Sa švedske televizije, oktobar 1998.

Amerika da bombarduje Kolumbiju…

0
545

Nikola i ZekaPosle programa vesti o pretnjama Nato alijanse emitovana je reportaža sa Kosova, koju su u studiju komentarisali tadašnji novinar švedske televizije Milijam Zeka, i Nikola Janić predsednik organizacije ”Glas srpskog naroda” i sadašnji predsednik NGO ”Humanvoice”. Voditeljka se obratila Nikoli pitanjem: ”Kako vi komentarišete ovu pat poziciju?”

Janić: Ne mogu da prihvatim i shvatim da je Nato zaboravio da su Ujedinjene nacije, a ne Nato, organizacija koja treba da se izjasni u ovom slučaju. Da alijansa namerava da bombarduje Srbe da bi, kako kažu, sprečili srpske zločine nad civilnim albanskim stanovništvom je laž. Nato i političari lažu. Ako hoće nekoga da bombarduju da bi zaštitili civilno stanovništvo, neka onda bombarduju Kolumbiju, gde se nedeljno ubija više dece nego što je na Kosovu poginulo ljudi za celu godinu dana. Ili Alžir gde …

Voditelj: Ti smatraš da je u pitanju neka igra…

Janić: Verujem da Nato ima druge razloge za bombardovanje Srpskih položaja, a ne…

Voditelj: Koji su to razlozi?

Janić: To za sada znaju samo oni… Ono što ja znam, to je da javnost u zapadnim zemljama dugo sluša njihove laži u koje veruje.

Tokom razgovora pušten je ponovo insert sa slikama navodnog masakra nad albanskim civilima, posle čega se voditelj obraća Nikoli:

Voditelj: Kako ti reaguješ na ove užasne slike?

Janić: Jesu užasne. Ali želim da naglasim da sam vam ja juče dao video materijal o stradanju srpskih civila, sa užasnijim slikama od ovih koje smo sada videli. Za snimak sa tom istinom kažete da ne možete da ga emitujete zbog jezivog i užasnog sadržaja i izgleda…

Voditelj: Pokazaćemo i njih. Ali hoću da prvo čujem vaš komentar na ove slike.

Janić: Ista priča se ponavlja iz godine u godinu… Prvo pitanje koje želim da postavim mom bivšem, a i dalje sadašnjem zemljaku, jeste da nam on odgovori i objasni na kojim to osnovama Albanci zasnivaju njihovo prisvajanje i traženje Kosovo samo za sebe?

Miliam Zeka: Ako Makedonci mogu da budu samostalni, ako Crna Gora može sa pola miliona ljudi da bude republika, zašto to ne može da bude dva miliona kosovskih Albanaca… dozvolite da odgovorim na drugo…

Janić: Odgovori prvo na ovo moje prvo pitanje… Zašto smatrate da samo vi imate pravo na Kosovo, kada svet i dalje stoji na stanovištu da je Kosovo teritorija Jugoslavije?

Zeka: Mi bi pre rata prihvatili federaciju ali problem…

Janić: Moje pitanje je bilo zašto mislite da samo vi, Albanci, imate pravo na Kosovo?

Zeka: Zato što nas Milošević ne prihvata kao ljude…

Janić: Ja te prihvatam…

Voditelj:Nikola moramo da pokažemo…

Janić: Dozvolite mi samo da dodam da su u vreme sukoba u Krajini, u Hrvatskoj, kosovski Albanci odlazili u Hrvatsku da bi ratovali protiv Srba, koji su tada tražili autonomiju, a danas smatraju da oni, Albanci, treba da dobiju državu…

Voditelj: Da pokažemo slike koje ti želiš da se vide i da kažemo da su srpski civili takođe žrtve…

(Pokazuju se slike spaljenih i oštećenih srpskih sela, ali ne i masakriranih tela srpskih civila, za koje su prethodni dan obećali Janiću da će ih pokazati)

Voditelj se obraća Milijam Zeki i pita ga da li se vrše zločini nad srpskim civilima, na šta ovaj odgovara da on o tome ne zna i da ”u ratu dolazi do svakakvih zločina”.

U nastavku debate Janić je izneo i zaključak da je u pokrajini procentualno stradalo više srpskih civila, a ne Albanaca, imajući u vidu da Albanci čine 90%, a Srbi samo 10% stanovništva na Kosovu.

Na izjavu Albanca (novinara švedske televizije) da ”ne zna da li se čine zločini nad Srbima” Janić nije bio u mogućnosti da dokumentovano iznese dokaze o broju ubijenih srpskih civila, što bi imalo velikog efekta. I pored pismenih i u telefonskih razgovora sa Ministarstvom informisanja Srbije i ponovljenih traženja tih podataka, Nikola Janić nije pred švedsku javnost mogao da iznese tu istinu. Čak i usmena obećanja tadašnjeg ministra za informisanje u vladi Republike Srbije, Aleksandra Vučića, nikada nisu ispoštovana i iz tog ministarstva nije data ni jedna fotografija ili dokument o stradanju srpskih civila, o čemu Janić danas kaže:

”I dan danas je neshvatljivo da u situaciji, kada se zemlji pripremalo bombardovanje i kada je svaka reč istine, nasuprot propagandnim lažima, bila od velike važnosti, najbliži saradnici u tadašnjem Vučićevom ministarstvu, sprečavali su da se traženi materijali proslede našim organizacijama u Evropi. Pa ni organizacijama koje su skoro deceniju informisale o tragičnim dešavanjima našem narodu i našoj državi. Ta istina je i danas 2014. godine i dalje životna potreba, a sve je isto kao i kada je Vučić bio ministar za informisanje… Smatram da se hitno mora pokrenuti dijalog o (ne)informisanju zapadne javnosti, ali i u zemljama u regionu, što je egzistencijalno važno za sutrašnju Srbiju i njene građane. To je, takođe, veoma važno i za Republiku Srpsku i Srbe u Hrvatskoj i na Kosovu. Teško je razmišljati noćima o tome šta ćete da kažete mladim Srbima, starosti između 25 i 30 godina, koji su rođeni i školovani u Švedskoj i u zemljama zapadne Evrope, a koji se javljaju i nude pomoć na širenju informacija o Srbiji i narodu kome pripadaju? Mnogo je pitanja koja smo dužni da postavimo i da istrajemo u traženju odgovora na njih, ne obazirući se na lični rizik i na sabotiranja od sujetnih i iskompleksiranih pojedinaca i njihovih mentora i pomagača. Ukoliko mediji u Srbiji neće, ili ne smeju da pokrenu debatu o tako važnom pitanju, moraju i pojedinci i organizacije i u matici i u rasejanju da se ujedine i da na Internetu organizovano, masovno i koordinirano pokrenemo sve što je neophodno da bi povratili pravu sliku o našem narodu i Srbiji. Prvenstveno zbog mladih naraštaja”.

Kraj ove TV debate daleke 1998. godine, jedne od mnogih koje je Nikola Janić tokom ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije imao u švedskim medijima i na raznim konferencijama, pokazuje da su Srbi zapravo bili ti koji su hteli suživot sa svim narodima i manjinama:

Voditelj: ”Postoji li mogućnost za mirno rešenje među vama?”

Janić: ”Naravno da postoji. Lično ne prihvatam bilo kakvo i bilo čije nasilje, nad bilo kojim civilima i normalno je da razgovaramo i govorimo o budućem životu u zajedničkoj državi. Nažalost ovakva situacija i dijalozi, gde se traži da jedna strana ne dobije ništa, a druga zahteva celo područje pokrajine Kosova isključivo samo za sebe, nikome ne donosi dobro…”

Više o ovome možete čuti i videti u emisiji Milomira Marića ”Goli život”, emitovanoj 22. februara 2014. na televiziji Happy, u kojoj je gost bio Nkola Janić:

www.youtube.com/watch?v=AO9oiWgCdfI&feature=youtu.be

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime