Zorić

Sputnjik

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime