Bajka o caru, EU i lenjim BiH političarima

0
440

sarajevo1Sarajevo – Poslednjih dana gledamo kako su se dlanovi stanovnika Federacije BiH, ako koristimo terminologiju sovjetskog rokera-buntovnika Viktora Coja, pretvorili u pesnice. Vi nas Lagumdžijom, mi vam kamenom – glasi jedan od transparenata sa kojima su gomile nezadovoljnih izlazile na ulice gradova i palile administrativne zgrade. Zahtevi su svuda isti – nova vlast koja, kako žele da veruju stanovnici zemlje, sluša balkanske jadnike, umorne od dve decenije bede.

Problem je očigledan: kada bi se veliki Nikolaj Gogolj latio da opiše državni sistem BiH, njegovo poređenje činovnika sa eskadronom muva koje lete na komade šećera bilo bi na mestu. Stanovnici su nezadovoljni totalnom nezaposlenošću, složenim sistemom kao takvim, partokratijom i političkom gerontokratijom (tačnije uzrastom upravo u politici, a ne biološkim). Pojedini mediji spremni su da okrive za to što je Bosna takva kakva je bilo koga: stariju generaciju, one koji su ćutali i trpeli, nacionaliste svih boja, ali samo ne tvorca. Bojari mogu da budu loši, Car ne. Njemu verovatno jednostavno nisu kazali.

A šta ako su stanovnici Federacije koji mešaju imena političara BiH sa psovkama proizvod EU, čije “srećno čedo” zemlja u njenom savremenom stanju i jeste? Ovo je nedavno pomenuo u svom članku ukrajinski politikolog, direktor Centra za evroazijska istraživanja Vladimir Kornilov: sve vreme svog postojanja Bosna i Hercegovina se nalazila pod faktičkom spoljnom upravom EU, pri tome njeni ekonomski pokazatelji postaju sve gori.

Sa gospodinom Kornilovom smo razgovarali o tome kako su Ukrajinci našli istomišljenike u Bosni, kako traži poslodavca gospodin Srđa Popović, i konačno neće li se bosanska pesnica pretvoriti u dobro znan po Srbiji, Ukrajini i drugim zemljama simbol Otpora.

Premijer Hrvatske Milanković posle posete Mostaru u suštini je prekoreo EU za sporost u donošenju odluke za Bosnu. Ako Brisel da Sarajevu šansu, šta će to prema vašem mišljenju izmeniti?

Mi vidimo da zemlje kao što su Rumunija i Bugarska odavno su u EU, i to nije rešilo probleme, naprotiv, pogrošalo ih je: nivo korupcije raste, ljudi beže, posebno posle 1. januara, kada su ukinuta ograničenja za zapošljavanje za stanovnike ovih zemalja u EU. Sa BiH sitaucija neće biti drugačija, a možda će biti i gora. EU upravlja ovom zemljom poslednjih godina i ništa dobro to nije donelo. Ne mislim da neko ozbiljno razmatra perspektivu stupanja BiH u EU u skorije vreme, zato što će to biti glavobolja za EU.

U kontekstu rečenog možemo se setiti da Moskva već nekoliko godina govori da je potrebno ukinuti aparat Visokog predstavnika i predati odgovornost za sudbinu BiH samim narodima koji je naseljavaju…

Jasno je da Rusija nije oduševljena time što EU dozvoljava sebi da vodi takvu, u suštini kolonijalnu politiku. Sa takvom praksom treba okončati ili dozvoliti i drugim zemljama da se tako ponašaju. Ali shvatamo da kada bi Rusija činila nešto slično u pogledu svojih suseda, EU bi je odavno prokleo… Prema meni, stav Rusije je ispravan, ali on mora jasnije da bude predstavljen. Što se tiče predaje poluga upravljanja u ruke stanovnika Bosne, da tamo nije bilo spoljne intervencije, mnoga pitanja bi već bila rešena, između ostalog putem samoopredeljenja. Prema mom mišljenju to bi bilo ispravno još tada na početku građanskog rata u Jugoslaviji, i pre ili kasnije do toga će se doći. Ali to nije trenutni proces i jednim referendumom problem ne može da se reši.

Činovnici iz Federacije BiH upozoravaju na ponavljanje 1992. godine, tačnije pozivaju da se problemi reše demokratskim sredstvima. Ali kako je to moguće ako, sudeći po tome što su demonstranti udarili ne samo po administrativnim zgradama, već i po štabovima stranaka, njima su antipatični aktualni političari kao takvi?

Mnogi protesti time počinju. Hajde da povučemo paralele sa takozvanim Evromajdanom. Tamo su se svi prvih nedelja libili političara, isterivali ih sa mitinga, čak delili mitinge na one gde su bili posebno političari i gde su bili ljudi koji su smatrali da se time ne bave. Ali na kraju sve jedno slične pokrete predvode novi lideri, avanturisti koji postaju političari u tom talasu. U BiH u suštini postoje dva puta: ili će ovaj protest biti ugušen vojnom silom, ili će ga koristiti isti ti političari u svojoj borbi za vlast, što će se najverovatnije i desiti. Zakoni uređenja država, kao i zakoni prirode, još nisu ukinuti.

Kada već govorimo o Kijevu, da li vidite paralele između Evromajdana i dešavanja u Federaciji BiH?

Svuda se koriste slične tehnologije, ništa novo niko ne smišlja. Druga je stvar što su pojedini Ukrajinci počeli da reklamiraju događaje u Bosni, ponekad čak vesti počinju događajima u toj balkanskoj zemlji, a tek zatim se govori o Majdanu. NJima se dopada činjenica što se pale vladine zgrade, što neko daje ostavku. Međutim ni jedan solidan medij nije ozbiljno analizirao uzroke bosanskih događaja, i što je najvažnije ulogu EU. O tome ukrajinski mediji ćute.

Ako Brisel tako loše upravlja svojim „protektoratom“, zašto na ulice gradova ne izlaze sa plakatima EU, šta radite sa nama!

Ne isključujem da uskoro mogu da se pojave i slični natpisi. Sada mnogi Bosanci sanjaju kako da otputuju u EU: za one koji ne mogu da nađu posao bukvalno od sredine 90-ih drugog izlaza nema. Oni sada nemaju za šta da se bore, osim da se uklone barijere sa EU, ali Brisel ne planira da ih uklanja, i Bosanci treba to da shvate…

A ovde bi bilo zanimljivo navesti reči „dežurnog za Balkan“ u strukturama EU Jelka Kacina. On smatra da je ovim demonstracijama BiH učinila iskorak u pravcu EU.

Isto su prvo govorili o Tunisu, Egiptu. Francuski mislilac Bernar-Anri Levi je izjavljivao da se na Majdanu rešava mal te ne sudbina Evrope, zaboravivši da je pre nekoliko godina to isto rekao za Gruziju. Jasno je da svaki protest, narodni ili onaj koji može da se predstavi kao narodni, prvo se prihvata pozitivno u redovima liberalne inteligencije. Prvo niko posebno ne ulazi u suštinu konflikta, kao u slučaju Sirije, i tek godinu dana kasnije otvaraju im se oči na to ko se u stvari bori protiv režima – islamisti i radikali.Sada je u Ukrajini ista situacija: dva meseca su vikali kako je lepo boriti se protiv totalitarizma, i tek sad su videli strašne stvari poput svastike na Majdanu.

Mi smo već toliko puta pomenuli Obojene revolucije da je vreme da se setimo – povodom sitaucije u BiH izjasnio se i poznati ideolog nenasilne borbe, dobro znan u Ukrajini Srđa Popović. On je između ostalog skromno primetio: mi radimo na poziv, a iz Bosne nas za sada nisu zvali. Sve to navodi na pomisao: ne može li ova gomila gnevnih stanovnika Federacije da postane instrument u rukama onih čije interese predstavlja gospodin Popović.

Svaki protest prvo može da bude stihijski, ali praktično nije bilo slučajeva da ga ne koriste političari. Popovićeva izjava je kao oglas na sajtu. Jasno je da on nudi sebe u ulozi najamnika onima koji žele da iskoriste dati konflikt u svoje ciljeve. A biće takvih, ne treba sumnjati. Mnogi su spremni da love u mutnoj vodi BiH, tako da je verovatno da će Popović biti tražen ovde kao što je bio tražen u Ukrajini.

Timur Blohin / Glas Rusije

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime