Možda je poseta Džozafa Bajdena, potpredsednika SAD, na globalnom nivou korisna za Srbiju, njene pozicije na Balkanu i evroatlantske integracije, ali stiče se utisak da je (i) ovom prilikom, manifestovao ne samo čvrst i nepomirljiv stav prema Srbiji, već i potpuno nepoštovanje zemlje domaćina.
Nije američka diplomatija, valjda još od Vudroa Vilsona, uvek bila u rukavicama i „na francuskom“, ali je od vremena Medlin Olbrajt (i Ričarda Holbruka, u lokalnoj balkanskoj misiji) potpuno lošena uzusa stare diplomatske prakse. Nije dokaz tome samo raskalašno sedenje gospođe Olbrajt, koje je svima najpre upadalo u oči. Sevanje celulitne butine umesto klasičnog diplomatskog seda skupljenih kolena i članaka jeste estetska „revolucija“ u diplomatiji, ali i sama paradigma otvorenog američkog siledžijstva i apsolutnog nepoštovanja drugih država.
Nešto slično manifestovao je i Džo Bajden tokom kratke posete Srbiji, odnosno, onom njenom delu koji je još pod kontrolom zvaničnog Beograda. Američki potpredsednik dočekan je sa najvišim počastima, uprkos činjenici da nije šef države, i uprkos činjenici da je očigledno „morao da dođe“ u vreme kada je drugi državnik (premijer Švedske) već bio u bilateralnoj poseti, što je samo po sebi diplomatski izuzetak. Nije „sevnula butina“, ali je sevnuo – bezobrazluk.
Većina nije zapazila detalj – koga su domaći PR mešetari vešto sakrili, verujem – kada američki potpredsednik, u pratnji srpskog premijera, staje pred počasni vod Garde i zastavu Srbije. Tek ovlašni pogled ka zastavi zemlje domaćina, kao da je to neka krpa koja se slučajno zakačila za pušku gardiste u stroju, ružan je i visoko uvredljiv potez od strane predstavnika države koja zvanično i formalno toliko poštuje sopstvenu zastavu da je u stanju da zbog njene uvrede sprovede i omanju vojnu intervenciju. Vučić se iza toga, kako i dolikuje po protokolu, klanja zastavi.
Mnogi su zamerili Vladi Srbije što uopšte dočekuje Bajdena, čoveka koji je u vreme ovdašnjih ratova bio pristalica agresivne spoljne politike SAD na Balkanu. Posebno, što ga dočekuje uz takve počasti, hleb i so, izraze prijateljstva. Džozef Robinet „Džo“ Bajden mlađi (73) zalagao se za prekid sankcija na uvoz oružja srpskim protivnicima i za davanje vojne obuke bosanskim muslimanima. Njegov uticaj na Bila Klintona i insistiranje na agresivnoj, ratnoj opciji, bili su odlučujući za vojno angažovanje NATO-a u vazdušnim operacijama na Balkanu. Ovih dana opet je aktuelan klip u kome pominje žestoko bombardovanje, rušenje mostova na Drini, itd.
Jasno je da ni Vučić, ni bilo ko drugi da je bio na njegovom mestu, ne bi mogli da odbiju susret visokog ranga sa predstavnikom države koja – svidelo se to nama ili ne – žari i pali svetom. Ipak, moramo da budemo svesni diplomatskog položaja Srbije i činjenice da je ova zemlja još od 1990. „loš momak“ Evrope. Da, naša realna spoljno-politička pozicija je da se udvaramo, da trpimo pljuske u pokušaju da iskamčimo neku dobit, da kalkulišemo i balansiramo, da glumimo nezrelo dete… Pa ipak, i pored najvišeg stepena tolerancije: Bajden je i ovog puta pokazao do koje mere ne poštuje državu Srbiju i koliko je njegova balkanska uloga teška i nepovoljna za Beograd. Sasvim je drugo pitanje da li je Vučićeva vlada kadra i sposobna da to amortizuje. Van toga: ovo jeste Bajdenovo sramno ponašanje i ovo jeste bruka države čiji je visoki uglednik, bez obzira što Vašington iz dana u dan ima mnogo veće gafove i ne haje za njih, dok mu je oružane sile i dolara.
Još je nepoznanica – i sva je prilika da će i ostati – kakav paket „želja i uslova“ je Bajden uručio Vučiću. Pa ipak, koliko god osionost zavio u klasičan američki šarm, ovaj Bajdenov gest vrlo je konkretan dokaz srpskih pozicija u američkoj administraciji, koje se, u rasponu demokrate – republikanci, očigledno kreću od „ni malo vas ne volim i ne poštujem, i to pokazujem“ do „ni malo vas ne volim i ne poštujem, ali to prikrivam, jer će vam tako biti lakše da progutate gorke pilule„.
I to se neće promeniti ko god da dođe na vlast u SAD.
Aj, pa uzdravlje nam Bajden.
Nebojša Vučinić
vucinic.me
