Anatomija srpsko-ruskih muka po Tomislavu

1
952

Pre svog putovanja za Moskvu, gde treba da primi nagradu Fonda jedinstva pravoslavnih naroda i sastane se sa predsednikom Rusije, u intervjuu za Sputnjik od 7.3.2016. predsednik Srbije je izjavio:

„Da je sporazum o davanju diplomatskog imuniteta Ruskom humanitarnom centru u Nišu toliko važna tema za Moskvu, mi bismo to rešili onda kad smo pravili ugovor o razminiranju terena“.[i]

Srpsko-ruski-centar-700x560
Srpsko-ruski centar

Međutim, samo par sedmica ranije je, takođe u intervjuu za Sputnjik, od 22.2. datom neposredno posle Nikolićevog potpisa na najnoviji sporazum Srbije i NATO, ruski ambasador Čepurin je izrazio nešto drugačije gledište:

„Nema nikakvog ozbiljnog razloga da Srbija ne potpiše sporazum sa Rusijom o Centru u Nišu, kaže za Sputnjik ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Čepurin.

— Potpisivanje širokog sporazuma Srbije sa NATO-om je pre povod da se setimo dodatnog sporazuma o Rusko-srpskom humanitarnom centru (RSHC), koji ima daleko više tehnički karakter, a čije se potpisivanje tako dugo odlaže iz meni nejasnih razloga. Kako shvatam, njega ima u vidu predsednik Tomislav Nikolić. Centar u Nišu je dosta skromna rusko-srpska humanitarna organizacija. Poređenja sa NATO-om su ovde, blago rečeno, na staklenim nogama.

Dodatni sporazum o RSHC uslovljen je osnovnim Sporazumom između vlada Rusije i Srbije o formiranju RSHC, od 25. aprila 2012. godine. U članu 20 osnovnog sporazuma kaže se da će strane dodatnim dokumentom dati Centru povlastice, privilegije i imunitet neophodan za osiguranje njegovog rada. U ovom trenutku, nacrt sporazuma je potpuno spreman. Svako slovo je usaglašeno. Ne vidim nikakve ozbiljne razloge da on ne bude potpisan. Pa i da bude potpisan u okviru posete Dmitrija Medvedeva Srbiji.

… Problemi sa funkcionisanjem Centra vezani su za to što, iako su 2012. godine jasno predviđene obaveze, dodatni sporazum neophodan za rad Centra nije usvojen. Nastao je pravni vakuum.

Kao rezultat na tehniku koju kupuje Rusija, a koja se šalje kao humanitarna pomoć, kao i na aktivnost Centra, u Srbiji se plaćaju carinske i poreske dažbine. Složićete se — čudna situacija. Vi nekom poklanjate vozilo, a vas za to onaj kome ga poklanjate još i oporezuje u svoju korist. Plaćaš za pravo da pomažeš.

Drugo, nisu donete nikakve odluke u vezi sa imunitetom koji je neophodan za normalno funkcionisanje ustanove potrebne pre svega samoj Srbiji. Javlja se problem sa statusom i imunitetom ruskih stručnjaka koji rade u Centru. Njih je, uzgred, znatno manje među službenicima RSHC. Sada ih je — svega dvoje.

Da Vas podsetimo:  Zašto banka sperme u Srbiji nema nijednog donora

Postoji i niz tehničkih problema. Nema mogućnosti za korišćenje kratkotalasne veze, bez koje je veoma komplikovano vršiti spasilačke operacije. Dodatni sporazum predviđa pravno regulisanje tog pitanja. Sve je dosta standardno“.[ii]

Po ovome, dakle, ispada da je davanje imuniteta RSHC-u ipak važna tema za Rusiju, i da se na to čeka već neko vreme. Dakle, Nikolić je u najmanju ruku krivotvorio stav Rusije.

No, pogledajmo šta je sam Nikolić izjavio, opet u intervjuu za Sputnjik, od 19.2. neposredno pošto je potpisao najnoviji, sporni sporazum sa NATO:

„Što se tiče tog centra u Nišu koji se nudio da bude regionalni, pa je to možda smetalo nekome u regionu, a pružao je pomoć naročito pri velikim požarima koji su se odigravali, mi imamo pripremljen sporazum u kojem su predviđene sve istovetne obaveze i prava kao što to imamo i sa predstavnicama NATO–a koji se nađu na teritoriji Srbije. S obzirom da smo vojno neutralni, to bi to bio dobar balans, ali i praktičan dokaz neutralnosti. Taj sporazum nije potpisan prilikom posete predsednika Putina, pretpostavljam da će biti tema i da bi moglo vrlo lako da se desi da kruna posete predsednika Vlade Ruske Federacije (Dmitrija) Medvedeva bude i potpisivanje tog sporazuma. Što se mene tiče, ali ja na to ne utičem, već samo iznosim svoj stav, mislim da bismo time pokazali ravnotežu, tim pre što nam je taj centar izuzetno potreban i uopšte ne predstavlja vojnu organizaciju, već ono što je Srbiji jako potrebno, a to je pomoć pri iznenadnim elementarnim katastrofama od kojih Srbija ne može da se odbrani sama i zbog kojih taj centar i postoji. A svakako da ćemo mi o tome u Srbiji razgovarati do posete predsednika Vlade (Rusije Dmitrija) Medvedeva. Taj sporazum bi sada mogao da bude spreman za potpisivanje“.[iii]

Dakle, Nikolić je ovde, biranim rečima, podržao potpisivanje sporazuma kojim bi bio dat imunitet RSHC-u, kao i da bi bilo važno, što zbog važnosti samog RSHC-a, što zbog „dokazivanja neutralnosti i ravnoteže“, taj sporazum i potpisati. Drugim rečima, tada je rekao da je sporazum važan, da bi samo nekoliko dana kasnije rekao da ipak nije toliko važan, inače bi već bio potpisan.

Konačno, kao što je poznato, pre samo nekoliko dana, tačnije 4.3. tj. pošto je potpisao Ukaz o raspuštanju parlamenta i raspisao izbore za 24. april, Nikolić je izjavio da će o potpisivanju sporazuma o RSHC odlučivati sledeća Vlada, s ozbirom da „Srbija trenutno nema vladu koja bi mogla da odluči da sporazum… bude potpisan“.[iv]

Da Vas podsetimo:  Kosovski zavet i lažna „realpolitika“

Sažeto rečeno, Nikolić se javno zalagao za davanje imuniteta RSHC-u, i smatrao je to važnim pitanjem, baš kao i zvanična Rusija, ali je potom relativizovao sopstvenu poziciju, skočio sebi u usta i mlako se pomirio sa (ponovnim) odlaganjem potpisivanja sporazuma sa Rusima, od kog Srbija može da ima, i već je imala, samo korist. Uz to je relativizovao i rusku poziciju, tvrdnjom da ta stvar ipak nije toliko bitna za Ruse. Naravno, ruska strana ga neće javno demantovati, s obzirom da (nažalost) jačeg saveznika u vrhovima vlasti u Srbiji trenutno nema.

Ovo sve daje, bar donekle, za pravo pisanju lista „Danas“ od 22.2. po kom su, prema neimenovanim ali očigledno zapadnim diplomatskim izvorima, „Nikolić i Dačić vršili najveći pritisak“ da se sporazum o RSHC-u potpiše, a čemu se Aleksandar Vučić sistematski opire: „Rusija već tri godine unazad pritiska premijera Vučića da potpiše taj sporazum, a on je to odbijao“.[v] Prema tim istim izvorima „upućenim u rad predsednika Vlade Srbije“, „i Tomislav Nikolić i Ivica Dačić doveli su Aleksandra Vučića u nemoguću poziciju“. Ali, kao što se sada vidi, ipak ne u toliko „nemoguću“ da nije uspeo da spreči potpisivanje sporazuma kojim bi se dao imunitet RSHC-u.

Ti isti zapadni izvori, očigledno u neposrednoj komunikaciji sa Vučićevim kabinetom, tada su tumačili Nikolićevo ponašanje time da on „verovatno priprema teren za posetu Moskvi, 9. marta, kada će Vladimir Putin da oceni da li se dovoljno zalagao za potpisivanje tog sporazuma“.

