Nebojša Bakarec, analitičar – i to politički! – Kad neko uobrazi da je sposoban, on odmah pomisli da je sposoban za sve, a što je još gore, tako se i ponaša. Nebojša Bakarec, jedan od lutajućih članova bivše partije DSS, bivšeg političara Vojislava Koštunice, je poput svojih bivših kolega – bivših funkcionera te partije – Andreja Miloševića, portparola, Milana Parivodića, ministra finansija – glavnog ideologa projekta zaduživanja u švajcarskim francima, Milana Božića – specijalca, kome je, po svenu sudeći, istu ulogu nameenio i sadašnji šef Aleksandar Vućić, je prešao u Srpsku naprednu stranku.
Kad čovek nema svoju struku – prema Istinomeru, Nebojša Bakarec je studirao arhitekturu, a predstavlja se kao građevinski inženjer, on se hvata onoga što misli da je najlakše, što je po njemu – posao političkog analitičara, a sudeći prema tekstu “Nihilizam dela opzicije” (Politika, 25. decembar 2019), odlučio je – ne zamerite mi na prostoti, da zajebe i arhitekturu i građevinu i da se prikaže kao filozof. I to kakav! Dok njegov sadašnji šef citira Vebera, on na jednom mestu, a kao dokaz poznavanja nihilizma kao filozofskog pravca, pomenu i Jakobija i Turgenjeva i Igoa i svog kolegu, američkog političkog komentatora Denisa Pregora, a sve to da bi dokazao da se “deo opozicije” koju naravno predvodi Đilas, svojim primitivizmom i agresijom nihilistički odnosi prema ogromnim pregnućima i rezultatima koje postiže ova vlast – u tolikoj meri da to prelazi u ekstremizam, a bogami i u terorizam!
Naravno, a kad je reč o Đilasu – a to je obavezna naprednjačka tema, i Bakarec pominje one silne noovce koje je Đilas zaradio „tokom deset godina koliko je bio na vlasti“ i ja ovde imaam za ovog autora, a filozofa, jedan mali test – da navede kojih su to deset godina koje je Đilas proveo na vlasti i da nabroji na kojim je to državnim funkcijama bio da je mogao tolike novce da namakne.
I tako, od ovog kvazi-političkog buzdovana mi saznadosmo da paljenje kuće novinaru u poznim noćnim satima, sa pucanjem na vrata da usnuli ukućani ne bi pobegli, razbijanje glave metalnom štanglom članu te terorističke opozicione partije u vreme održavanja prijavljenog opozicionog skupa, batinaške horde naoružane bejzbol palicama koje u vreme izbora zavode red po biračkim mestima i mnogi drugi demokratski performansi te vrste nisu terorizam, već da je terorizam ono što radi opozicija – nošenje papirnatih maketa metalne testere i vešala, kucanje (udaranje – kako god hoćete) zastavom na vrata parlamenta i druge slične još terorističkije pojave.
Ima toga u narečenom tekstu još, ali sve je to – dokazi o vladajućem terorizmu opozicije, toliko očigledno da nema druge do da vam umesto toga ispričam onaj poznati vic: – Učiteljica pita decu – Šta znači pojam OČIGLEDNO? Javlja se Marko – Pa, drugarice učiteljice evo ovako … Moj tata vozi mercedes, mama vozi BMW, a baka vozi džip – OČIGLEDNO mi imamo para! Učiteljica: bravo Marko, odlično si ovo objasnio! Da vidimo dalje, ko se javlja? Perica! Ajde Perice, objasni nam ti šta znači reč OČIGLEDNO: Perica: – Moja baka svako jutro ide na livadu. Ispod leve miške nosi Algemajne Cajtung, a ispod desne Vašington post. Učiteljica, zbunjeno – I onda, Perice, šta ti je tu očigledno? Perica – pa, evo ovako. Baba ne zna nemački, a nema pojma ni engleski – OČIGLEDNO, baba ide da sere!
Tako mlad pa već krkobabić (2) – U tekstu pod naslovom “Tako mlad pa već krkobabić”, od 12. juna 2013. godine (www.opancar.com), a povodom vesti da je Stefan, unuk tadašnjeg potpredsednika Vlade Jovana Krkobabića i sin direktora JP PTT Milana Krkobabića, sa samo 24 godine, postavljen za sekretara Centra za mala i srednja preduzeća u Privrednoj komori Beograda, prorekao sam da je pred mlađanim Krkobabićem III sjajna politička karijera.
I evo to se ostvaruje, a sve ide po ustaljenom toku – dok je deda Jovan bio ministar u Vladi, a sin Milan bio direktor pošte – JP PTT, unuk Stefan se školovao na poznatom univerzitetu Megatrend u Beogradu “kod poznatog Miće Jovanovića i još poznatijih profesora na tom univerzitetu – Doc. Dr. Žarka Obradovića, potpredsednika SPS-a i aktuelnog Ministra prosvete i profesorke Nataše Bekvalac” (citat iz gore pomenutog teksta). Kad je deda umro, ministarsku fotelju je nasledio njegov sin Milan, otac Stefanov, a Poštu je ostavio na gazdovanje svojoj miljenici Miri Petrović – kako Mira rukovodi Poštom imali smo priliku da vidimo za vreme nedavnog štrajka poštara, ovih dana je stigla vest da je tata Milan postavio svog sina Stefana za direktora javnog preduzeća “Stara planina”, preduzeća koje se nalazi u okviru njegovog ministarskog resora, čak da je i lično učestvovao u donošenje te odluke.
Kažu da krčag ide na vodu dok se ne razbije. Izgleda da se ministar Krkobabić malo preigrao, što u predizbornom periodu nije poželjno čak ni za vladajuću stranku koja ovako suvereno vlada na političkoj sceni Srbije, pa je ona, u principu uspavana Agencija za borbu protiv korupcije, predložila njegovu smenu zbog sukoba interesa.
E sad, da li je u pitanju stvarno disciplinovanje koalicionih partnera – Milan Krkobabić je od tate Jovana nasledio i rukovođenje Partijom Uudruženih Penzionera Srbije – PUPS (partijom koja inače nema nikakve veze sa udruženim penzionerima Srbije, što svi sem njih vide), ostaje da se vidi, da li će sve da se završi na uobičajeni način – Nedam Milana! ili će on, za opomenu ostalim koalicionim partnerima, biti pušten niz vodu, to zavisi od procene potrebe glasova te partije u predstojećim izbornim kalkulacijama.
Dragiša Čolić
