„Amputacija“ kosovskih Srba

0
445

izdaja-dacicNa okupiranim teritorijama se 3. novembra održavaju opštinski izbori, u kojima prvi put od nastanka 2008. godine samoproglašene albanske republike morali bi, u principu, da široko učestvuju kosovski Srbi.

Mada je reč samo o mesnim organima vlasti, za pokrajinu i sudbinu srpskih opština ti su izbori posebni. Oni faktički moraju da uspostave status okupiranih teritorija kao nezavisne države, te konačno amputiraju kosovske Srbe od Srbije. Zvanični Beograd ustvari «predaje» srpsko stanovništvo pokrajine za početak pregovora o učlanjivanju u EU.

U aprilu ove godine Beograd i Priština, pod pritiskom Brisela i Vašingtona, potpisali su sporazum o «normalizaciji» odnosa. NJim su zapravo predata Prištini sva prava za održavanje i organizaciju opštinskih izbora. Pre toga je Srbija, koja nije za sada priznala Prištinu zvanično, formalno zadržavala pravo na organizaciju mesnih izbora.

Iza tih izbora ustvari stoji konačna likvidacija nominalnog prisustva Srbije na severu okupiranih teritorija, – kaže analitičar Instituta slavistike RAN Georgij Engelgardt. To će biti nešto poput pravnog potvrđivanja povlačenja Srbije sa okupiranim teritorijama: posle izbora će sve srpske strukture na okupiranim teritorijama automatski prestati da postoje. Zameniće ih albanske strukture, – podseća Engelgardt.

To je jedan od redovnih velikih ustupaka Beograda EU i SAD-ama. Beograd čini ono, što od njega traže Brisel i Vašington – bezuslovno priznanje okupiranih teritorija.

Sever okupiranih teritorija je sve do sada bio za srpsko stanovništvo najbezbednija teritorija, – kaže Georgij Engelgardt. Sa integracijom u kosovske strukture upravljanja za kosovske Srbe problemi se neće smanjiti već, naprotiv, biće zaoštreni.

Beograd, svakako, «predaje» kosovske Srbe za članstvo u EU. Samo nije jasno, na šta se on nada, – nastavlja Georgij Engelgardt.

Ni po stanju ekonomije, ni pravnog sistema Srbija se ne uklapa u EU. Nema nikakvih osnova da se smatra da će narednih decenija ona postati članica EU.

Da Vas podsetimo:  Rvače ne pogađa, zar ne?

Briselski sporazum predviđa, između ostalog, raspuštanje srpske policije. Umesto nje na čitavim okupiranim teritorijama moraju da funkcionišu samo albanske pravne strukture.

Glavno pitanje, na koje niko ne može da odgovori: ako Srbija odlazi, ko će braniti interese srpskog stanovništva na okupiranim teritorijama? To sigurno neće biti albanska policija. Tužno je, što kosovske Srbe bukvalno teraju da učestvuju na izborima ne samo Vašington i Brisel, već i vlasti u Beogradu. To je komentar eksperta Centra proučavanja savremene balkanske krize Ana Filimonova.

I to, srpske vlasti teraju Srbe na izbore pretnjama i ucenama. Srbima, koji rade u sistemu mesnog upravljanja, zdravstvene zaštite, obrazovanja, prosvete prete otpuštanjem, ako njihove porodice ne učestvuju na izborima. Prekršivši zakone, pre isteka mandata su suspendovani svi glavni šefovi srpskih opština na severu okupiranih teritorija.

Sve su ih zamenili popustljivijim rukovodiocima, koji prihvataju predstojeće izbore.

Prve slične izbore 2009. godine Srbi sa okupiranih teritorija su faktički bojkotovali.

Uoči izbora 3. novembra situacija oko njih je bila paradoksalna. Premijer Srbije Ivica Dačić pozvao je mesne Srbe da aktivno učestvuju u glasanju da bi «obezbedili svoja prava». Kosovo može da se vrati Srbiji samo putem rata, – kaže on. Za takav rat Beograd nije spreman.

U severnim enklavama na okupiranim teritorijama, gde je usredsređena većina srpskog stanovništva, Srbi skidaju plakate sa srpskim kandidatima. NJih otvoreno nazivaju kolaboracionistima. Računica onih, koji ne nameravaju da se pokore Albancima, jednostavna je: ako izbori propadnu, propašće i briselski dogovori o «normalizaciji», dakle, propašće i priznanje okupiranih teritorija od strane Srbije.

Od 2008. godine okupirane teritorije je priznalo 100 država UN. Od 28 članica EU Prištinu ne priznaju Grčka, Španija, Kipar, Rumunija i Slovačka. Rusija odbije da smatra Kosovsku državnost legitimnom zbog kršenja statuta UN u procesu uspostavljanja statusa Kosova. NJegovu državnost nisu priznali Kina, Indija, Gruzija, Brazil, Izrael i još 60 zemalja. Skoro sve se one boje da će priznanje stvoriti opasan presedan i podstaći separatističke pokrete po čitavom svetu.

Da Vas podsetimo:  Medijska koalicija “jednog ministra” u zgradi “Novosti”?

Andrej Fedjašin / Glas Rusije

www.vaseljenska.com

like-button.net here

wordpress-themes.org here

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime