Autošovinizam je, prema definiciji, “posebna vrsta šovinizma koju mogu posedovati pojedinac ili grupa, a koja se ogleda u izrazito negativnim predrasudama, mržnji, preziru, netoleranciji i agresivnosti prema sopstvenoj naciji“. Autošovinizam je „oličen u iznošenju stavova koje ekstremisti iz redova drugih naroda mogu sasvim racionalno protumačiti kao opravdanje za punjenje masovnih grobnica telima sunarodnika samopravednog autošoviniste“. Ukratko, ako srpski autošovinista kaže da je bilo okej da Hrvati i Šiptari ubijaju Srbe, onda će Hrvati i Šiptari u tome pronaći opravdanje za svoje zločine.
Pišući o fenomenu autošovinizma u Srbiji, Slobodan Vladušić je zabeležio sledeće: “Najzad, šta će postati takva autošovinistička Srbija? Odgovor na pitanje je jednostavan: postaće komad nekog bajatog hleba od koga će svako moći da otkine koliko mu treba, i to ne silom, već milom“.
Kao vodeća figura modernog srpskog autošovinizma izrodio se Saša Janković, trenutno glorifikovan kao vođa “Druge Srbije“.
Saša Janković je personifikacija svega onog što nije u redu sa drugosrbijancima.
On je pravi reprezent tog pogubnog načina razmišljanja kom je u redu da ceo narod bude proglašen genocidnim ako Evropa kaže da je tako.
Tu skupinu je u odbranu otadžbine gotovo nemoguće naterati ni puškom, ali su zato za odbranu tri srušene barake uvek spremni.
On oko sebe okuplja sve ono što je bilo loše kod prethodnog režima.
Nije baš neko čudo što je bio drugoplasirani kandidat na poslednjim predsedničkim izborima kada u uvid uzmemo koliko se kod nas autošovinizam raširio, poput kakve maligne bolesti. Kako se uranijum, kao posledica NATO bombardovanja (koje je prema autošovinističkoj logici bilo sasvim opravdano) sve više raspada, tako raste i pojava autošovinizma.
Za autošoviniste srpske žrtve znače vrlo malo, gotovo ništa. Ipak, tuđe žrtve su prevelike, one su sve sveto. Zato možemo videti Sašu Jankovića ili Aleksandra Vučića na pomenima tuđima žrtvama, ali ih retko kada možemo videti tamo gde se obeležavaju zločini nad Srbima. Na kraju, za autošoviniste životi muslimana i banatskih švaba vrede više. Ipak su srpske žrtve duboki andergraund, one nisu mejnstrim. Evropu za njih nije briga.
Autošovinisti žele da nametnu kolektivnu odgovornost za zločine čitavom srpskog narodu jer to njih lično ne pogađa. Nikakvo čudo, oni se uopšte ni ne osećaju kao pripadnici ovog naroda.
Takođe ih odlikuje i odbacivanje Kosmeta. Na Kosmet gledaju kao na neku vrstu tereta ili tega koji Srbiju vuče na dno i misle da će se potpunim i bezuslovnim odricanjem Kosova stvari znatno promeniti. Neće. Krcaće nas Amerika i EU dokle god postojimo.
NJih je sramota što migranti nemaju ista prava kao građani ove zemlje, što homoseksualci ne mogu slobodno da paradiraju svakog meseca. Realni problemi ih ne zanimaju, u njima vide samo razloge da napadnu režim, i ako 50% tih problema korene vuku još od prethodnog režima, kada su na vlasti bili njihove kolege drugosrbijanci.
Često ih odlikuje potpuno nerazumevanje za tuđe argumente i jedino što u toj prilici znaju da vam kažu jeste da ste Vučićev bot i sendvičar. To sam i sam iskusio kada sam napisao kritički tekst o Kesiću, koji je jedan od heroja drugosrbijanaca.
Naravno, sve ove kritike se odnose i na aktuelnu vlast jer u vidu moramo imati da je Vučić postao najveći drugosrbijanac od svih. Preuzeo je sve njihove metode rada i njihovu celokupnu politiku slugeraja.
Autošovinizam ove vlasti ogleda se u odnosu prema Kosmetu, potpunoj nebrizi za svoj narod i apsolutni nedostatak skrupula kada je u pitanju krađa narodnih para. Autošovinizam se ne ogleda samo u pričanju protiv svog naroda i svoje države već i u aktivnom delovanju protiv istih.
Ne zaboravite – S.J. i A.V. su samo dve strane iste medalje, ali je Saša Janković samo Vučić za malo urbaniju publiku.
Volšebnik
www.lazic037.wordpress.com
Није то аутошовинизам, то је део описа посла продатих душа. Да би неко био шовиниста, и за то је потребно убеђење, а они га немају. Они просто раде оно за шта су плаћени/врбовани од стране запада, и раде у свом интересу. То је једина нација коју имају – „ја“. И нису стварно битно различити од оних које запад купује/врбује у остатку Балкана, и шире, који само раде свој посао, за себе. Они, наравно, не раде против своје земље, или етничко-верске групе, јер то није оно што газда жели – он жели, на пример, да се неоусташко „хрватство“ очува и јача, јер је главно семе раздора јужнословенских народа и оруђе (и оружје) против Срба, а слично је и са „бошњачком нацијом“ – газда жели да се умањи и поткопа само српство. И тако сви ови плаћеници, без обзира на формалну националност, директно или индиректно раде против Србије. Разлика је једино у томе што то у Србији изгледа као „аутошовинизам“. Њени актери раде против Србије, али се у исто време декларишу као родољуби који све што раде раде у њеном интересу. Познато је да очигледна логичка супротност код многих људи изазива тзв. когнитивну дисонанцу, тј. ментални блок који изазива регресију на ниво детета, у смислу да се особа окреће ка „ауторитету“ за решење – а знамо који ауторитет контролише медије у Србији.
Али то да је Јанковић само урбанија верзија Вучића је пун погодак. Газде нас константно посматрају, и приметиле су да Вучићева популарност опада, пре свега у урбаним срединама. Јанковић је логичан кец из рукава…