Da li upravo iz tih razloga, tj. da bi povećao izglede dobijanja „prelazne ocene“ u Kremlju, zbog potreba izborne kampanje, straha od brzo narastajućeg anti-NATO raspoloženja, ili iz stvarnog ubeđenja (ili kombinacije sva četiri faktora) pred sam odlazak u Moskvu, 8.3. Nikolić je dodatno zaoštrio retoriku, zalažući se za 1. referendum o „pitanju mogućeg ulaska u NATO“ i 2. razgovore „o tome šta još treba da se uradi da se pokažu neutralni vojni odnosi između Srbije i Rusije, koji već postoje sa NATO-om“, uključujući i eventualni sporazum „sa ODKB ili direktno sa Rusijom“, u sklopu formule po kojoj je neutralnost: „ili ni sa kim sporazumi, ili sa svima“.[vi]

Međutim, s druge strane je prebacio odgovornost na samu Rusiju što je još ranije „propustila šansu… da zatraži da ima isti status koji su SAD tražile za svoje građane“, time ponovo bar delimično demantujući već pomenutu izjavu ruskog ambasadora, o tome da ruska strana na potpisivanje sporazuma već neko vreme čeka.

Da Vas podsetimo:  Da li je blizu granica popularnosti Vučića

Et voilà, u rasponu od dve sedmice, iz javnih izjava i medijskog izveštavanja vezanog za (ne)potpisivanje sporazuma o davanju imuniteta i uspostavljanju punog funkcionisanja RSHC-a, dobili smo zgodnu političku vinjetu iz života sadašnje Srbije, u kojoj imamo:

– predsednika države, naizgled „stidljivog rusofila“ unutar izrazito pro-zapadne vlasti, spremnog da pruži (samo) verbalnu podršku – ali i da položi oružje i napusti položaj čim naiđe na iole ozbiljniji otpor, dobije packu ili ukor, i brzo se vrati fraternizaciji sa zapadnim (ne)prijateljem čim zagusti,

– rusku stranu ograničenu činjenicom da nema nikog izvorno „svog“ u vrhu vlasti i, stoga, prinuđenu da hoda po jajima kako ne bi ugrozila poziciju onih koji su, bar ponekad, ako ih previše ne košta, spremni da se založe za nešto što ona smatra važnim, kako po svoje tako i po zajedničke srpsko-ruske interese.

Da li će, gledajući malo unapred, Rusija dozvoliti, odnosno ponovo biti primorana da služi kao paravan za još jedan izborni uspeh izrazito pro-zapadne političke grupacije, da bi se potom zadovoljavala relativnim (u odnosu na zapadne odreske) mrvicama sa srpskog političkog stola, nesrazmerno njenoj stvarnoj popularnosti i mogućnosti uticaja u Srbiji?

Da li ćemo u vremenu posle izbora, s jedne strane, kao „veliku pobedu“ konačno, posle mnogo medijske buke, dobiti sporazum o RSHC-u, a s druge konačnu predaju celokupne srpske privrede zapadnim, odnosno globalističkim interesima, što se suštinski i najavljuje na Kopaoniku, grobnici srpske ekonomske misli – i to sve proglasiti za „trijumf realizma“ ili „politike balansiranja“?

Sudeći po dosadašnjem iskustvu, odgovor na oba pitanja je pozitivan. Ne znači da tako i mora da bude, ali to je već pitanje za neko drugo razmatranje. Ono što sigurno može da se uradi u korist stvari unapređenja srpsko-ruskih odnosa i zajedničkih interesa – je stalno držanje Tomislava Nikolića, kao i svih drugih javno deklarisanih rusofila za reč. Čak i ako ona, po svim dosadašnjim iskustvima, ne vredi mnogo. Jer, za tu reč će se, sa ili bez njih, hvatati sve više ljudi.

Aleksandar Pavić

Aleksandar Pavić

FSK

______________

[iii] http://rs.sputniknews.com/vesti/20160219/1103388504/Nikolic-sporazum-NATO-Nis.html#ixzz42KLHQaZc

[iv] http://rs.sputniknews.com/srbija/20160304/1103733567/Nikolic-centar-vlada.html#ixzz42KPt5vEE

[v] http://www.danas.rs/danasrs/politika/quotnikolic_i_dacic_doveli_vucica_u_nemogucu_pozicijuquot.56.html?news_id=316386

[vi] http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/2237556/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%9B%3A+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8+%D0%BD%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D1%85%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD+%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D1%83%D0%BC+%D0%BE+%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%83+%D1%83+%D0%9D%D0%90%D0%A2%D0%9E.html

1 KOMENTAR

  1. Stvarno zanimljiva anatomija bila bi ona koja bi razotkrila kojim putevima i mehanizmima zapad – sto znaci pre svega Ameri – konkretno kontrolise vlast u Srbiji. Znaci, postaviti dijagnozu. Jedino tako mozemo dobiti predstavu o putu ka ozdravljenju. O simptomima mozemo govorti u nedogled, malo koristi…

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime