Antisrpske revizije

0
770
Foto: printscreen

Pokušaji revizije Dejtonskog sporazuma nisu novi, ali je nov njihov sadašnji intezitet. To da je njihov osnovni cilj dalje oduzimanje nadležnosti Republike Srpske kako su one definisane Ustavom iz Dejtona, njeno svođenje na praznu formu, potom i formalno ukidanje radi stvaranja unitarne, evropski „funkcionalne“ Bosne i Hercegovine, pod dominacijom Bošnjaka – odavno nije tajna.

Takođe, inteziviraju se pokušaji za reviziju, obezvređivanje i konačno ukidanje Rezolucije Saveta bezbednosti 1244. Pošto takav cilj nije realan, zbog protivljenja Rusije i Kine, Zapadni centri moći pokušavaju da privole Srbiju kao žrtvu oružane agresije NATO-a od 1999. da prizna otimanje Kosova i Metohije i uspostavljanje druge Albanske države na delu srpske državne teritorije. Računaju da bi na taj način delegitimisali otpor Rusije i Kine ukidanju Rezolucije 1244, kao i da bi otklonili razlog nepriznavanja Kosova i Metohije od strane pet članica EU, odnosno, jedan od važnih razloga nejedinstva unutar EU. Takva zamisao pati od ozbiljnog nedostatka računajući da će Rusija i Kina prihvatiti rešenje koje je direktno usmereno protiv njihovih geopolitičkih interesa i da će, u krajnjoj liniji, prihvatiti geopolitiku ekspanzije NATO na Istok. Sve to u vreme najvećih i najprovokativnijih demonstracija vojne sile oličenih u predstojećim vojnim vežbama SAD/NATO „Branilac Evrope 2020“ i „Branilac Indo-Pacifika 2020 “.

Zašto SAD, Nemačka i Velika Britanija bagatelišu Rezoluciju SB UN 1244, zašto je ne pominju iako su bile njeni inicijatori i sponzori? Sigurno ne zato što je ta Rezolucija loša za Srbiju pa one na taj način žele Srbiji da pomognu. Zapad sabotira dalju primenu rezolucije SB 1244 zato što je Srbija izvršila sve svoje obaveze, Zapad je time postigao svoj osnovni cilj, zamrzao dalju primenu i zaštitio svoje miljenike u Prištini! Zašto Rusija, Kina, Indija i druge zemlje rastuće moći insistiraju na primeni rezolucije SB? Zato što štite autoritet međunarodnog prava, autopritet UN i posebno, SB UN; zato što su glasale za, ili podržale takvu odluku SB UN; zato što su svesne opasnosti od presedana jednostranog nasilnog otcepljenja; zato što su i same suočene sa, manje ili više izraženim separatizmima na svojim teritorijama; i zato što podržavaju Srbiju kao partnera i prijateljsku zemlju. Nije sasvim jasno, niti logično, zašto se predstavnici Srbije retko pozivaju na Rezoluciju SB UN 1244, a još čudnije što je, svesno ili nesvesno, omalovažavaju?! Jer, ipak se radi o sveobuhvatnom, pravnom, opšteobavezujućem dokumentu najvažnijeg organa svetske organizacije za pitanja mira i bezbednosti kojim se, pored ostalog, garantuje njen suverenitet i teritorijani integitet Srbije, a za Kosovo i Metohiju predviđa suštinska autonomija. Njime se, ujedno garantuje pravo na slobodan, bezbedan i dostojanstven povratak i oko 250.000 proteranih Srba i drugih nealbanaca u njihove domove i na njihova imanja. Predviđa se i vraćanje dogovorenih kontigenata Vojske i policije Srbije, pored ostalog, i «na važnije granične prelaze»?

Da Vas podsetimo:  Srpska ekonomija posle koronavirusa, ili šta sve može da se uradi za 550 miliona evra?!

Insistiranje Srbije na doslednoj i punoj primeni Rezolucije SB UN 1244 je legitimno, pravno, politički i moralno osnovano.Ovo, time više i time pre, što je Srbija, savesno izvršila sve svoje pravne obaveze prema tom dokumentu. Takvo insistiranje bi omogućilo da Srbija zauzme aktivnu pregovaračku pozidiju i da mobiliše još širu i odlčučniju međunarodnu podršku. Umesto toga, u političkom žargonu već mesecima, ako ne i godinama, dominira žalopojka «da nama niko ništa ne nudi» osim ideje (da li je reč samo o ideji?) o nekakvom novom «sveobuhvatnom pravno obavezujućem dokumentu». Može li dokumenat koji još niko nije video, čiji elementi nisu poznati, ali za koji se, uz određene ograde, veruje da će imati autorstvo Nemačke, biti bolji od Rezolucije SB UN 1244 koja predstavlja kompromis interesa svih stalnih članica SB UN i SRJ, odnosno, Srbije, kao pravne naslednice SRJ? U čemu bi novi dopkument koji se tasko često pominje a o kome se gotovo ništa ne zna, sastavljen izvan, okrilja SB UN, uz autorstvo Nemačke, mogao biti bolji za Srbiju od Rezolucije 1244, i ko bi bio njegov garant? Ako se cilja da garant i tom dokumentu bude SB UN, da li je realno očekivati da Rusija i Kina prihvate da budu puki glasači na sednici SB o dokumentu u čijem stvaranju nisu učestvovale, o dokumentu? S obzirom na format iz kojeg bi takav dokument proizašao (briselski), on bi nužno svojom suštinom trebalo da legalizuje geopolitiku ekspanizije NATO na istok (ili, na zapad, zavisno da li se stvari posmatraju iz Brisla ili iz Koreje i Južnog kineskog mora). Ima li u tome uvažavanja interesa Rusije, Kine, Indije i drugih zemalja rastuće moći, ili se i dalje računa na ekskluzivitet zapadnih sila koje ni koga, ni za šta ne pitaju? Da li je moguće da dokumenat koji bi bio proizvod politike dominacije, vojnog ekspanzionizma i unipolarnosti zadovolji očekivanja i interese nosilaca novog, partnerskog, multilateralnog koncepta svetskih odnosa? Može li se očekivati da one u SB UN dignu ruke za «deal», odnosno, trgovinu po formuli «priznavanje secesije za razvoj i bolji život»?!

Da Vas podsetimo:  Očekujem zvaničan odgovor ministra, propisi ne nalažu da je za privremenu bolnicu potreban infektolog

I zakon o tzv. verskim slobodama u Crnoj Gori došao je na krilima revizije istorije, konkretno na pokušaju revizije odluka Podgoričke skupštine od novembra 1918. Paradoksalno je, ali za natoiziranu politiku sasvim logično, da se pokušaji otimanja crkvene imovine, pokušaji ukidanja Srpske pravoslavne crkve i ustoličenja nekakve Crnogorske pravoslavne crkve (poput ustoličenja tzv. Ukrajinske pravoslavne crkve), pretvraraju u Zakon o slobodi veroispovesti, iako bi mnogo logičnije bilo sve to nazvati – pokušajem ukidanja istorije, Srpke pravoslavne crkve, srpskog, nacionalnog, kulturnog i duhovnog identiteta i otimanja crkvene imovine i dobara SPC. Rezultat je – buđenje i ujedinjavanje srpskog naroda u odbrani od još jedne agresije, na prvi pogled, od agresije jednog totalitarnog režima, suštinski, od agresije NATO ekspanzionističke gopolitike.

Navedeni pokušaji revizije Dejtona, Rezolucije SB UN 1244, odluka Podgoričke skupštine i niz drugih sličnih pokušaja, imaju zajedničku antisrpsku, antislovensku i anticivilizacijsku suštinu i osnovu. Njihovi nosioci time pokazuju da ne odustaju od geopolitike totalne dominacije u Evropi i svetu, ignorišući epohalne promena u globalnim odnosima ka ravnopravnosti i demokratizacijii, rugajući se civilizaciji koja se upravo sprema da obeleži 75-tu godišnjicu od kraha sličnih geopolitičkih iluzija.

Živadin Jovanović
Predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime