Svedoci smo da se u domaćim medijima, u poslednje vreme, često spominje „bruto domaći proizvod“ sa akcentom na njegov rast kao uslov za bolji živod građana. Niko od političara, iako se obraćaju građanima, nije našao za shodno da im objasni šta je ustvari BDP, kako se raspodeljuje, kako je povezan sa životnim standardom građana i gde je u suštini prostor za njegov rast.
Pokušaću da odgovorim na gore navedena pitanja i da ujedno objasnim zašto aktuelna ekonomska politika ne može dovesti do rasta BDP-a, a samim tim i životnog standarda građana.
Ne samo to, već ona ima suprotan efekat, efekat daljeg urušavanja BDP-a i standarda naših građana.
BDP (Bruto domaći proizvod) se u ekonomskoj teoriji definiše na sledeći način:
BDP predstavlja tržišnu vrednost svih finalnih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji u određenom vremenskom periodu“.
Suština je u sledećem, kroz proizvodnju dobara i usluga stičemo dohodak (radnici – platu, a vlasnici preduzeća – profit), koji kasnije koristimo za kupovinu nekih drugih proizvoda i usluga. Ovako novac kruži u privredi jedne zemlje. Ono što iz ovoga sledi je da moramo povećati proizvodnju kako bi ukupan dohodak bio veći i kako bismo u krajnjoj liniji mogli više da trošimo, tj. da imamo viši životni standard.
Gde je onda problem?
ZNAČAJ RASPODELE BDP – a
Pomenuli smo već da se kroz proizvodnju stiče dohodak. Njega dalje koristimo za potrošnju, tj. kupovinu drugih proizvoda i usluga.
Kako će se dohodak raspodeliti je od suštinske važnosti za rast BDP-a, a ključnu ulogu u tome ima država. Raspodela dohotka u Srbiji se odvija na sledeći način: mali broj privilegovanih pojedinaca (vlasnici krupnog kapitala i politička elita) ubira nesrazmerno veliki deo ukupnog dohotka i tako se veliki deo tog dohotka ne vraća u potrošnju. On završava na bankovnim računima u inostranstvu, kupovini nepokretnosti (takođe u inostranstvu), kupovinu skupocenih automobila (takođe iz inostranstva) itd. Na taj način ovaj deo dohotka ne doprinosi daljem povećanju BDP-a jer se ne troši na kupovinu dobara i usluga proizvedenih u Srbiji i što je još gore dovodi do odliva deviza iz zemlje.
Šta bi se desilo da se država odluči na drugačiji model raspodele BDP-a tj. da se ukupan dohodak preraspodeli pravednije, odnosno ravnomernije – da umesto malog broja previše bogatih i velikog broja socijalno ugroženih, dobijemo jaku srednju klasu, koja je ključna za rast BDP-a. Ovo je moguće postići adekvatnom poreskom politikom (većim oporezivanjem najbogatijih i usmeravanjem tako prikupljenih sredstava na mala i srednja preduzeća).
Srednja klasa bi veliki deo svog dohotka (plate), vraćala u potrošnju (kupovinu proizvoda i usluga). To bi dakle dovelo do veće tražnje za proizvodima i uslugama, a obzirom da Srbija ima slobodne kapacitete, i do veće proizvodnje, tj. rasta BDP – a. Veća proizvodnja zahteva zapošljavanje novih radnika, oni dalje ostvaruju dohodak (primaju platu), koji dalje povećava potrošnju i kreće investicioni ciklus. Ono što je veoma bitno jeste da se ta uvećana potrošnja usmeri na domaće proizvode i usluge, ali o tome u drugim tekstovima.
Prelazimo na drugi problem.
ZNAČAJ VLASNIŠTVA NAD KAPITALOM
Koliko je bitno ko su vlasnici kapitala nad preduzećima u jednoj zemlji najbolje ilustruje DEVIZNI BILANS (svi prilivi i odlivi deviza)
Kada smo malopre pomenuli da novac kruži u privredi jedne zemlje, zaboravili smo na jednu veoma bitnu činjenicu. U toj činjenici leži odgovor, na sve naše muke, na bezuspešne pokušaje svih vlasti od 2000 god. do danas, da značajnije povećaju BDP i sa tim u vezi standard građana Srbije. U toj činjenici leži odgovor zašto ni ova vlast nije uspela, niti će uspeti da značajnije poveća BDP.
O čemu u stvari govorimo?
Govorimo o činjenici da novac kruži unutar jedne zemlje samo u slučaju zatvorene privrede. U uslovima otvorene privrede, kakva je nažalost privreda Srbije, novac malo kruži, malo se odliva, malo kruži malo odliva i logično sve ga je manje i manje. Manje novca, manje potrošnje, manji BDP, niži standard građana Srbije.
Ovde govorimo o odlivu novca na različite načine:
Uvoz > izvoz => odliv novca (deviza)
Privreda u stranom vlasništvu => odliv novca (deviza)
Banke u stranom vlasništvu => odliv novca (deviza)
Srbija nema more => odliv novca (deviza)
Itd.
Da budem savršeno jasan, devize su najoskudniji resurs Srbije, a mi ih bacamo na uvoz svega i svačega. Kada bi smo samo delimično zamenili uvoz, domaćom proizvodnjom, naš BDP bi počeo značajnije da raste.
Pokazaću na primeru jedne privatizacije ( prodaje preduzeća stranom vlasniku ), koliko ovakva investicija ima negativnih efekata na BDP.
PRIMER DIN – ( Duvanska industrija Niš )
Pre privatizacije
Uzmimo za primer „Duvansku industriju Niš“. Dok je kompanija bila u vlasništvu Srbije, ukupan dohodak se merio u sledećem.
Dve hiljade radnika je primalo platu unutar same fabrike.
Fabrika je duvan nabavljala od naših seljaka, tako da su dohodak ostvarivale i porodice koje su duvan proizvodile.
Kompanija je donirala kulturu i sport, pa su dohodak ostvarivale ikulturne i sportske organizacije i radnici u istim.
Kompanija je na kraju godine ostvarivala profit pa je dohodak ostvarivala i Srbija, kao vlasnik DINa.
Svi ovi subjekti su dohodak trošili na kupovinu drugih proizvoda i usluga (hrana, obuća i odeća, kućna hemija..), pa su dohodak ostvarivali i radnici u drugim privrednim granama. I tako u krug. Vidite koliko dohodaka, vezanih za jednu kompaniju.
Nakon privatizacije
Od dve hiljade radnika, danas u kompaniji radi mnogo manje. Od njih, oni koji primaju najveće dohodke su stranci ili ljudi iz Beograda. Konkretno značajno smanjenje dohodka, samim tim BDP – a, kako za Srbiju, a još više za Grad Niš.
Duvan se više ne nabavlja od naših seljaka, tako da bez dohotka ostaju i oni. Još gore dolazi do prelivanja dobiti preko transfernih cena. (kupovinom repromaterijala, u ovom slučaju duvana, po višim cenama od realnih, deo profita napušta DIN i pre nego se prikaže u finansijskim izveštajima, kako se ne bi platio porez na dobit)
Kompanija danas u mnogo manjoj meri donira sport i kulturu, tako da bez dohotka ostaju i radnici u ovim ustanovama.
Realni profit koji DIN ostvaruje danas je značajno veći nego ranije jer su se svi ovi dohodci (plate, donacije) koji su ukinuti, prelili u profit kompanije. Ali sada profit kompanije nije dohodak Republike Srbije, već dohodak kompanije koja je u stranom vlasništvu. To znači da na kraju svake godine DIN isplaćuje svom vlasniku u inostranstvu DIVIDENDU, koja je dohodak vlasnika kapitala i što je još gore, to dovodi do odliva DEVIZA, za koje smo već rekli da su najoskudniji resurs u zemlji.
Ono što je ostalo od ukupnog dohodka su dakle plate proizvodnih radnika, njih manje od hiljadu. Međutim ni to nije kraj. Oni danas svoj dohodak ne troše isključivo na domaće proizvode, već on odlazi i na proizvode iz uvoza, što dodatno smanjuje BDP.
EPILOG
Glavni krivci za stagnaciju BDPa su: loša ekonomska (poreska) politika, strano vlasništvo nad privredom Srbije i ukidanje carina na uvoz robe i usluga čime je uništena srpska privreda i srednja klasa, pravi generatori rasta BDP-a.
Strane investicije, naročito one koje su došle kroz proces privatizacije imaju niz negativnih efekata po BDP Srbije, i životni standard građana. Na samom početku one dovode do priliva novca (deviza) u Srbiju, ali na duži rok one imaju negativan efekat, tj. dovodiće do odliva deviza VEČNO. Obzirom da nam je i uvoz veći od izvoza, mi te devize možemo dobiti samo kroz:
Novo zaduživanje u inostranstvu => rast javnog duga => dodatno slabljenje suvereniteta Srbije => MMF traži nova smanjenja plata i penzija
Dalja prodaja resursa strancima (TELEKOM, EPS, BANjE, POLjOPRIVREDNO ZEMLjIŠTE…)
Zvuči poznato?
Dušan Zogović, diplomirani ekonomista
gradjanin.rs
BDP = potrošnja stanovništava ( sve sem onog što se drži u slamaricama) + Investicije ( domaće i strane)+ potrošnja države + razlika između izvoza i uvoza
Sve komponente su bitne i zbog toga BDP ukazuje na stanje ekonomije jedne zemlje. Ali se nadovezujem na svoj prvi komentar(pomalo i šala na ozbiljnu temu) da li mi raspolažemo tačnim podacima? Zatim na kom od četiri bitna dela naša vlada temelji svoje izveštaje o porastu BDP? Izgleda na investicijama ali na žalost samo stranim. Mislim da je tu osnovni problem. Šta je sa domaćim investicijama i izvozom domaćih proizvoda koji bi promenile i faktor razlike izvoza i uvoza. U vezi sa tim je i okrenutost EU koja traži tržište za svoje proizvode i posmatra nas u tom kontekstu, dok je Rusija ogromno tržište koje smo shvatili neozbiljno i kome smo okrenuli leđa. Kolika je potrošnja države? Potrošnja stanovništva?
Najvažnija stvar za srpski BDP je da na čelo države dođu ljudi koji su ili sami stručni ili sposobni da delegiraju pitanja ekonomije stručnim ljudima. I naravno nacionalno orjentisani.
Koliko je bitan BDP možda najbolje govore podaci o kretanju vrednosti valuta. Promena BDP jedva da utiče na promenu vrednosti valute, ali promena indeksa stopa nezaposlenosti i potrošačkih korpi prave haos na deviznom tržištu. Setite se samo poslednjih događanja sa USD (smanjena stopa nezaposlenosti i stopa nezaposlenosti van poljoprivrede u odnosu na očekivanu napravile su haos USD koji još ne može da se oporavi) Što se tiče dinara to nama ne može biti bitno jer naša Dženet Jelen prikazuje Vučićeve lažirane podatke izražene u skladu sa političkim potrebama, a ne realnim događajima. Među ljudima iz struke se govori u stilu – Vučićeva stopa nezaposlenosti je npr 17% a pretpostavka je da je ona oko 24% i sl.
Misljenja se razlikuju, da li je platezno sposoban potrosac ono sto stvara BDP, ili je samo znak zdrave ekonomije. Ja sam pre za ovu drugo misljenje, jer da bi dosli do platezno sposobne potrosnje prvo moramo da kompletiramo sve ono sto ce da stavi taj novac u dzep potrosaca: ekonomski opravdane investicije, konkurentna proizvodnja, novcani tok, realan kurs itd. Znaci taj novac sto se iznosi iz Srbije bio bi najbolje upotrebljen – u prvom redu, i kada su osnovni uslovi poslovanja obezbedjeni – za ulaganje u poboljsavanje konkurentnih postojecih i stvaranje novih konkurentnih organizacija, kako u sferi proizvodnje tako i u sferi usluga. Ako bi ga jednostavno dali potrosacima, u ovim uslovima bi se veci deo njega opet odlio iz Srbije, na straane proizvode i usluge kojima nasa razorena privreda ne moze da konkurise.