Priznajem da sam gornji naslov plagirao (samo 33%) iz naslova knjige Luisa Kerola – Alisa u zemlji čuda. A priznajem i da sam ovo: „Iza priče „Alisa iz Zemlje čuda“ krije se MRAČNA TAJNA, a roditelji „prave Alise“ su morali hitno da je odvoje od pisca”, plagirao (100%) iz Blica online od 28.5.2019 godine, jer kao što je poznato mi nemamo Alisu, ali imamo Anu čije je imenovanje za premijera već samo po sebi nagoveštavalo neku mračnu tajnu. Ne zato što naša Ana nije kadra da bude premijer – kadra je ona za mnogo toga, jer za sve ju je majka rodila, već jednostavno zato što naša Ana nije naša – ona potiče iz države sa kojom baš i nismo u nekim posebno emotivnim odnosima (važi i obrnuto), pogotovu ako se imaju u vidu osećanja te vrste onog najrelevantnijeg – njenog tvorca, koji je Anu na tu funkciju i doveo.
Naša Ana je jako inteligentna i sposobna osoba, koja uz to i brzo uči, pa tako kad njen tvorac kaže da će početi da se pravi blesav, ona odmah počne da se pravi luda, što je očito i zabavlja, tako da sve to skupa odiše i neizrecivim šarmom. Takav sam osećaj imao kada sam ovih dana slušao njen komentar na zajedničkoj konferenciji za štampu koja je održana povodom izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka Evropskoj koji je premijerki uručio šef delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici.
Ocene iznete u tom izveštaju nisu za Srbiju dobre u mnogim oblastima, a naročito kada je reč o parlamentu i stanju u medijima. Parlament ne vrši kontrolnu funkciju Vlade, kaže se u izveštaju, a posebno se apostrofira to što poslanici vladajuće koalicije opstruišu rad parlamenta postavljanjem na stotine besmislenih amandmana, trošeći vreme određeno za raspravu o predlozima zakona, tako da se time opoziciji praktično oduzima mogućnost da učestvuje u raspravi čak i kod donošenja najvažnijih zakona. U izveštaju se navodi i to da se mnogo zakona – 44%, donose po hitnom postupku koji je inače predviđen samo za postupanje u vanrednim i naročito hitnim situacijama.
Svi mi znamo da su navedene konstatacije tačne – sem premijerke, koja u prisustvu visokih zvaničnika Evropskke unije to ne samo javno pobija, već to čini i izvedbom svog sopstvenog šou programa u stilu – zar vi više verujete sopstvenim očima nego meni, pa nju kvalifikacije iznete u izveštaju „ne nerviraju već zabavljaju …“
U pomenutom izveštaju je data i jedna pohvala – izrada nove medijske strategije koja treba da popravi stanje u medijima, u ćijoj su izradi učestvovali i predstavnici medijskih udruženja. Ispostavilo se međutim da je i tu Vlada napravila poseban gaf – poslali su u Brisel ne taj, zajednički usvojen dokument, već dokument iz koga su izbačeni, kako predstavnik Udruženja novinara Srbije (UNS) navodi, delovi koji se odnose na suštinske primedbe date od strane radne grupe, navodeći kao primer primedbe date na rad Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koje su u celini izbačene. Umesto toga unete su formulacije koje nisu dogovorene a odnose se na uvođenje cenzure i pritisaka na medije. Na pitanja, kako je do toga moglo doći, državni sekretar zadužen za resor medija u okviru Ministarstva kulture i informisanja odgovara da oni u tome nisu učestvovali i upućuje zainteresovane direktno na adresu Vlade.
Nije ovde u pitanju samo Ana Brnabić. U pitanju je izvanredna sposobnost Predsednika – čoveka koji odlučuje o svim pitanjima u zemlji, da izvršenje posebno osetljivih pitanja koja zadiru u funkcionisanje države, poveri ljudima, njemu beskrajno odanim – posebno je pitanja koja je njihova cena za to, koji su spremni da izvršavaju sve njegove naaloge čak i na opisani način. Tako dolazimo do saznanja kako neka nenadana imenovanja – Ane Brnabić za premijera, Vulina, regruta u pokušaju, za ministra odbrane, Gašića za direktora BIA (Bezbednosno Informativna Agencija) dobijaju svoje objašnjenje.
No, da se vratimo na opisani šou Ane Brnabić. Možete li pretpostaviti koje će reakcije to izazvati u Briselu i kako će se to odraziti na naše deklarisano opredeljenje za pristupanje Evropskoj uniji, u koje mnogi misleći ljudi počinju da izražavaju ozbiljnu sumnju – nije li u pitanju ozbiljan zaokret u našoj spoljnoj politicii i nije li to ta mračna tajna koja nas dovodi u vezu sa Alisom u zemlji čuda, jer takvo ponašanje predsednice Vlade, zemlje koja godinama vodi pregovore za pristupanje Evropskoj uniji, koliko autor ovog teksta pamti do sada nije viđeno. Eventualno objašnjenje da je u pitanju incident koji se slučajno oteo kontroli ne stoji. Isuviše je Ana inteligentna da bi joj se to samo tako moglo desiti. U prilog takvim razmišljanjima ide i mišljenje Predsednika, njenog mentora i glavnog pregovarača za Kosovo – komentarišući Izveštaj Evropske komisije i on je pokušao da bude duhovit – kaže da ga izveštaj evropske komisije nije pogodio, a da ga je jedino pogodilo to što se Ana nasekirala.
Dragiša Čolić
