Autošovinizam i nacionalno poniženje

Pre pedesetak godina supruga jednog našeg lekara u malom gradu u centralnoj Srbiji, rodom Francuskinja, bavila se amaterski slikarstvom. Kad je jednom prilikom izlagala svoje slike, mnogi poznanici su primetili da su česte teme na njenim slikama domaće životinje, pre svega konji. Kad su se interesovali da li je to tema koja je zanima, ona ih je pitala da li pažljivo gledaju ulice gradskog centra kojima prolaze. Mnogi su kasnije u čudu zaključili da zbog navike i ne primećuju brojne konje i druge životinje kojih je bilo u velikom broju čak i u samom centru varošice.

Srbija je odlučila da postane članica Evropske unije. Velike unutrašnje podele i sukobi, te ratna prošlost, gotovo su konsenzualno zaboravljeni. Ali, da li to znači da vlada koja je odlučila da „Evrop(sk)a (unija) nema alternativu” nema u vidu činjenicu da naši odnosi s EU i njenim članicama nisu jednostrani, ne zavise samo od nas?

Slavimo otvaranje dva poglavlja. Računao sam, od početka procesa integracija obeležili smo četrdesetak ovakvih „uspeha”. Moguće je da ćemo do ulaska u EU imati još toliko. Kako se vlastodršci i plaćena birokratija ne umore od te pohabane i neuverljive priče?

Drugi narodi hrlili su u EU pre svega zbog svoje demokratije i nacionalne slobode, tek onda zbog standarda življenja i ambicija svojih elita. Za albanske političare EU je danas put za ujedinjenje albanstva. Za Hrvatsku EU je bila put ka stvaranju unitarne i integrisane države. Danas, EU joj koristi kako bi izvezla duboku unutrašnju identitetsku krizu i deficit demokratskih kapaciteta. Bošnjacima je EU dala ono što je nama, sinovima Jugoslovena, uskratila – pravo na državu koju niko osim njih ne želi.

Celokupna srpska politička elita pretvara se da ne vidi da je od početka krize u Ukrajini započela nova velika erozija prava srpskog naroda u regionu. Na Kosovu Srbima su uskraćena osnovna prava – na slobodno kretanje, imovinu, jezik… Od Srbije mnogi – od Merkelove do sramotnog Čedomira Jovanovića – očekuju da Kosovo-Unmik tretira kao nezavisnu državu. A ta nezavisna država ne treba da promeni svoj ustav, niti da prihvati srpski region na severu, već samo da registruje novu nevladinu organizaciju pod nazivom „Zajednica srpskih opština”. Dok Oliver Ivanović robija osmogodišnju kaznu samo da bi poslužio kao primer – baš kao i Slavko Dokmanović, vođa vukovarskih Srba koji je pre skoro dve decenije poginuo u Haškom zatvoru. Francuska ne izručuje, a „Majke Srebrenice…” brane od policije Florans Artman, bivšu portparolku suda nespremnu da toj ustanovi (koja ju je podigla iz zaslužene opskurnosti) preda sedam dana svog života i „odrobija” nepoštovanje suda.

Ko je u Srbiji reagovao na suđenje Andriji Mandiću i Slavenu Radunoviću, borcima za slobodu i demokratiju u Crnoj Gori? Tamošnja šovinistička i autoritarna vlast gazi prava građana i obespravljuje srpski narod. Ali zato predsednik Nikolić prima Filipa Vujanovića, predsednika koji je na vlast došao falsifikujući izbore 2013, da i oni otvaraju nekakvu „crnogorsku kuću” u Srbiji u kojoj, izgleda, nema ćiriličnog pisma. Šta reći o Bakiru Izetbegoviću? Da li on ima pravo da na onakav način u ime BiH govori o podršci Erdoganu? O „bolesnom tkivu” u drugoj državi, gde podržava osobu koja je tokom jedne decenije posvađala Tursku sa svim susedima? Da li da govorimo o u Srbiji rado viđenom Stjepanu Mesiću, koji je opet najavio napad hrvatske vojske na Republiku Srpsku? Mirimo li se na mostu s predsednicom Hrvatske koja tvrdi da kukaste krstove na hrvatskim stadionima crta ORIJUN-a?! Da… Stigli su da donesu rezoluciju o Srebrenici. A ne žure u Jasenovac. Pošto im je svima omiljen pevač koji je našao romantiku u mesarima Maksa Luburića… O kakvom dijalogu govorimo sa hrvatskim katolicima čija hijerarhija od 2005. neprekidno poziva na ukidanje Republike Srpske? Nemamo otvorenih pitanja sa Slovenijom, a srpski narod tamo nema ni prava nacionalne manjine i više na popisu ne može ni nacionalno da se izjasni. Šta da kažemo o nedavnom pozivu slovenačkog predsednika Boruta Pahora za priznanje Kosova?

Vreme je za promenu politike Srbije. Nismo protiv sveta, niti je svet protiv nas. Našli smo se na putu tri velike sile i jedne crkve, to je naša stvarnost. Ona neće nestati ako je ne primećujemo. Alernativa izolaciji i ratu nisu autošovinizam i nacionalno poniženje. Naši ciljevi treba da budu modernizacija, ekonomski napredak i državna nezavisnost koja im je preduslov. Kao i Albanci, ni mi ne možemo reći da smo slobodni i nezavisni ako nismo ujedinjeni – takvim putem su nas uputili oni koji su rušili Jugoslaviju i otcepili Kosovo.

Čedomir Antić

Napredni klub