Antisrpstvo nemačkih političara

Uvredljivo i ponižavajuće

0
770
Dr Miodrag L. Kulic
Dr Miodrag L. Kulić

Desetog aprila 2014 dve vesti u srpskim novinama a koje su povezane sa tragičnim događajima u Srbiji 1999 godine ponukale su autora da napiše ovaj tekst.  Prva vest je, da je za vreme zločinačke NATO agresije na Srbiju i njenog bestijalnog bombardovanja u selu Merdaru tačno pre 15 godina u podrumu kuće, zajedno sa ocem Božinom poginula jedanaestomesečna Bojana Tošović. O tom tragičnom događaju Bojanina majka, Marija Tošović, priča sa neizmernom tugom novinaru lista Politika, Draganu Borisavljeviću.

“Kad je svanulo i prestalo bombardovanje, ja osećam da muž ne diše. Dodirnem mu lice, ono hladno. Mrtav je, uspela sam samo da kažem. Mrtva ti je i ćerka, rekoše mi moji. Bila sam u šoku. Ni suza nisam imala. Posle su me prevezli u Kuršumliju u bolnicu, pa u Prokuplje. Imam i danas ožiljke po celom telu, na kičmi veliki. Ali najveći je onaj u duši.”

Druga vest kazuje da je bivši nemački kancelar g. Šreder priredio prijem u Beogradu u Legatu Čolaković – bivši komunistički ideolog, povodom početka rada udruženja “Forum Srbija-Nemačka” a čiji je on počasni član. Uzgred rečeno, na tom prijemu bio je i deo vladajuće neonedićevske srpske elite, na čelu sa g. Vučićem – takodje počasnim članom gore navedenog foruma i po sopstvenim izjavama najhrabrijim, najčasnijim, najskromnijim i najvrednijim Srbinom. U vrtlogu te neonedićevske elite našla se i neizbežna Sonja Liht, bivša predsednica nevladine (čitaj antisrpske) organizacije « Otvorenog društva » – zaduženog za menjanje srpske svesti, a čiji je osnivač berzanski špekulant i srbomrzac Džordž Soroš.

Ali, vratimo se centralnoj temi ovog teksta koja se tiče arogantnog i uvredljivog ponašanja nemačkih političara prema Srbiji i srpskom narodu a koje se ne menja stotinu i više godina. Ovu tvrdnju potkrepljuje i gore navedena poseta Beogradu g. Šredera, nemačkog kancelara od 1998. do 2005. godine, čoveka koji je jedan od glavnih saučesnika u NATO agresiji na Srbiju 1999 godine. G. Šreder je grubo kršeći nemački ustav odlučio tada da pošalje nemačke pilote u Srbiju, da sa velikih visina i daljina iz najmodernijih Tornado aviona ubijaju nevinu srpsku decu, majke, očeve i prijatelje. Ovaj, po ko zna koji put ponovljeni nemački zločin nad srpskim narodom je sistematski pripreman još devedesetih godina prošlog veka, tako što je srpski narod neviđeno satanizovan. Tada su vodeći nemački političari širili najgnusnije laži o navodnim srpskim zločinima nad Albancima na KiM, zato da bi opravdali svoju politiku, koju je najbolje izrazio Klaus Kinkel, tadašnji ministar spoljnih poslova krilaticom «Srbe treba baciti na kolena». Inače, ova krilatica je blaža verzija one morbidne iz Prvog svetskog rata “Srbija mora umreti”! Sličnu, gnusnu i nepodnošljivu antisrpsku propagandnu kampanju, koju je srpska dijaspora u Nemačkoj bolno osetila i na svojoj koži, vodili su 1998-1999 godine g. Šreder i naročito njegovi ministri g. Fišer i g. Šarping, svesno lažući nemački narod o izmišljenim srpskim zločinima.

Da Vas podsetimo:  Zagrljaj

G. Šreder je pre navedene posete Srbiji, u nameri da zabašuri svoj udeo u zločinu licemerno izjavio : “Poslali smo naše avione u Srbiju i zajedno sa NATO bacali bombe na suverenu zemlju, bez rezolucije Saveta bezbednosti UN …” Ova izjava je užasno licemerna, hladna i uvredljiva za Srbiju jer ne sadrži ni trunku kajanja zbog nemačkog saučestvovanja u NATO agresiji na Srbiju. U njoj nema osude ove agresije i počinjenih zločina, da ne govorimo da u njoj nema izvinjenja zbog ubijanja nevinih ljudi u kojem su po «befelu» g. Šredera učestvovali i nemački vojnici. Još ciničnije zvuči nedavni intervju g. Šredera nemačkoj TV stanici ZDF u kojem objašnjava svoju tešku ali, kako je naročito istakao neophodnu(!) odluku o bombardovanju Srbije. Ove izjave g. Šredera su upečatljiv primer arogantnog i bezosećajnog ponašanja prema Srbiji i potcenjivanja srpskog naroda od strane nemačkih političara.

Ali, vratimo se pomenutom tekstu novinara Politike, koji završava ovu potresnu ali i univerzalno srpsku priču porodice Tošović sledećim rečima: “Ne pamti se da je iko iz bilo koje zemlje učesnice bombardovanja zvanično posetio Merdare i porodicu Tošović. Kao da ih nije dirnuo ni izgubljeni život tako male Bojane.” U tom duhu se poneo i g. Šreder, propuštajući tako istorijsku priliku da se izvini srpskom narodu i da na civilizovan način utre put iskrenijem odnosu između Nemačke i Srbije. Umesto toga, g. Šreder je otišao na prijem u komunistički legat i time jasno pokazao da ne uvažava srpski narod i da bagatelizuje nemačke zločine nad njim. Za vreme svoje posete, kada su sa srpskih grobalja i posle petnaest godina od ubistava male Bojane i mnogih drugih devojčica odjekivali lelek i krici neizmernog bola srpskih majki, g. Šreder je trebalo da u znak istinskog kajanja klekne upravo na nekom ot tih grobalja, ili na nekom od stratišta iz Prvog i Drugog svetskog rata. Da je g. Šreder tako uradio bio bi to jasan znak istinskog saosećanja sa patnjama nevinih ljudi u Srbiji ali i znak kajanja što je podržao i saučestvovao u NATO agresiji na Srbiju. Odlazak g. Šredera u zemunski restoran na “obilato meze i pićence uz cigansku muziku” a ne na srpsko groblje je ne samo izraz vrhunske arongancije i cinizma već i duboka uvreda srpskom narodu.

Da Vas podsetimo:  Kako se kotiraju političari na Facebooku - Karić najpopularniji

Neprimereno ponašanje g. Šredera je još jedan ubedljiv dokaz da posleratni nemački političari nisu uopšte iskreni prema Srbiji i da nastavljaju antisrpsko delovanje. Za njih je Srbija samo kolateralna država, koja treba da ima samo onoliko suvereniteta koliko da opslužuje njihovu kolonijalnu imperiju, Evropsku uniju. A, pobijena deca – naše mile Bojane, Milice, Sanje i hiljade drugih njihovih vršnjaka, vršnjakinja i njihovih roditelja, za njih su samo kolateralna šteta. Nepodnošljiva arogantnost i ucenjivačko ponašanje nemačkih političara prema Srbiji i srpskom narodu su kulminirali prilikom posete Beogradu nemačke kancelarke Merkel, u avgustu 2011 godine. Tom prilikom ona je stavila pred tadašnjeg srpskog (takođe neonedićevskog) predsednika Tadića ultimatum u sedam tačaka – po tonu i sadržini („Srbija može u EU samo ako prizna nezavisnost Kosova!“) ravnom onom austrougarskom neposredno pred izbijanje Prvog svetskog rata. Ali, ona je umesto da ode na neko od srpskih stratišta sa stotinama hiljada žrtava, nastalih prilikom nemačkih agresija na Srbiju 1914-1918, 1941-1945, 1992-1999, dala prednost laganom letnjem ručku, pri čemu su služeni – „rolnice i tikvice, rikote i pinjola, fileti crvene paprike sa sirom i pršutom, sos od avokada i čeri sa rukolom i pinjolama, vina šardone i aurelis“. Zapanjujuće je, da je na samo pet minuta od velikih srpskih stratišta, nastalih u nemačkim, po brutalnostima nadaleko čuvenim pohodima na Srbiju, g. Merkel našla vremena i za desert – „mus od malina sa prelivom od bele čokolade“. Taj mus od malina sa prelivom od bele čokolade pobijena srpska deca nisu dočekala da okuse, jer su ih u akciji “Milosrdni anđeo” preduhitrili nemački Tornado avioni! (Umalo da zaboravim da spomenem, da su Tornado piloti dobili visoka nemačka odlikovanja za učešće u NATO agresiji – koja uključuje i ubijanje srpske dece.)

Da Vas podsetimo:  Kad 10.700 dolara znači siromaštvo

Treba otvoreno reći, da kada bi umesto sadašnje udvoričke neonedićevske političke elite na čelu Srbije bila njena patriotska politička i intelektualna elita, kojoj bi narodni interesi bili mera svakog delovanja, ona svakako ne bi ovako snishodljivo tolerisala arogantnost i ucenjivanja nemačkih političara. Krajnje je vreme da se javno i bez uvijanja kaže nemačkima političarima – ako stvarno imate dobre namere prema Srbiji potvrdite to dobrim delima. Za početak kleknite, pomolite se i pokajte na nekom od niza srpskih stratišta, poput onih u Kragujevcu i Kraljevu 1941 godine, gde je nemačka soldateska streljala desetine hiljada nevinih ljudi, uglavnom đaka. Kako se istinsko i dostojanstveno pokajanje čini, mogli su arogantni i bezosećajni nemački političari da nauče od velikog čoveka, bivšeg kancelara Vili Branta, koji je u ime nemačkog naroda, u znak pokajanja zbog jevrejskih žrtava, kleknuo pred spomenikom u Varšavi 1970 godine. Vodeći nemački političari trebalo bi svakako da poslušaju savete bivšeg kancelara Helmuta Šmita, mudrog i umnog čoveka koji već dugi niz godina ukazuje na njihovu arogantnu i revanšističku politiku, osobito prema malim državama i narodima.

Istorija nas uči, da kad god je Nemačka bila ekonomski div a moralni kepec ona je bila uzrok najvećih svetskih ratova i nesreća. Zato bi pružanje ruke izvinjenja srpskom narodu za Nemačku bio početak moralne katarze i izrastanja u moralnog diva, koga bi istinski uvažavao ceo svet.

dr Kulić
Dr Miodrag L. Kulić, teorijski fizičar, Nemačka

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime