Ma, da, čuo sam ja te „geografske regije“ kojima se , eto tako, dodeli pozivni broj, čisto da se ljudi ne bi zbunjivali kad zovu hot-lajn, recimo..?
Ono, zaneseš se, okreneš mahinalno 038 xxxxxxx očekujući poznati glas Žakline, Bebe ili Cece, kad ono s druge strane slušalice dahtavo: „Ljuljeta, ornone! Uzmi me ljubavniće divlje ko da sam kuća proteranog Srbina, razvalji me ko crkvu u Đakovicu…“
Milsim, zaista je, eto, postojao realan razlog da se Kosovu i Metohiji, ili kako naša vlast voli da skrati po Tačijevom pravopisu- Kosovu, sve ređe pominjući i Metohiju, da pozivni broj, kako se ovi što bi da pozovu „Vesele devojke“ na „slavu“, ili se posavetuju sa Milanom tarotom oko uticaja konjukcije Merkura na šuljeve, ne bi više zbunjivali i satima pokušavali da objasne izvesnom Redžepiju da im je procureo bojler u Beogradu, koji je zna se glavni grad Srbije, a Kosovo i Metohija su, razume se, sastvani deo i najsvetija „geografska regija“ te iste Srbije, bre!
Kakvo crno neformalno priznanje Kosova i Metohije u Kosovo, jer upravo je Marko Đurić, šef onog vladinog šaltera za KiM detaljno i budistički mirno objasnio da pozivni broj ne znači ništa, baš kao što ne znači ni da su Amerika, Kanada, Crna Gora, Rusija, Nemačka, Poljska…suverene države samo zato što imaju svoj pozivni broj, već takođe „geografske regije“ Srbije, teda će naši mobilni operateri moći sasvim slobodno, maltene kao svoji na svome, da učestvuju na tenderima po „propisima i zakonima Kosova“, da citiram malog koji je inače toliko uticajan i poštovan u Prištini da svaki put kad krene put Kosmeta javi saradnicima: „Ja sad idem da rešavam važna pitanja za opstanak srpskog naroda, ali se možda već popodne vraćam ako me opet ne puste da uđem..?“
More, ne da smo zavalili šamarčinu Prištini, nego im još uši bride, eno Albanci još zbunjeni sa slušalicama u rukama, ne znaju da li su u državi ili „geografskoj regiji“ i da li da se jave sa: „Aljo“ ili „Ornone“?!
More, ne što su u šoku tako zarobljeni u „geografskoj regiji“, već je kraljević Marko Đurić zabiberio Tačiju i kompaniji faktom da se ne opuštaju previše jer smo principijelnom pregovaračkom pozicijom uspeli da sačuvamo antene u našem vlasništvu, što ih čini najskupljom srpskom rečju i srcem „geografske oblasti“, i da će ubuduće svaki Srbin, ukoliko uspe da izađe iz kuće a da ga ne kamenuju ili zapucaju, moći da raširi veš na njih, s obzirom da južno od Ibra vrede koliko i motka zabijena negde u njivu, a domet im je onoliki koliko domaćin uspe da vikne sa njih kada se popne da raširi pomenuti veš.
Da rezimiramo: nije napravljen još jedan korak ka podžitnom priznavanju Kosova i Metohije kao „Republike Kosova“, već naprotiv, davanjem pozivnog broja južna nam pokrajina je vraćena među „geografske oblasti“ Srbije, što su dva koraka ka danu kada će se s Gazimestana ponovo čuti: „Vidovdan“, ili barem dan i po ka uspostavljanju boljih veza s Vojvodinom, Sandžakom (starim Rasom), Preševom, Bujanovcem i Medveđom nakon što im zapaprimo i dodelimo pozivni broj kao „geografskoj regiji“ i izvojemo još jednu pobedu po ceni impulsa u međugradskom saobraćaju, pa nek oni žive u ubeđenju da su dobili šta su želeli, ali samo dok im ne stignu prvi telefonski računi, a onda- šok!
Češaće se gde ih ne svrbi kad shvate da su po ceni razgovora i dalje fora Srbija, a po ceni života Srbina međunarodni poziv!
Ali antene ostaju naše, a zna se da je livada onog čije ovce pasu po njoj, odnosno, onog ko širi veš na antenama dok država pokušava da ih napravi ovcama koje bi trebalo da popasu još malo trave s „geografske regije“ koja nije država, ali je trava zelenija kao da je uvozna…
Mihailo Medenica
Moj nedeljnik
