Usled nezakonitosti koje direktor čini pojedini zaposleni koji insistiraju na poštovanju zakona moraju pravdu da potraže na sud, jer Školski odbor samo potvrđuje odluke direktora i ne gleda da li su donete odluke u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima.
Jasmina Firović, direktor OŠ „Vladislav Petković Dis“u Grlјanu juna meseca 2015. godine prilikom proglašavanja tehnološkog viška nije se držala odredbi PKU. Tačnije na predlog Komisije, bez bodovanja, direktor proglašava tehnološki višak. Na ovako paušalno, neobjektivno i nezakonito proglašavanje tehnološkog viška Školskom odboru uložen je prigovor. Školski odbor, umesto da prigovor preispita i da radi u interesu škole, ne sme da se zamera direktoru i potvrđuje prvostepeno rešenje.
Nastavnik koji je proglašen za tehnološki višak, pošto je uvideo da se radi u velikom nepoštovanju zakona i podzakonskih akata, postupajući po pravnom leku koje je dobio u rešenju Školskog odbora, podnosi tužbu nadležnom sudu.
Direktor, da bi nastavio svoje nezakonitosti i pokušao da se opravda, angažuje advokata. Advokat na podnetu tužbu izjavlјuje odgovor na tužbu u kojoj se vidi nepoznavanje činjenica i jako bitnih stvari za ovaj sudski proces. U odgovoru na tužbeni zahtev, advokat koji zastupa školu, tačnije, „nezakonitosti u radu direktora“ navodi i cenu svojih usluga, gde stoji da odgovor na tužbu košta 16.500,00 dinara, dok zastupanje na jednom ročištu 18.000,00 dinara.
Ostaje nejasno od kojih se para plaća advokat kada je škola od 06.10.2014. godine u blokadi oko 400 dana (blokada od 3.808.292,69). Na sajtu Ministarstva finansija po zvaničnim podacima od 06.11.2015. godine OŠ „Vladislav Petković Dis“u Grlјanu ima trenutna neizmirena dugovanja od 1.888.578,22 dinara.
Sudski spor škola će sigurno da izgubi zbog nepoštovanja podzakonskih akata, ali greške direktora i angažovanje advokata, ko će da plati i od kojih para?
Nastaviće se…
Goran Manojlović, master prof. teh. i inf.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja je apsolutno jasan. Pravne poslove u školi vodi sekretar škole. Jedan od tih pravnih poslova je i zastupanje na sudu.
Naime, ako u zakonu piše ko obavlja određeni posao, tada je jasno da takav posao ne može da obavlja neko drugi; ali, po našoj naopakoj logici, zakon bi morao da pobroji sve one koji ne mogu da rade nekakav posao.
Na primer, da li može jedan vrhunski književnik da predaje srpski jezik ako nije završio određen fakultet za srpski jezik. Naravno da ne može. Sekretari u školama polažu licencu sa akcentom na radno pravo, pa su u tom delu (ukoliko su ozbiljno radili) daleko bolji od bilo kojeg advokata, jer većina naših advokata su „specijalisti za sve i svašta“.
I tako, iako nigde nema zakonske osnove, advokati ulaze u škole i pelješe opštinske budžete. Uglavnom, to se radi uz dogovor, tako da svi u takvom lopovskom lancu budu koliko toliko zadovoljni. Napravi se ugovor, uz paušal od 20-30000 dinara mesečno, plus razna piskaranja koja se astronomski naplaćuju, pa parnični troškovi… Novac se tako odliva u džepove advokata i onih s kojima ga oni u dogovoru dele, a sa druge strane, nema ni prebijene pare za nastavna sredstva, za osnovnu higijenu, nema se ni za kredu, fasade propale, zidovi kao posle bombardovanja, nameštaj razvaljen, prozori ispadaju…
A siroti nastavnici navikli i na sve očigledne nepravde ćute kao da su omutaveli. Dobiju 6000 hiljada (plus ih premijer širokogrudo časti sa još jednom hiljadarkom) i oni srećni i zadovoljni. Sramota je ono što jedan broj direktora (svaka čast izuzecima), u saradnji sa školskim odborima, gleda samo da zadovolji svoje sitne lične prohteve – i baš ih briga za decu, kolege nastavnike i druge zaposlene.
Ipak, najveći greh pada na dušu prosvetnih radnika, koje svaki dripac može da uplaši i natera ih da puze i da se ponižavaju. Ako se prosvetni radnik može kupiti za 6000 dinara, tada tu od prosvetnog rada nema ništa. Ili, dokle god sindikati mogu da prosvetne radnike vuku za nos kao da su ovi maloumni, srpsko društvo ne može da očekuje ništa dobro. Kako takvi jadni i nedostojanstveni nastavnici mogu da budu bilo kome uzor?
Vidim, odlutao sam od teme. Ne zamerite zbog toga. I ja sam samo još jedan prosvetar, sličan drugim isprepadanim prosvetnim radnicima. Mada, voleo bih da se svi preobratimo u prosvetne ratnike i pokušamo da zaustavimo ova prosvetna kola koja se opasno strmoglavljuju niza stranu.
U Zakonu o osnovama obraz. i vas. pise da direktor placa izgubljene sporove ako je pogresio u proceduri.
Kada bi primenili finasijsku odgovornost direktori više bi se poštovao zakon! Kako reče Jelena Stanković, dir.OŠ „Ljuba Nešić“ : „Zakon je za mene nije za tebe.“
Platice direktorka iz svog dzepa, jer je postupala nezakonito. A, mogli bi clanovi Skolskog odbora malkice da odgovaraju.
Pa sjolski odbor i sindikati su direkrorova produzena ruka. A ko placa, gradjani Srbije. I tako u mnostvu slucajeva. I opet i jos, jos…
Nezakonito poslovanje i rukovodjenje u školi, samo pokazuje da pojedini direktori ne znaju svoj posao. Totalni apsurd je i delovanje , odnosno NERAD Školskog odbora, koji prijemčivu odluku sprovodi,podržavajući.
I u školi u kojoj radim , desio se preslikan slučaj, gde direktor( škola), izgubivši spor, treba da plati 500 000 dinara. Pitam se odakle? Škola je u blokadi. Od kojih para?