Alekov veliki skok u ambis

0
611

abbyssSvoju novogodišnju poruku građanima Srbije Aleksandar Vučić započeo je opet pohvalama „protestantskoj etici“. Zašto? Da li zato što zaista veruje u anegdotu s početka njegovog teksta, da su Luteranci bili protiv kocke zato „što se na kocki može dobiti“. A, eto, kada čoveku nešto doleti s neba, on se ulenji i onda mu ne pada na pamet da radi onoliko koliko to sam Alek, po svojim tvrdnjama, čini – a to je nekih dvadesetak sati na dan (i noć). Otuda, silogistički zaključak iz ovakve Alekove prolegomene neminovno mora da usledi: Srbi budite srećni što ništa ne dobijate ni na lutriji niti na poslu (kojeg uglavnom nemate) – tako ćete ostati vredni, to jeste – nećete se ulenjiti!

Indikativno je da Alek svoj poduži novogodišnji traktat predstavlja srpskoj javnost pod zbunjujućim naslovom: „Srbija ulazi u novi vek rada bez čarobnih štapića i rata“. Valjda, „čarobni štapić“ mu je ona lutrija (kocka), mada je teško razumeti šta mu je „Novi vek“, osim ako ne misli da je to ovaj period u životu i radu srpske države otkad je on zaseo na njeno kormilo. Inače, Alek Luteranski, izgleda nije shvatio da samo ime Luter ima prilično veze s lutrijom, jer to ime predstavlja nekoga ko je „slavan u ratu“ (eng. Looter – pljačkaš ili u slučaju ratnika luteranca, onaj koji dolazi do dobara svojim ratničkim umenjem).

Alek toliko voli svoj narod na luteranski (protestantski) način, nadajući se da protesta neće biti, da mu ne želi da mu išta padne s neba (naravno, osim obećanog ulaska u EU Dembeliju). Hej bre, ima li išta lepše. milije, draže, nego kada nakon velikog i napornog rada sednete i pogledate svoju tvorevinu, poručuje nam Alek Luteranac. I onda sebi, s ponosom, kažete: Sve sam ovo uradio sa svojih deset prstiju – SAM! Poruka jasna – ništa ti neće pasti s neba (osim one Evropske unije u koju ćemo ući onda kad se Unija „razunijati“) – u se i u svoje kljuse – ne nadaj se da ti Alek, vlada i MMF nešto pomognu, jer, eto, svako treba da radi SAM samo za sebe.

Da Vas podsetimo:  Šta biva sa onim, za šta se kod nas opredeljuje "jednoglasno"?

Začudo, u nastavku Alek Luteranac citira i nekog našeg (kako ga se setio sam bog zna), ovog puta Ivu Andrića, koji govori o unutrašnjem zadovoljstvu čoveka koji dobro svrši nekakav posao. Istina, Alek je ovde Andrićevu misao izvukao iz konteksta, gore nego što su novinari iz konteksta izvukli njegovih „sto muslimana“, pošto je Andrić tu mislio na radnog čoveka, koji ima (stalni) posao u fabrici, polju, preduzeću i koji se svojim radom dokazuje. Takođe, Alek Luterski ili Lutrijski je odnekud zaboravio da je Andrić bio Srbin katolik, onaj koji je protiv kocke, zato što se na kocki „može izgubiti“. Ako ga sada čuje Angela Luteranka (roditelji joj potiču iz gdanjsko-danciške protestantske porodice), moglo bi doći do ozbiljnog zahlađenja odnosa između dve „prijateljske“ zemlje – Nemačke i Srbije. Alek, Alek… treba da počneš da radiš više i duže od tih tvojih dvadeset sati dnevnonoćnih, da bi nešto uradio SAM i kako valja.

I da bi svoju tezu „uradi sam“ doveo do kraja, Alek je „iskopao“ odnekud izvesnog rusko-američkog naučnika, Jevreja po imenu Geršenkron (zvuči kao „princeza na zrnu graška“, ali nije), koji je tvrdio da bolje biti zaostao, jer je tada izazov veći da dostigneš druge – i po pameti i po bogatstvu. Čovek se, je li, odjednom probudi, prene, i krene da radi i dan i noć (otprilike kao Alek danas); ima jaku motivaciju da stigne i prestigne one ispred sebe. Motivacija Aleku ne nedostaje, jer on već četiri godine skače kao da je glanc nov izašao iz Geršenkronovog „bu(k)varnika“, skače kao da je buva (ili buha, ali ne ona s građevinskim mašinama) i nikuda ne doskače. A zbog čega skače u prazno? Pa zato, što nema „čarobni štapić“ u svojim rukama da bi učinio nešto korisno za svoj narod i državu. Kad bi ga imao, svi bismo videli koliko je on silno umešan i sposoban (u stvari, više umešan, zajedno sa batom, nego sposoban).

Da Vas podsetimo:  Nuklearka

I sada dolazi rasplet, onaj „novovekovni“. Alek nam objašnjava da je 2015. godina bila godina onog Geršenkronovog „velikog skoka“ iz zaostalosti, od kojeg Srbija ulazi u Novi vek – ma šta to značilo. Sve nam dobro ide. Ne zna se koji su nam pokazatelji bolji: državna kasa puna, brze pruge na sve strane, autoputevi, Beograd na vodi sija kao intergalaktička letelica… onih stotinak dinara povećanja plata i penzija povećaće drastično potrošnju, a time i proizvodnju. Ima Alek pravo – ovo je njegov novi vek, nastao iz Geršenkronovog naučnog ludila ili ludačkog skoka koji se može izvesti samo iz najveće bede i zaostalosti. Šteta što Srbija nije bila još zaostalija, jer u Africi još ima zemalja koje će biti u daleko boljoj poziciji za onaj blagotvorni Alek-Geršenkronov veliki skok.

Alek ne bi bio Alek, ako se ne bi poštapao „velikim mislima“ velikih ljudi. Sad se setio i Voltera. Otkud mu taj pade na pamet – čovek nije bio protestant, već katolik koji se takođe brinuo da ljudi na kocki „ne izgube“. Zapravo, Volter je bio satiričar, pa i šaljivdžija sa skepsom, tako da se njegove mudre misli mogu ponekad dvostruko tumačiti. Alek citira navodnu Volterovu misao da su „bedni narodi koji žive od istorije“. Da li je to Volter uistinu rekao sada nije ni važno, jer se takva misao može različito tumačiti – ali ona nema nikakve veze sa „nebeskom Srbijom“ na koju se Alek u poslednje vreme žestoko okomio, da ne kažemo, ostrvio.

Pa da vidimo kako je to premijer Srbije zamislio „skakanje“ svoje države, po receptima Geršenkrona, Lutera i neizbežnog Vebera (nekada nesuđenog Hitlerovog apologete, predvideo ga je svojim „harizmatskim vođom“), Bendžamina Frenklina, pa sve do Mirandela koji se vatreno zanimao okultnim naukama, magijom i kabalom. Ovog poslednjeg je valjda našao da nas uputi kako da preskočimo ambis, a da preko tog ambisa ne izgrađujemo most. Zaletiš se, onako debelo zaostao, kako kaže Geršenkron – i napraviš veliki „mirandelo“ magični skok preko ambisa. Zapravo, Alek tvrdi da smo ove godine preskočili ambis, ali i da nas u sledećoj očekuje još jedan veliki skok. Gde? Pa valjda nazad preko tog istog ambisa, tamo gde smo bili i pre ovih godina, to jeste, pre Alekovog „Novog veka“.

Da Vas podsetimo:  Non serviam

Inače, Vučićeva novogodišnja poruka više liči na pismeni rad jednog odličnog đaka petog razreda osnovne škole, koji bi u svom radu hteo da prikaže što više tema, koje se nabacuju bez ikakvog logičkog reda. Dete lepo piše, ali još nije u stanju da svoju misao ozbiljnije organizuje. Alek skače preko ambisa i nazad. Kažnjava tajkune. Kaže da je Srbima nasilje urođeno (imanentno), jer, eto, tuku rođenu decu kad nešto zgreše. Otkopava nas iz nekakve rupe (valjda onog istog ambisa koji nikako da preskočimo „velikim skokom“, tamo i nazad). Grdi Srbe što su neradni i što im ne pada na pamet da već sutra, posle novogodišnje noći, onako neispavani, mamurni i rastrojeni, ustanu u sedam sati ujutro, onako kako će to on, najveći srpski skakač u ambis, da uradi. Sebe doživljava, maltene, kao spasitelja, kojeg je proviđenje poslalo da izbavi Srbiju i narod u Srbiji iz sveopšte bede.

Alek traži od naroda da mu se pridruži u sanjanju Srbije… Kakve Srbije? Zar nismo predugo i uzaludno sanjali? Da li smo dobro shvatili Alekovu poruku? Hajdemo da sanjamo Srbiju koja je preskočila ambis! Da li to znači da se Srbija još uvek nalazi pred ambisom? Ove godine je, izgleda, uzaludno pokušavala da izvede Alek-Geršenkron-Mirandelov magični veliki skok. Ipak, možda i nije sve tako loše, jer je Srbija (pred ambisom) još više zaostala, a zaostalost je, sudeći po velikom znalcu Geršenkronu (kojeg je Vučić sada potegao iz svog spasonosnog rukava), uslov za uspešan „veliki skok“ u Alekov „Novi vek“.

Što veće zaostajanje, to bolje! Sad nam je sve jasno, zar ne?

***

Neverovatno koliko je sličnosti između Aleka i Domanovićevog Vođe: „Jesi li u putu vid izgubio?“ „Ja sam se i rodio slep!“ – odgovara Vođa.

Dušan Gosteljski

Koreni

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime