Ovo sto pišem danas i delim sa vama nije moje pismo. Pismo se piše u raznim situacijama, i ono može biti različitog karaktera. Ovo što činim danas je moj krik za ovom zemljom, našom Kuršumlijom, Toplicom. Nemam više snage da gledam ovo što nam se svima nama dogadja, u zemlji koju su stvarali najbolji ne znajući da će ih posle puno decenija naslediti oni najgori. Oni koji ne prezaju ni od čega, oni koji su sebe poistovetili sa bogovima, oni koji su najveći zločinci prema svom, sopstvenom narodu.
Meni kao lekaru, koji ceo život stojim na usluzi svojim sugradjanima, komšijama, prijateljima ni ne priliči da ćutim u ovakvim vremenima i zato uvek i na svakom mestu progovaram i svedočim. Svedočim o propasti naše Toplice. O prepolovljenom broju stanovnika u mojoj Kuršumliji u poslednjih osam godina. O odlasku mladih koji neće da pognu glavu pred gorima od sebe, pred ulizicama i poltronima, pred ljudskim brukama koji zrno časti zameniše partijskom knjižicom. Ne mogu da gledam kako je ministar zdravstva doktor koji se “ proslavio “ time što je bio član jednog krimininalnog klana, kako je ministar policije kupio diplomu, ministar finansija doktorat, a sve pod patronatom predsednika republike koji se ponaša kao da mu nije vlast data na čuvanje i časno upravljanje, nego kao da je od boga data.
Toplica nije bilo koje mesto na kugli zemaljskoj. Zemlja slavnih predaka, poštenih i radnih ljudi. Zemlja hrabrih ratnika, ali i neprevazidjenih slobodomisliecih intelektualaca. Zato me i čudi kada vidim mnoge kako su lako poklekli pred naletom svih onih koji su dve decenije čekali da postanu upravnici Srbije i uniste svako dostojanstvo pojedinca. Nasa je dužnost da se protiv toga borimo i da svako da svoj doprinos toj borbi.
Mene ne interesuju partije, političari od „karijere“, lovci u mutnom i slični. Interesuju me deca, i moja koja su isto tako morala preko granice, i sva druga deca. Interesuje me ova zemlja, moja opština, moj kraj. Zanima me da vidim ledja onima koji svojim delima obrukaše svoje pretke i koji svakim danom vuku ovu zemlju na marginu civilizacije.
Tužan sam zbog svega što sam napisao i zbog onog što nisam a nosim na srcu. Nije lako gledati propadanje svoje sredine, odlazak najbližih, gašenje jednog naroda. Nije lako živeti u takvom vremenu, na takvom prostoru. Zbog toga apelujem na sve vas koji ovo pročitate da date makar mali doprinos sredjivanju ove situacije. Svako na svoj način kako najbolje ume i zna. Osvrnite se oko sebe, pogledajte one koji su ostali, svoju Toplicu, svoje Blace, Kuršumliju, Prokuplje, Žitoradju. Pogledajte ovu predivnu zemlju i utvrdite uzrok ovoga što sada živite i tražite rešenje. Mislim da se za našu Srbiju ipak vredi boriti!
Primarijus Doktor Tomislav Arsenijević
Izvor: Facebook
