Povodom tvrdnje Aleksandra Vučića da u izveštaju Fridom hausa o Srbiji nema ničeg novog, Željke Čaki, jedna od autorki izveštaja, za Cenzolovku kaže da je on rađen na osnovu lokalnih analiza koje pokazuju da je trend gušenja sloboda u medijima najizraženiji u Srbiji i Mađarskoj
Nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacio nalaze iz izveštaja Fridom hausa, Željke Čaki (Zselyke Csaky), direktorka istraživanja te organizacije za Evropu i Evroaziju, izjavila je za Cenzolovku da je u Srbiji i Mađarskoj primećeno da nedemokratski lideri koncentrišu moć u svojim rukama.
„Jedan od trendova koji su prepoznati u ovogodišnjem izveštaju jeste gušenje medijskih sloboda u krhkim demokratijama od strane vođa koji centralizuju moć u svojim rukama, i čiji su programi neliberalni i antidemokratski. Kako pokazuju različiti delovi izveštaja, dve države u kojima je ovaj trend najizraženiji jesu Mađarska i Srbija“, odgovorila je Čaki na molbu da prokomentariše Vučićeve izjave.
U izveštaju Fridom hausa o slobodi medija, vladavina predsednika Srbije Aleksandra Vučića poredi se sa vladavinom mađarskog premijera Viktora Orbana – konstatuje se da obojica guše kritičko novinarstvo, konsoliduju vlasništvo nad medijima u rukama bliskih saradnika i time osiguravaju da mediji koji imaju najveću gledanost podržavaju vladu i blate njene protivnike.
Vučić je to prokomentarisao rečima da izveštaj Fridom hausa ne predstavlja „ništa novo“, već da se radi o dva teksta napisana na osnovu prošlogodišnjeg izveštaja čije su suštinske mete mađarski premijer Viktor Orban i američki predsednik Donald Tramp.
Željke Čaki, koja je jedna od autorki izveštaja, za Cenzolovku kaže da su izneti rejtinzi zemalja i analize izvedeni iz ovogodišnjeg izveštaja Fridom hausa „Sloboda u svetu“, koji procenjuje stvarne slobode koje pojedinci imaju u različitim državama, a ne performanse njihovih vlada.
U izradi izveštaja „Sloboda u svetu“ Fridom haus sarađuje sa lokalnim analitičarima u svakoj od tih zemalja, a podaci i analize koje oni obezbede pregledaju akademski savetnici te organizacije, kaže ona. Tokom tih regionalnih sastanaka, koji se održavaju zbog pregleda podataka i analiza sa terena, Fridom haus određuje šta su glavni trendovi za aktuelnu godinu.
„Deo (izveštaja) koji sam ja napisala bazira se na indikatoru medijskih sloboda iz izveštaja ’Sloboda u svetu 2019’, na ishodu regionalnog sastanka na kom su razmatrani rejtinzi za Evropu, kao i na podacima i analizama koje su obezbedili naši regionalni i lokalni analitičari“, rekla je ona.
Na pitanje o odnosu Evropske unije prema zaštiti medijskih sloboda u Srbiji, Čaki kaže da je zadatak građana da ponovo prihvate dobro novinarstvo i zauzmu stav protiv populističkih i neliberalnih glasova koji pokušavaju da ga omalovaže.
Međutim, to ne znači da međunarodni akteri ne mogu da imaju direktniju ulogu u odbrani medijskih sloboda, a Evropska unija treba da mnogo jasnije osuđuje napade na medije, kaže ona.
„Sadašnje stanje stvari, u kom je EU opterećena unutrašnjom krizom i postupak proširenja je na autopilot režimu, dok se svi prave kako sve ide kao i obično, veoma škodi svima koji su uključeni u taj proces“, zaključila je Željke Čaki.
