Apel ambasadi Poljske u Srbiji

0
1122
Foto: skrinšot Youtube/putishka

Nastavnik Marko Stojanović, zajedno sa svojim kolegom Paunom Živkovićem, otet je 28. septembra 1999. godine u Uroševcu. Tom prilikom je poljski kontigent KFOR-a bio zadužen za njihovu bezbednost

Gospodinu Tomašu Njegođišu,
ambasadoru Republike Poljske u Beogradu

Poštovana ekselencijo,
Prvo bih želeo da Vas podsetim da je Republika Poljska prva slovenska zemlja koja je priznala samoproglašenu Republiku Kosovo. To nije nešto što bi trebalo da Vas čini ponosnim. Ipak, za pohvalu je što građani Republike Poljske većinski ne podržavaju takvu odluku, a što je svakodnevno vidljivo na raznim društvenim mrežama i fudbalskim stadionima. Potom Vas podsećam da je 2015. godine Republika Poljska bila uzdržana prilikom glasanja za ulazak samoproglašene Republike Kosova u UNESKO. Ni to nije nešto što treba da izaziva ponos. Naposletku, podsećam Vas da Republika Poljska ima veliki suficit u robnoj razmeni sa Republikom Srbijom.

Gornje činjenice sam naveo zbog jednog teškog zločina za koji su delimično odgovorni vojnici Republike Poljske koji su bili sastavni deo međunarodnih vojnih snaga na Kosovu i Metohiji (Kosovo-Force). Zato koristim ovu priliku da Vas sa tim zločinom upoznam.

Naime, nastavnik Marko Stojanović, zajedno sa svojim kolegom Paunom Živkovićem, otet je 28. septembra 1999. godine u Uroševcu. Tom prilikom je poljski kontigent KFOR-a bio zadužen za njihovu bezbednost. Njegovi vojnici napravili su ozbiljan propust u vremenu kada su pripadnici albanskih paravojnih formacija sprovodili etničko čišćenje srpskog i ostalog manjinskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Kakvo je vreme tada bilo govori podatak da su istoga dana albanske paravojne formacije granatirale srpsku pijacu u selu Bresje i tom prilikom je nekoliko lica srpske nacionalnosti ubijeno, a oko 40-ak ranjeno!

Otmica Marka Stojanovića i Pauna Živkovića izvedena je pošto ih je poljski kontigent lišio zaštite. Poljski vojnici su ih dovezli iz Štrpca u Uroševac, kako bi u nekadašnjoj Prvoj osnovnoj školi preuzeli dokumentaciju neophodnu za rad škole. Njih je u školi srdačno dočekao tamošnji direktor albanske nacionalnosti. On je poljskim vojnicima obećao da garantuje za njihovu bezbednost, pa su oni otišli dalje na zadatak. Kada su se vratili, njih tamo više nije bilo. Prema rečima albanskog direktora, po njih je došlo lice u crnoj uniformi i odvelo ih u nepoznatom pravcu. Od tada se Marku Stojanoviću i Paunu Živkoviću izgubio svaki trag.

Da Vas podsetimo:  Zločin ravnodušnosti

Uvažena ekselencijo,
Koračajući prema istini ostavljamo bolji svet iza sebe. Kako između naša dva bratska naroda ne bi ostala mrlja u budućim odnosima, molim Vas da Vaša država učini sve što je u njenoj moći da se odgovorni za ovaj zločin izvedu pred Specijalni sud za ratne zločine koje su izvršili bivši pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova. Znam da to možete, jer je Republika Poljska velika i poštovana država u svetu. Morate, jer su Vaši vojnici napravili propust.

Neka svaka žrtva bude dostojanstveno obeležena, a svaki zločin trajno stigmatizovan.

S poštovanjem,
Bojan Đokić, istoričar

stanjestvari.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime