Donacija u kasetnim bombama

0
1955
pazi-mine
Samo američkih kasetnih bombi iz vremena Nato agresije ima na preko 800 hektara

U Srbiji je samo za poslednje tri godine pronađena i uništena skoro 21.000 neeksplodiranih avio-bombi, raketa i ostaloh ubojnih sredstava zaostalih iz vremena Drugog svetskog rata i Nato agresije. A lokalni demineri svoju zemlju crnohumorski opisuju ovako : U srećnim zemljama oni koji kopaju – nađu zlato, a u Srbiji – pronađu bombu.

Prema podacima Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije samo prošle godine je deaktivirano 12.230 bombi, raketa, granata i mina velikih razornih moći. To je bila rekordna godina, pre svega zahvaljujući ruskom „Emerkomu“ i specijalizovanim privatnim kompanijama, čiji su stručnjaci otkrili 9.440 neeksplodiranih ubojnih sredstava. Ostatak projektila, skoro 3.000, slučajno je pronađen prilikom izvođenja građevinskih i poljoprivrednih radova. Među nima je bilo i 154 avio-projektila teških od 50 do 1.000 kilograma. Ove godine iz zemlje je izvađeno 2.700 bombi.

Uopšte, velika je nepoznanica koliko se još neeksplodiranih bombi krije u tlu Srbije, jer ni policija ni vojska nemaju tačne podatke o tome koliko je i na kojim lokacijama ostalo neeksplodiranih projektila iz prethodnih ratova. Jedino je sigurno da veliko istraživanje i čišćenje Srbije tek predstoji.

kasetne-bombe-iz-perioda-nato-bombardovanja

Zvanično su potvrđene 44 lokacije sa 64 avio-bombe, ali postoji i još oko 90 potencijalnih mesta gde se verovatno nalaze projektili. Samo američkih kasetnih bombi iz vremena Nato agresije ima na preko 800 hektara, uglavnom na jugu i zapadu Srbije, i to u 15 opština, bez Kosova i Metohije: Medijana i Crveni Krst u Nišu, Kraljevo, Brus, Preševo, Bujanovac, Kuršumlija, Raška, Gadžin Han, Sjenica, Čačak, Vladimirci, Knić, Stara Pazova i Sopot. U septembru je od kasetnih bombi očišćeno 16,7 hektara njiva i šuma u neposrednoj blizini vojnog aerodroma Lađevci kod Kraljeva, koji bi ubuduće trebalo da se koristi i za civilne letove. Pronađeno je 11 veoma opasnih američkih kasetnih projektila tipa „blu 97A/B“ sa još dosta delova ove, međunarodnim konvencijama zabranjene municije. Kasetne bombe se u Nato arsenalu još nazivaju i „žute ubice“, jer prilikom svake upotrebe namerno se 30 odsto njih ostavi da ne eksplodira odmah, kako bi kasnije bile detonirane kao nagazne ili mine iznenađenja. Veoma su osetljive i mogu da eksplodiraju pri najmanjem pomeranju, a posebno podmuklo dejstvuju jer su žute boje i liče na limenku piva, pa lako prevare onoga ko nabasa na njih.

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

Bomba iz Drugog svetskog rata teška 900 kilograma, pronađena pre neki dan u strogom centru Beograda, samo je jedan od projektila koji su nakon ratova ostali širom zemlje. Ne može se sa sigurnošću utvrditi gde je završio svaki od projektila, ako se uzme u obzir nekoliko bombardovanja teritorije Srbije tokom 20. veka. U Beogradu je, prema zvaničnim podacima, nakon NATO bombardovanja zaostala još samo jedna neeksplodirana avio-bomba, teška oko 900 kg sa 420 kg eksploziva, i nalazi se na Zvezdari. A kako je Beograd samo u poslednjem veku nekoliko puta bombardovan i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, nikoga ne treba da iznenadi ako se pri nekom novom građevinskom poduhvatu ponovo iskopa neeksplodirani projektil. Nažalost, od 1914. do 1945. godine niko nije vodio evidenciju o zaostalim bombama, i ne postoji pisani trag gde se koja neeksplodirana naprava nalazi. Opasnost od neeksplodiranih avio-bombi posebno vreba u gradovima koji su u Drugom svetskom ratu bili na meti Nemaca 1941.godine, a 1944. su stradali od američkog savezničkog bombardovanja. Niš je bombardovan 16 puta, Beograd 11 puta, Novi Sad tri puta…

nis-kasetna-bomba
Niš, posledice NATO kasetnih bombi

Nešto je bolja situacija za lociranje američkih projektila iz vremena Nato agresije 1999. godine, ali samo zato što su Amerikanci bili toliko “ljubazni“, pa su Srbiji kasnije dali preciznije podatke o količini upotrebljenih bombi i lokacijama koje su gađali

Prošle godine je u beogradskoj opštini Barajevo izvađena bomba od 500 kilograma, a ispod piste aerodroma Ponikve kod Užica u maju je deaktivirana Nato bomba „MK 84“ teška jednu tonu. Uz administrativnu liniju s Kosovom i Metohijom nalaze se lokacije neeksplodirnih mina na 120 hektara, uz sumnjivih još 200 hektara. Velika količina projektila se nalazi i u koritima Save i Dunava, zaostalih još iz austro-ugarskih napada 1914. i 1915. godine, pa preko nemačkih bombi iz Drugog svetskog rata, sve do NATO raketa u blizini beogradskih i novosadskih mostova. Nizvodno od hidroelektrane „Đerdap 2“ potopljeni su jedni pored drugih ratni brodovi nemačke Crnomorske flotile, puni naoružanja i eksplozivnih sredstava.

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

Statistika kaže da posle svakog borbenog dejstva, ostane najmanje deset odsto neeksplodiranih ubojnih sredstava, što je za malu Srbiju i te kako mnogo, kada se uzme u obzir koliko su puta na njenoj teritoriji vođeni sukobi u 20. veku.

kasetne-bombe

Veliki problem kod razminiranja su i finansije. Za vađenje jedne avio-bombe potrebno je 250.000 evra, pa se za čišćenje često traže donacije, jer novca nema dovoljno. Projekat razminiranja Aerodroma Lađevci od kasetnih bombi koštao je oko 200.000 dolara koje je, po principu „kuma bombardovla – kuma čistila “ – donirala Vlada Sjedinjenih Američkih Država.

Kusur je ostao građanima Srbije u vidu zagađenja, a radijaciju da i ne spominjemo, jer su Amerikanci na Srbiju tokom NATO bombardovanja bacili i 15 tona osiromašenog uranijuma, koji je i u najmanjim količinama izuzetno kancerogen, i od koga je do sada umrlo više hiljada ljudi. Posebno je tragično to što osiromašeni uranijum dovodi do genetskih mutacija i rađanja potomaka sa psihofizičkim deformacijama, a prava katastrofa po Srbiju i region je što će on ostati na ovom terenu večno, jer je njegovo vreme raspadanja čak četiri i po milijarde godina.

Autor: Igor Gojković

Izvor: Glas Rusije

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime