Tači evoluirao – sada traži Preševo, Medveđu i Bujanovac!

0
1919

Stalnu kuknjavu Aleksandra Vučića i njegovu tvrdnju da Srbija ne može da ratuje, Šiptari počinju da shvataju sasvim ozbiljno. Iz poruka srpskog predsednika, direktnih i indirektnih, razumeli su da je Srbija toliko slaba, da je sada taj trenutak u kome bi oni mogli da otkinu još koji komad srpske zemlje. Sada traže Preševo, Bujanovac i Medveđu!

Zar je iko normalan mogao očekivati drugačiji rasplet „pregovora“ između Srbije i dela njene suverene teritorije (KiM), koje se danas nalazi pod stranim tutorstvom?

Sam ulazak u bilo kakvu priču sa secesionistima i teroristima na ravnopravnoj osnovi tretira se kao posredno priznanje legitimiteta šiptarsko-natovske paradržave Kosovo.

Ovih dana, nakon oštre šiptarske rasprave na temu podele kvazidržave Kosovo ili razmene teritorija, oglasio se samozvani „predsednik“ samozvane „države“ Kosovo, rekavši da je njegov stav „evoluirao“ u nekoliko dana, te on (Hašim Tači) sada zastupa tezu da treba izvršiti demarkaciju granice između „dve države“. Nema podele, nema razmene teritorija, napisao je Tači na svom Fejsbuk profilu, a jedino o čemu se može diskutovati, to je o „ulasku Preševa, Bujanovca i Medveđe u sastav Kosova“.

Šta je potrebno da se desi da bi se Srbi osvestili i shvatili da ih SNS vlast gura u nesreću, u duboku provaliju iz koje će se teško ikada izvući. Zapravo, ovo je onaj trenutak u kome se Srbija nalazi nad ambisom u koji je već zakoračila jednom nogom. Iz tog ambisa još je može spasiti samo jedna odlučna reč – NE! A to znači NE bilo kakvom daljem razgovoru s natovsko-šiptarskom monstruoznom tvorevinom na srpskom Kosovu i Metohiji, bez obzira da li se oni održavaju pod okriljem EU ili UN.

Takođe, to NE znači i poništavanje Briselskog sporazuma, na koje imamo legitimno pravo, ne samo zato što je on potpisan suprotno Ustavu Srbije i što krši pravno uređenje i pravni poredak naše zemlje, već što je i u moralnom smislu neodrživ. Dodatno, niko u tzv. međunarodnoj zajednici (u stvari, NATO alijansi) ne bi mogao tako lako da ospori takav akt o poništenju Briselskog ugovora, jer druga strana (šiptarska) za pet godina nije ispunila nijednu obavezu koju su po tom sporazumu bili dužni da ispune.

Da Vas podsetimo:  Hrvatska opet u „ratnom stanju“: Srećna nova 1991!

Takvo NE bi dovelo do povratka svih srpskih državnih institucija, uključujući policiju, pravosuđe, prosvetni i zdravstveni sistem i povratak svih drugih državnih službi i organa Srbije na sever Kosmeta i na sva ona područja na kojima je sve to funkcionisalo pre potpisivanja pomenutog zlosrećnog „sporazuma“ ili, tačnije, kvislinškog ugovora.

Takvo NE bi značilo uklanjanje granice i međudržavnih prelaza između Srbije i lažne države Kosovo.

NE bi trebalo da znači i to da se u život vrati Rezolucija 1244 i da se, u skladu s tim dokumentom Saveta bezbednosti UN, na teritoriju Kosmeta vrati i razmesti srpska vojska i policija.

NE Briselskom sporazumu je veliko DA opstanku srpskog roda na ovom prostorima i opstanku države Srbije. Prosto je nemoguće da sve ovo srpske vlasti ne vide i da, uprkos tome, podlo nastavljaju da sav narod u Srbiji i dalje bezobzirno varaju, lažu i otvoreno mu rade o glavi.

Konačno, drskost Hašima Tačiija i kosmetskih Šiptara prešla je svaku granicu. Ovakvo njihovo ponašanje trebalo bi da otvori oči i poslednjim „nevernim Tomama“, koji nikako da razumeju da predsednik Srbije nije čovek koji zastupa srpske interese. Jer da Aleksandar Vučić zastupa Srbiju i narod u Srbiji, Šiptarima ne bi palo na pamet da nastave sa pokušajima cepanja srpske teritorije i nikada im apetiti ne bi toliko narasli, da sada pored teritorije AP KiM traže da im Srbija pokloni i Preševo, Medveđu i Bujanovac.

Sada nam se ona Vučićeva najava da će pomeriti granicu odbrane Srbije, severnije, tamo negde kod Vranja, deluje sasvim razumljivo. Zašto razumljivo? Pa zato što on ne bi pominjao „odbranu Vranja“, da to nije negde utanačio sa svojim velikim prijateljima Hašimom Tačijem i Ramušom Haradinajem. To pokazuje da Vučić ne oseća ništa prema svojoj otadžbini Srbiji, valjda zato što Srbiju više i ne smatra otadžbinom. To mora biti tako, jednostavno zato što se drugačije ne može objasniti odsustvo patriotizma i bilo kakve odgovornosti za one aktivnosti koje su očito uperene protiv najvažnijih srpskih interesa.

Da Vas podsetimo:  Bezobrazluk američkog novinara ne prestaje

Ovo bi trebalo da bude i trenutak u kome bi Srbi konačno morali da shvate, da mirno prihvatanje secesije Kosova i Metohije uopšte ne znači uspostavljanje mira, pogotovo ne trajnog, na ovim prostorima. Nasuprot, kako vidimo iz neverovatne drskosti albanskih lidera, njihovi zahtevi će postajati sve veći i veći, tako da će sukob s tim narodom, nekada u budućnosti, postati  neizbežan.

Otuda vidimo, da priča o tome, kako „treba da rešimo problem s Albancima zbog budućnosti naše dece“, tako što ćemo amputirati KiM,  uopšte ne stoji, jer bi se takvom odlukom Srbije problemi samo umnožili. Naime, postaje sasvim jasno, koliko god da im se da, Šiptarima to nikada neće biti dovoljno. Još nisu uspeli da otmu Kosmet, a već traže Preševo, Medveđu i Bijanovac.

Zemlja koja javno kaže da nema snage za rat i koja se upravlja naopakom logikom da treba voditi „politiku mira po svaku cenu“, sama je sebe opredelila za lagano umiranje. Zalaganje za separatizam i iredentizam politički je legitimno, a takav politički cilj oduvek se kroz istoriju postizao ratom. Samo ratom – i nikako drugačije! Srbija bi, zahvaljujući kvislinškoj vlasti, mogla da bude prva zemlja u svetu, koja će se mirnim putem odreći dela svoje suverene teritorije. Ali, Srbi kao narod morali bi da shvate, ukoliko se to desi, tada će ubrzo ostati bez vlastite države. Primer Albanaca, tada će slediti svi drugi secesionistički pokreti u Srbiji, a njih ima na sve strane.

D. Gosteljski

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime