Bio jednom jedan vladar.
Vladao je taj vladar jednom malom zemljom, siromašnom ali lepom, u kojoj su živeli dobri i prosti ljudi. I bio je veoma surov taj vladar.
Proganjao je protivnike, nametao je poreze visoke, prodavao je rudnike, banje, reke, sve je prodavao strancima, a narod i dalje grcaše u bedi i nemaštini.
Ništa narodu nije davao taj vladar. Silno bogatstvo što steče, zadrža za sebe, svoje skutonoše, dvorsku stražu, svoje sluge i svog brata neradnika, kockara i raspikuću.
I beše ogorčen silan narod u toj zemlji na vladara svog, surovog i oholog, i lošeg… I poče se narod okupljati na ulicama i trgovima, da zbaci s prestola zlog vladara. I žbirovi dojaviše vladaru šta mu se sprema. Savetovaše ga da beži iz zemlje, ili da pošalje vojsku na narod, da uguši bunu. Ali lukav beše taj vladar, i ne htede da beži iz zemlje niti vojsku na narod da šalje. Lukavstvom se on posluži, te prevari silan narod svoj.
Pusti telale svoje da po narodu glasine šire, da ga dušmanske carevine hoće ubiti i presto mu oduzeti, da bi tobože već rasprodato carstvo njegovo oni, dušmani, rasprodali a narod u okove bacili.
I da bi narod lakše prevarili, otkrije carska garda njegova gomilu kamenja i praćke blizu dvorca njegovog, što zaverenici kobajagi spremiše, da vladara gađaju i ubiju, narod i zemlju da obezglave…
I poverova narod, dobar i prost, kakvog ga Bog dao, u tu prevaru, pronese se glas kroz gradove i sela te zemlje, do zabiti svake, da je vladar dobar, od Boga dat, jer da nije, ne bi ga dušmani hteli ubiti a narod porobiti i poharati!
A ako taj vladar nije dobar dušmanima, onda mora biti dobar svom narodu.
I uguši se pobuna, sama od sebe, namah u toj zemlji, i zavole narod svog vladara više nego ikad, i svi behu zadovoljni, i vladar i narod u toj maloj zemlji.
A kamenje i praćke one što nađoše, baciše u reku, da voda odnese…
Dejan M. Andrić
Volim bajke sa srećnim krajem, pa da pokušamo – Ali narod , iako prostodušan i dobrodušan, beše već naviknut na lukavastva okrutnog vladara i, ovaj put, ne poverova u sumanute priče. Diže se, ujedini i zajedno sa kamenjem baci u reku i zlog vladara, voda da ga nosi i nikad više da ga ne vide. I tako su složno i organizovano izabrali novog, mudrog i dobrog vladara i živeli srećno do kraja života. The End.