Babina odbrana Noleta Đokovića

0
415
Foto: printscreen

Pitaju me što ne pišem češće, stalno, što nemam neki redovan termin, da navikavam publiku… Jednoj polovnoj babi od 65+, kao što sam ja, ovih 300.000 čitalaca je i dovoljno, i divno iskustvo. Ali koja je korist od toga…? Pišem džabe… Duplo džabe. Stvarno duplo. Prvo, niko mi ne plaća… Drugo, ništa se ne menja. Nemaš ni kome da se obratiš. Ko je taj ko će da reaguje na bilo šta što se dešava oko nas? Niko. Pa ni mi sami…Svako gleda sebe. I to – niko obraz, a svi dupe. A ono se brani i hvatanjem drugog za gušu. Doveli smo u istu ravan „moje dupe“ i „tvoju gušu“. A dok do guše ne stignemo, dok ne zagusti, pljuvaćemo one koji neće onako kako mi hoćemo. Takvo je bilo i ovo poslednje pljuvanje Novaka Đokovića…

Pljunuli na Noleta što neće da se oglasi oko ovdašnje „surove diktature“. I to je ispalo nekako… Glupo. Kad pljuneš, bre, pljuni punim plućima kao Duci Simonović – na ceo globalizam, pa će Novak sam znati gde mu je mesto, jer nije glup. I nije mu lako. Nije lako biti i Srbin, i najbolji na svetu. U bilo čemu. Kad si najbolji, uglavnom se odričeš nacije, jer si svetski. Razmišljam, gde su sad ovi naši mladi pobednici na raznim olimpijadama znanja…? Po svetu su. I? I boli ih uvo za Srbiju.  A i za to što su Srbi. Tamo ih niko ne plaća za to. Novak i Čavić ne ponašaju se tako. A svi smo gledali šta trpe. I plus – nisu nam ništa uzeli. Samo su nam dali… Rezultate. Pod našom zastavom. I radost. Nole još i ponešto u gotovom. Ostali su za dobre rezultate dobili premije od roditelja koji SMS-om prose lečenje karcinoma svoje dece… Naši čukununuci će da vraćaju kredite od koji su najbolji primali i premije, i nacionalne penzije. Nisu oni krivi. Nisu tražili. Država im dala. A pare uzela od nas. Penzionera, na primer. Radnika, na primer. Privatnika, na primer. Ne, tu nisu samo sportisti. Kad bih pisala o parama, premij(er)ama i nacionalnim penzijama u kulturi, Srbija bi bila ispovraćana od narodnog gađenja.
Da vidimo kako je ovo, neodraslo, prosijačenje života bez „surove diktature“ bilo.
Da se kao Buridanov magarac ne bih rastrzala između antirasizma, za koji se Nole založio, i upozorenja da se afro Ameri ponašaju drugačije odgovorno od  azijske zajednice u Americi, ili latino-američke, na šta nas upozorava dr Srđa Trifković, pogledala sam kako Rusi obaveštavaju o događajima u Americi. Imala sam sreću da pogledam TV izveštaj, a ne komentar. Izveštaj je kad te izveštava bez interpretacije. Trči novinar i priča, vozi i priča,  ja gledam i vidim isto što i on. A onda razgovara sa svim stranama koje učestvuju, voljno ili nevoljno, u svemu ovome: sa policijom, protestnicima, vlasnicima opljačkanih radnji… Zaključak, moj naravno, je da tamo svako može na svakog da puca, a na policajce posebno, jer su svi naoružani. Više ima ubijenih policajaca nego što ijedna država to sme sebi da dozvoli. A ubijeni crni mladi čovek nije bio bezopasan – stavio je trudnici pištolj na stomak, tvrdila je jedna žena u prilogu. To ne znači da neko sme da ga ubije. Ali ni država ne sme toliko da unizi policiju da se ovako odreaguje. Policajci su samo u Americi glineni golubovi. E, ali u ovom slučaju prvooptuženi pandur je do sada imao 18 prijava za kršenje procedura u radu. I nikom ništa. I što je još interesantnije, ubica i ubijeni su nekada radili zajedno kao obezbeđenje jednog noćnog kluba, koji je dugo pod prismotrom FIB zbog pranja novca od kriminalnih radnji. A i zbog plasmana falsifikovanih novčanics u sitnim apoenima, koji je kod sebe imao ubijeni Flojd. Milan Vidojević kaže da će da ispita da li su ubica i ubijeni bili ubačeni u ljude iz kluba i zašto je došlo do smrti jednog od njih. Dakle, ima mnogo toga što ne znamo. 

 Ali vidimo da se odjednom pojavljuje Antifa, kao koordinator svih protesta. Srećom,  priča se da je  proglašena za terorističku organizaciju. No, to neće zaustaviti neformalnu strukturu da nastavi tzv „rat četvrte generacije“. Da je tako, govori  i to da je u istim ovim nemirima ubijen i crni kapetan policije u penziji, koga su snimali dok je umirao, ali mu niko nije pomogao. Obrad Kesić kaže da se o  poginulima
ne govori da se ne bi smanjilo interedovanje za demonstracije i pojačale simpatije prems policiji. Gledajući ove vesti  videh i jednu ženu koja se popela na policijski auto, skinula veš i hrabro izvršila veliku nuždu. Koji je to nivo protesta! Gledam zaprepašćeno, ali nikako ne smećem sa uma da rasizam postoji, čak i prema crnim anđelima i znam da mi je to strano. Ako imam u vidu da su globalisti, a u to uopšte ne sumnjam, potpalili i dodali malo gasa na sve ovo, ako znam i da bande, koje apolitično pljačkaju, koriste proteste kao vreme dopuštene lovine, onda sam obavezna da slojevito posmatram događaje u Americi… I razmislim koliko sve to ima uticaja na nas.

Da Vas podsetimo:  Hilandarski medicinski kodeks: Ovako su se srpski lekari u srednjem veku borili protiv zaraza i bolesti

Siniša Kovačević nam je, u svojoj objavi, praktično rekao da je Nole posmatrao jedan nivo ovih događaja. I onda je to, mrtav `ladan, stavio u istu ravan sa Noletovom zaštitom koala… Već to je nedopustivo srozavanje Novaka Đokovića. To je kao da ga je sveo na nivo kandidatkinje za Mis sveta koje se zalaže za „mir u svetu“. A, u stvari, nije mogao da vidi jer nije hteo da vidi, da Nole, pored reketa, ima i empatiju… I neračundžijsku iskrenost. Recimo, kad govori o vakicini, on je iskren. Upozorenje dr Kona „Majstore, nemoj da pričaš o onome što ne znaš. Imaš veliki uticaj“ možemo shvatiti i kao „Ćuti, imaš veliki uticaj, ne znaš u šta si se upetljao. Opasni su“. Jer Kon te vode poznaje… Ako bi se Konovo upozorenje  posmatralo kao zaštitnički gest, mada je dobro imati skepsu, ovo Sinišino: „Decooo… O-o-o! Buši! Hahaha“ ukazuje na jednu krezubu nemoć s kojom smo se sreli u filmu, odnosno tekstu jednog drugog Kovačevića.

Ako je, pak, i Siniša hteo da mu skrene pažnju da se ne petlja u opasne događaje, uradio je to nejasno i neelegantno. 

Srozavanje autoriteta ovom srpskom piscu odavno nije strano. Kad neko stavi onoliko psovki u usta Svetom Savi, nije čudo što je opljunuo i najboljeg tenisera na svetu. „Ako Boga nema – sve je dopušteno“, rekao je Dostojevski. Pa i da se pljuje u vis, ne misleći na gravitaciju. 

I to latinicom, bez razmaka posle interpunkcije. 

Ma, u redu je i ta nepismenost. Ali, kad 3,6K (3.600) lajkuje ovo pljusku Noletu, to znači da je toliko ljudi isto tako pljunulo na Noleta. Zašto? Zašto, bre, Siniša?! Ja neću da me od „strašne diktature“ (pozdravio te Pol Pot i Crveni Kmeri) brani Nole. Hoću da me brani Bog. A hoću da Nole samo igra. I hoću da ga čuva Bog.

I tebe da čuva. I sve tvoje na domu.

PS. Za one koji ne poznaju duhovni stav SK prema veličinama srpskog naroda, evo malog podsećanja https://stanjestvari.com/2018/12/26/sinisa-kovacevic-sv-sava/

Da Vas podsetimo:  Srbija u zaboravu nacionalne etike!
Izvor: Blog Frket

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime