Bakirov zadatak da zapali Bosnu

28
1538

U reviziju tužbe duboko je umešan bivši haški tužilac Džefri Najs, čije se ime odavno vezuje za britansku službu MI6.

Najavom podnošenja zahtjeva za revizijom tužbe BiH protiv Srbije preko famoznog agenta Sakiba Softića, Bakir Izetbegović je uspio da ujedini polarizovanu srpsku političku scenu u jedinstven blok. Nema dana da se politički lideri, koji su do juče imali oprečna mišljenja o nizu političkih pitanja, o Izetbegovićevom naumu ne oglase na manje-više sličan način, iznoseći argumente da je zahtjev za revizijom pravno neutemeljen, da će izazvati regionalnu krizu i da Sakib Softić nema legitimitet da predstavlja BiH.

Bakir Izetbegović
Bakir Izetbegović

Protiv Bakirove ideje izjasnili su se i pojedini predstavnici međunarodne zajednice u BiH. Tako je šef Misije OEBS u BiH Džonatan Mur rekao da revizija tužbe BiH protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu „nije ni dobar niti zajednički i praktičan korak u ovom trenutku“. Šef delegacije Evropske unije u BiH Lars Gunar Vigemark izjavio je da bi revizija tužbe BiH predstavljala kočnicu u provođenju ekonomskih reformi u BiH.

„Najiskrenije, ne znam zašto se sada, u ovom trenutku, ta pitanja potežu“, rekao je Vigemark na konferenciji o liderstvu i biznisu u Banjoj Luci. Ali Izetbegović nije odustao, dozirano je davao izjave dižući temperaturu u BiH sve više.

SAD I BRITANIJA ĆUTE
Visoki predstavnik Valentin Incko pokazao je suzdržanost o gorućem političkom problemu u BiH, navodeći da je to unutrašnje pitanje ove države, dok je vidljiv izostanak reakcije američke i britanske ambasade, koje su se do sada redovno oglašavale u sličnim situacijama. Dok ambasadorku Kormakovu možemo razumjeti s obzirom na još do kraja nesprovedenu tranziciju vlasti u njenoj zemlji, gdje se sada o BiH sigurno ne razmišlja na dnevnom nivou, ćutanje britanskog ambasadora prilično iznenađuje. Ambasador Ferguson se oglašavao i prilikom pisanja Timoti Lesa, objašnjavao je razloge uvođenja američkih sankcija predsjedniku Dodiku, i veoma često davao intervjue u kojima je iznosio stavove o aktuelnim pitanjima u BiH.

Da Vas podsetimo:  Naučno potvrđeno da su Hrvati potomci Srba!

Prilike zahtijevaju da se oglase i jedna i druga ambasada. Nema nikakvih šansi da podrže Izetbegovića jer je svima jasno da Izetbegovićevo inaćenje destabilizuje i BiH i region. Jasno je to i Izetbegoviću. Na upozorenja da će njegov potez prilike u regionu učiniti vrlo kompleksnim, Izetbegović je izjavio da zna će se to desiti, ali da ga to neće odvratiti od njegove namjere.

dzefrinajsU Sarajevu za inicijatora pokretanja revizije tužbe smatraju Džefrija Najsa, bivšeg haškog tužioca. Slično mišljenje može se čuti i u Banjoj Luci. Tako banjalučki advokat Krstan Simić, duži niz godina član Ustavnog suda BiH, tvrdi da pitanje revizije tužbe nisu inicirali lider SDA Bakir Izetbegović i bošnjačke nevladine organizacije, nego Džefri Najs, gostujući na tribini bošnjačkih intelektualaca u Sarajevu u septembru prošle godine.

ULOGA DžEFRIJA NAJSA
Onima koji ga čine odgovornim za Izetbegovićev potez, koji je tenzije u BiH podigao do kritičnog nivoa, Džefri Najs daje za pravo svojim izjavama da je lično bošnjačkom članu Predsedništva BiH dao savjete u vezi sa revizijom presude po tužbi BiH protiv Srbije, ali je on, kako kaže, pokazao veoma malo ili skoro nimalo interesa za to. Najs je za sarajevski Dnevni avaz rekao da je najpre zamoljen da pomogne u vezi sa revizijom, što je on prihvatio, a potom su pisanim putem Izetbegoviću poslati savjeti još dva puta – prvo krajem 2015. i drugi put polovinom 2016. godine, jer je, prema njegovom mišljenju, „Bosna i Hercegovina izgubila tužbu zbog nedostatka dokaza, ali od 2007. godine postoji značajan broj dosad neiskorištenih dokaza“. U ime koga i zašto se Najs toliko zalaže za reviziju tužbe? Kome odgovara dizanje tenzija do usijanja u lako zapaljivoj Bosni i Hercegovini?

Da Vas podsetimo:  Ničija zemlja

Onima koji ne žele da dođe do dogovora Trampa i Putina na najavljenom susretu? Onima koji su zapalili Bliski istok, a hoće i Balkan, jer onda nema ni ruskih naftnih tokova ni kineskog Novog puta svile. Onima koji su obojene revolucije izvodili po svijetu, a sada su je potpalili u sopstvenom dvorištu. Neokoni idu do kraja. Što se Bakira tiče, on ne smije čekati da Majkl Flin ubijedi Trampa da Muslimansko bratstvo stavi na listu terorističkih organizacija. Pa taman zapalio Bosnu.

Predrag Ćeranić

www.vidovdan.org / pravda

28 KOMENTARA

  1. Treba li ovom (zakasnelom) priznanju Vladimira Vukčevića nešto dodati? Ne može nama Alijin sin Bakir naneti takvu štetu, kakvu su domaći izdajnici i izrodi mogli nekažnjeno činiti. A bili su revnosni kada su hapsili srpske heroje! Na kraju teksta KURIR kaže: „Bez komentara – TADIĆ I JEREMIĆ ĆUTE, Iako ga je Vukčević, kako tvrde advokati, etiketirao, Tadić nije odgovarao na poruke Kurira. Takođe, ni bivši šef diplomatije Vuk Jeremić nije hteo to da komentariše i otkrije da li je on bio taj koji je urgirao kod zvaničnika u Sarajevu da se postigne sramni dogovor“.

    Iako ga je Vukčević, kako tvrde advokati, etiketirao, Tadić nije odgovarao na poruke Kurira. Takođe, ni bivši šef diplomatije Vuk Jeremić nije hteo to da komentariše i otkrije da li je on bio taj koji je urgirao kod zvaničnika u Sarajevu da se postigne sramni dogovor.“ Za razliku od pomenute dvojice ljudi na vrhu države, ovaj Dodikov špijun Predrag, zvani Peđa Ćeranić se javno i samoinicijativno ponudio da o svojoj izdaji – to jest špijuniranju za CIA-u svedoči pred komisijom za kontrolu američkih obveštajnih službi američkog Senata – da kaže koliko se lično zalagao za hapšenje glavnih haških optuženika Srba iz Republike Srpske. A eto, Ganića su oslobodili bivši
    predsednik Srbije Tadić i glavni tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević. Sramota!

    http://www.kurir.rs/vesti/politika/skandal-tadic-pustio-krvnika-iz-dobrovoljacke-s-turcima-stopirao-izrucenje-ganica-clanak-2659961

    SKANDAL! TADIĆ PUSTIO KRVNIKA IZ DOBROVOLJAČKE: S Turcima stopirao izručenje Ganića
    Politika
    21:25, 30.01.2017.
    325

    Bivši predsednik Srbije Boris Tadić svojevremeno je s turskim liderom stopirao izručenje Srbiji Ejupa Ganića, čoveka odgovornog za masakr nad vojnicima JNA u Sarajevu!

    Bivši tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević okrivio je lidera SDS Borisa Tadića da se kao predsednik Srbije 2010. sa tadašnjim turskim predsednikom Abdulahom Gulom dogovorio da se bivši član Predsedništva BiH i zamenik Alije Izetbegovića Ejup Ganić 2010. ne izruči Srbiji, tvrde za Kurir trojica advokata Advokatske komore Beograda.

    Ganić je optužen za pogibiju vojnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, kada su ubijena 42, ranjena 73, a zarobljeno 215 vojnika. Vukčević je, kako tvrde naši sagovornici, šokantno saznanje izneo pre dve nedelje i time direktno targetirao sadašnjeg lidera SDS da je dozvolio da krivac za stravičan zločin 3. maja 1992. ne bude priveden pravdi u Srbiji.
    Politika umešala prste

    Advokat Aleksandar Cvejić kaže za Kurir da je Vukčević to rekao na sastanku UO Advokatske komore Beograd, na kojem se odlučivalo da li će bivši tužilac za ratne zločine biti upisan u advokatski imenik.

    – Pitao sam ga kako se desilo da Ganić ne bude izručen i kako je on kao tužilac mogao to da dozvoli. Onda je Vukčević rekao da je politika umešala prste. Rekao je da je Tadić davao štetne izjave i da se sve dogovorio u Ankari sa tadašnjim turskim predsednikom – kaže Cvejić.

    Njegove reči potvrđuje i advokat Vlada Petrović.

    – On je rekao da je odustao od ekstradicije jer mu je Tadić rekao da je postignut politički dogovor da se Ganić ne izručuje Srbiji. To je za nas bilo frapantno, kao i zbog činjenice da je Vukčević pristao na to i da mu je bilo dovoljno da posluša ono što kaže Tadić – svedoči Petrović.

    Među prisutnima na sastanku bila je i advokatica Biljana Kajganić.

    – Pomenuo je sve te razloge, a kada su ga pitali zašto nije reagovao, Vukčević je rekao da nije njegovo da o tome priča – objašnjava Kajganićeva.

    Iako sve troje naših sagovornika ističe da se ovo može čuti i na audio-snimku i videti u zapisniku sa sastanka, bivši tužilac Vukčević tvrdi da to nije rekao. On kaže da Ganić nije izručen zbog jedne SMS poruke koju je poslao „tadašnji visoki funkcioner Ministarstva spoljnih poslova“.

    Podrška za Srebrenicu

    – Mešanjem izvršne vlasti smo izgubili, potvrdio sam da je bilo sastanka u Ankari, ali nisam Tadića ni spomenuo. Taj funkcioner je tražio od Sarajeva podršku za rezoluciju o Srebrenici, da se ne bune protiv nje, a zauzvrat nudio da izvrši pritisak na naše Tužilaštvo za ratne zločine da se Ganić brani sa slobode – kaže Vukčević.

    Na pitanje koji je to funkcioner i da li je u pitanju tadašnji šef diplomatije Vuk Jeremić, nije želeo da odgovori.

    – Nećete njegovo ime izvući od mene – istakao je Vukčević.

    Bez komentara
    TADIĆ I JEREMIĆ ĆUTE

    Iako ga je Vukčević, kako tvrde advokati, etiketirao, Tadić nije odgovarao na poruke Kurira. Takođe, ni bivši šef diplomatije Vuk Jeremić nije hteo to da komentariše i otkrije da li je on bio taj koji je urgirao kod zvaničnika u Sarajevu da se postigne sramni dogovor.

    • Која црна пропаганда, али стручно направљена, све са драмским ефектима, нема да нема, имају Амери за професионалце…

      • @ Vlada Cokolada 25. Februar 2017. u 05:26

        Kada kazes „Која црна пропаганда, али стручно направљена, све са драмским ефектима, нема да нема, имају Амери за професионалце…“, trebalo je da se izjasnis o kojoj to crnoj propagandi govoris Tadicevoj, Jeremicevoj ili Dodikovoj. Kao sto vidis, Tadiceva i Jeremiceva istina je bila duboko zakopana, ali je iskopao Vladimir Vukcevic braneci svoju izdajnicku poziciju i nedoslednost…Ili mislis na „crnu propagandu“ Dodikovog spijuna ciji je intervju objavio tadasnji novinar Njujork Tajmsa, dobitinik Pulicerove nagrade za novinarstvo, CHRIS HEDGES, koji je izvestavo sa raznih ratista povodom sukoba i gradjanskog rata na podrucju bivse Jugoslavije, pa i BiH. Ako mozes sebi da predstavis, Predrag Ceranic je u tom intervjuu od 14. decembra 1997. godine Radovanu Karadzicu stavljao oreol irackog predsednika Sadama Huseina sa slicnom laznom matricom optuzbi…da li je jasno? Tadic i Jeremic su „peglali“ ratne zlocine BH muslimana na cijoj strani je bila Klintonova mafija…i mnogi srpski izdajnici.

        http://www.nti.org/analysis/articles/old-tale-swindle-nuclear-proportions-resurfaces-bosnia/

        An Old Tale of Swindle of Nuclear Proportions Resurfaces in Bosnia
        Abstract:

        According to Predrag Ceranic, former head of the Bosnian Serb secret police and former confidant of Radovan Karadzic, in late 1995 Karadzic attempted to purchase a nuclear weapon from the former Soviet Union in order to put an end to the Bosnian War. Ceranic said that Karadzic purchased what he thought was a portable nuclear device from a Liberian arms dealer who claimed to have contacts with nuclear weapons suppliers in Russia. Reportedly, Karadzic was informed that the device, stored inside a suitcase- sized brass container, was made from a substance called Red Mercury. According to Ceranic, Karadzic paid $6 million up front for the device, with an additional $60 million to follow. Upon receiving the brass container in Pale, Bosnia-Herzegovina, however, Ceranic and Karadzic discovered that it was filled with a ‘jelly-like material.’ Surprised at the contents of the container, Karadzic reportedly sent his aides to Moscow to determine whether or not the device actually was a nuclear weapon. To Karadzic’s dismay, the word from Moscow was that he had been swindled and the device was not in fact a nuclear weapon.

        Though Ceranic has produced a number of documents to support his claims, Karadzic supporters point to Ceranic’s current ties with Karadzic’s political rival, Biljana Plavsic, as reasons to dismiss the charges. Ceranic broke from the Karadzic camp in the summer of 1997 and currently serves as the head of state security for the Plavsic government. Moreover, Ceranic’s allegations that Karadzic had attempted to acquire a nuclear weapon came just before the Bosnian Serb parliamentary elections, which pitted Karadzic against Plavsic. Nevertheless, Ceranic has provided documents which show that former Bosnian Serb Defense Minister Milan Ninkovic withdrew $6 million dollars from the central bank in Banja Luka in March 1995. Further documents indicate that a few weeks prior to this, on 1 March 1995, the Liberian-owned Orbal Marketing Service Ltd. company gave $60 million to the Bosnian Serb government for a mortgaged state-owned oil refinery in Srpski Brod, Bosnia.

        Abstract Number: 19971420
        Headline: An Old Tale Of Swindle Of Nuclear Proportions Resurfaces In Bosnia
        Date: 14 December 1997
        Bibliography: The New York Times
        Author: Chris Hedges
        December 14, 1997
        Share
        About

        This article is part of a collection examining reported incidents of nuclear or radioactive materials trafficking in or originating from the Newly Independent States.

          • Ako je tako kako mislis, zasto se uopste javljas kad nemas nikakvih argumenata? Mozda si i ti negde kupio diplomu na nekom „bolonjskom“ fakultetu, ili si bio saradnik SDB ili neke slicne „firme“?

            • Хахаха заинтересован за аргументе, а наводи пропагандне подметачине Криса Хеџса. Да ли си њега питао за „аргументе“? Ма хајде, где да питаш једног од најдекорисанијих новинара америчког естаблишмента, познатог, између осталог, по фабрикацији лажних прича о Садамовој уплетености у тероризам, и његовој сатанизацији, које су дале кључну медијску подршку нападу на Ирак. Пре тога, санкцијама због којих је, према проценама УН, у Ираку умрло 1,5 милиона људи, од тога пола милиона деце. Приче које су омогућиле једној Олбрајтовој да каже на националној телевизији САД да је „вредело“ то урадити, јер су наудили „светском тероризму“ оличеном у Садаму.

              То је Крис Хеџс, и то је оно за шта се он „бори“. Цитираш, дакле, једног Криса Хеџса, који је мушки еквивалент Кристијане Аманпур, само гори, и бусаш се „аргументима“. И што да не? То је глупо, ал је зато подло, ал је зато ружно. Поврх свега – исплати се…

              • Sad je kriv taj Hedzis koji je pisao o Ceranicevim baljezgarijama u Njujork Tajmsu – a ne Ceranic koji je davao intervju. Pa ti si…! Ceranic je pre toga sve te gluposti pricao na konfernciji za stampu, sto je preneo u svom tekstu beogradski opozicioni list Danas 1997. godine:

                http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/karadzic_kupio_lazno_atomsko_oruzje.46.html?news_id=128206

                Lični stavovi
                1997 VREMEPLOV DANAS 2007
                Karadžić kupio lažno atomsko oružje

                Na jučerašnjoj koferenciji za štampu rukovodilac resora državne bezbijednosti u MUP-u RS lojalnom Biljani Plavšić, Predrag Ćeranić, saopštio je novinarima senzacionalnu informaciju. Prema njegovim riječima, u martu 1995. godine, nekadašnji predsednik Republike Srpske, dr Radovan Karadžić, sa grupom saradnika bio je, u pokušaju da preokrene ratni sukob, odlučio da kupi nuklearno oružje, čije radioaktivno dejstvo prestaje nakon 12 časova.

                Piše: M. Šipka

                21. novembar 2007. 00:00

                Na jučerašnjoj koferenciji za štampu rukovodilac resora državne bezbijednosti u MUP-u RS lojalnom Biljani Plavšić, Predrag Ćeranić, saopštio je novinarima senzacionalnu informaciju. Prema njegovim riječima, u martu 1995. godine, nekadašnji predsednik Republike Srpske, dr Radovan Karadžić, sa grupom saradnika bio je, u pokušaju da preokrene ratni sukob, odlučio da kupi nuklearno oružje, čije radioaktivno dejstvo prestaje nakon 12 časova.
                Karadžić i njegovi saradnici su se pouzdali u vještinu, iskustvo i ruske veze liberijskog trgovca oružjem Omana Nikolasa, koji je slične poslove obavljao i za Bošnjake i za Hrvate – saopštio je juče Predrag Ćeranić.
                Vrijednost ukupnog posla ugovorena je na 60 miliona dolara i za garanciju je, u Osnovnom sudu u Derventi, 28. februara 1995. godine, stavljena hipoteka na rafineriju u Srpskom Brodu. Avans za trgovca iz Liberije u iznosu od 10 miliona njemačkih maraka iz Narodne banke podigao je sadašnji ministar odbrane u Vladi Republike Srpske, Milan Ninković – rekao je Ćeranić, ustvrdivši da o tom Ninkovićevom postupku postoje dokumenti u Narodnoj banci. Kontejner sa navodno razornim oružjem je, stigavši iz Zagreba, prešao Savu i stigao do dr Karadžića, na Pale. Razorno nuklearno oružje trebalo je da bude u obliku i veličini ping-pong loptica.

                • Ботовски манир – не вређа се. Да му се попишаш у очи рекао би „Божја росица…“. Наравно, nothing personal – business only. Успут, та прича о Караџићевом куповању нуклеарне пинг-понг лоптице је за идиоте. Јер свако други схвата да би једино што би тиме постигао било давање повода Америма да Србима у Босни затру семе. Што је, уосталом, у мањој мери, била и сврха пласирања те приче. А Плавшићева је, показало се и у Хагу, увек била максимално кооперативна.

                  Шта, међутим, рећи о „Гојку Лападу“, имену које – осим као географски појам – не постоји нигде на Интернету, изузев у овом интензивно пропагандном треду. Коме не сметају ни муслимански злочинци још на власти у Сарајеву, ни хрватске неоусташе, ни албански криминалци у Причтини, ни издајничка влада у Београду… али му страобално смета Република Српска, Караџић, Додик – случајно баш они који се не савијају пред Америма. Шта рећи? Ништа. То све говори…

                  • Ti nemaš pojma o čemu pričaš. Nemaš ni osnova ni razloga da nekakvu svoju umišljenu laž predstavljaš kao istinu, zamenjujući teze. Tanak si ti za to. Time samo pokazuješ intelektualnu impotenciju. Neko se izgleda davno „попишао“ na tvoj um i to što bez ikakvih rezona braniš Dodikovog žbira i CIA špijuna Predraga Ćeranića govori o tome šta tebe najviše žulja! Ćeranić je priznao da je radio poslove za CIA dok je bio u vrhu Obavještajne službe Republike Srpske – sam je o sebi sve to ispričao za „Slobodnu Bosnu“ iz Sarajevu – a ti hoćeš bolje od njega da „objasniš i prevedeš čitaocima“ šta je „autor“ želeo da ispriča za pomenuti sarajevski nedeljnik u tom intervjuu. A to za prezime – naravno da takvo kao tvoje sigurno postoji i to ti verujem – pravo srpsko prezime imaš!

                    • Напредујемо, „Гојко Лапад“, напредујемо. Примећујем да више не подмећеш једну од перјаница америчког пропагандног „новинарства“ као веродостојан извор. И да се враћаш на Ћеранића, који ти је био само одскочна даска за пропаганду против Додика и Српске.

                      Него, кад си још ту, зашто нам не објасниш на који би конкретно начин Караџић победио САД и остатак западног света нуклеарном пинг-понг лоптицом „чије радиоактивно дејство престаје после 12 часова“?

                  • Vlada Cokolada
                    28. Februar 2017. u 13:40

                    Da li ti imaš problem sa amnezijom slučajno? Opet podmećeš lazi! Ili, površno čitas? Ćeranić je dao intervju u vezi pokušaja nabavke (nepostojećeg) portabl nuklearnog oružja na „bazi crvene žive“ od strane Karadžića i njegovog ministra odbrane Milana Ninkovića za VRS (Vojsku Republike Srpske). Prema izjavi Ćeranića, „kako bi se upotrebilo u ratu sa BH muslimanima“, a ne kako ti imputiraš – protiv SAD. Ćeranić je samo cinkario Karadžića – jer je njemu – (Ćeraniću) laganje i cinkarenje glavni modus operandi. Tim člancima je Ćeranić ostvario svoj cilj, tj da dođe u fokus CIA-e u čemu je i uspeo…posle su to objavili i drugi sajtovi kao npr. što piše u donjem izvodu iz teksta:

                    http://sci.tech-archive.net/Archive/sci.chem/2006-08/msg00033.html

                    „…Russian gangsters have been selling „purer fusion“ Red Mercury weapons in Eastern Europe for more a decade to clients from rogue states and terrorist groups. Red Merrcury samples that have turned pp in Europe have proved to be innocuous. Most scientists say that the small nuclear weapons, as well as the substance allegedly used to make them, do not exist…“

                    That apparently was the case with e Bosnian Serb purchase…“

                    • Хехе јесте, „Гојко Лапад“, ја лажем, само још ниси успео да установиш где тачно. То баш и није много интелигентно од тебе опет цитирати Криса Хеџса, црног пропагандисту америчке администрације, и то баш део где он, тврдећи да Ћеранић има све документовано – а то што Хеџес каже знамо где можемо да окачимо – каже да је руска мафија годинама продавала нуклеарно оружје агресорским државама (значење израза „rough state“) и терористима, што, наравно, смешта Караџића и Српску у ту категорију. Што је, наравно, сврха Хеџесовог „цитирања“.

                      Ако још ниси довољно савладао енглески, па се не сналазиш, добро би било да потражиш помоћ пре него што лепиш ствари које не разумеш.

                      Пошто смо рашчистили шта Хеџс каже – ко год влада енглеским може у то лако да се увери на твом линку – још увек ти остаје да објасниш како би Караџић победио Амере и НАТО са нуклеарном пинг-понг лоптицом, коју би, како Хеџс каже цитирајући његов „поуздан извор“, Церанића, Караџић употребио против њих, или им запретио да ће је употребити?

                      И, успут, „Гојко Лапад“, шта си оно мислио под „Додикова пропаганда“?

            • Хахаха требало би да ту пропагандну небулозу о Караџићевој наводној куповини нуклеарног оружја (сувише је и напоменути да терориста таквог калибра мора да има везе са Садамом) преведем прво теби. Не би је лепио, чак ни на енглеском.

          • Slušaj Čokoladni,
            Ti pokušavaš prizemnim verbalnim diskreditacijama da komentarišeš o materji koju ne poznaješ, pa ono što je napisao čitalac Lapad nazivaš „najcrnjom propagandom“. Ako Lapadove komentare niko ne čita, zašto si se ti time baviš? Bolje bi ti bilo da se okreneš svojim pesmicama o Čiča Tomi i rakiji tomovači i zarđalom stojadinu. Po tvojim dosadašnjim komentarima vidi se da ni malo nisi kompetentan da komentarišeš pitanja na ovu temu.

            • Ето како сви воле чоколаду у устима. Морам да признам, једини разлог био је што сам се надао да ћу упознати такву једну истинску даму. Још да се јави анонимни председник удружења пионира, и утисак ће бити потпун…

  2. Гледам ове што су осули паљбу на аутора, без икакве везе са текстом, и чекам да видим зашто. И ето – какво изненађење! – то је било утирање пута да се дође до праве мете, Додика, који је, обавештени смо, „сам признао“ да је амерички човек, дакле, непријатељ Српске и Срба. Зар су ови дилетанти заиста толико наивни да не схватају да је оно што нам доказују једино ко су и какви су они сами?

    • @Vlada Cokolada
      19. Februar 2017. u 02:14

      „Čuvena“ srbomrziteljka Madlen Olbrajt Milorada Dodika je okarakterisala kao „dašak vetra“ u Republici Srpskoj“. Derivacija NATO-a u BiH, SFOR je svojim helikopterima dovezao 2 poslanika – jednog izbeglicu bosanskog Hrvata i jednog muslimana, kako bi tadašnja Narodna Skupština Republike Srpske imala potreban kvorum za izbor Milorada Dodika – zapravo, Mladen Ivanić je bio protivkandidat M. Dodiku za premijera i glasanje je bilo nerešeno – onda je „uskočio“ Nato, dovezao ta dva poslanika, sletevši u „Picin park“ odmah preko puta zgrade Narodne Skupšine i tako je počeo Dodikov prvi premijerski mandat. To je bio taj isti NATO koji je tokom građanskog rata na teritoriji čitave bivše Jugoslavije aktivno učestvovao protiv interesa srpskog naroda i bombardovao Srbe – u Hvatskoj, BiH, Srbiji (i KiM), pa i na traženje don Mila Đukanovića u Crnoj Gori, a pokojni premijer Đinđić je tada u društvu Đukanovića tražio da združene snage „milosrdnog anđela“ nastave sa bombardovanjem Vojske S i CG. Šta je to – nego najeklatantniji vid izdaje? Sada taj isti NATO, to jest KFOR u južnoj srpskoj pokrajini uz potpuno odobravanje EU asistira i pozdravlja izgradnju čvrstih objekata prave granične strukture tzv. „integrisane granice“ između kvazidržave Kosovo i i Srbije (granice u Srbiji!) koju je stvorila USA uz pomoć sile – NATO-a i hvali sprovođenje te faze tzv. „briselskog sporazuma“ i ne haje zbog toga što nije ostvarena ni sprovedena odluka o stvaranju ZSO o čemu je unezvereno govorio premijer Vučić kada se vratio sa poslednje runde pregovora na kojima je bio i presednik Srbije Tomislav Nikolić. Dakle Vlada Cokolada, ni malo niste u pravu, autor teksta koga pominjete je sam priznao da je radio za CIA – a to Milirad Dodik kao „ne zna“. Ne pravite se blesavi. Još jednom vas molim da pažljivo pročitate članak Nebojše Vukanovića koji sve podrobno objašnjava:

      http://www.rtvbn.com/3851578/najblize-ljude-oko-dodika-obucavala-cia

      Veliko hvala sajtu koreni.rs što je objavio ove proverene činjenice, a neka posetioci sajta sami zaključe o čemu se tu radi!

    • @Vlada Cokolada
      19. Februar 2017. u 02:14

      Ko je meta? Koga braniš?
      Ovako je govorio o Milorad Dodik za jednu muslimansku TV u Sarajevu 2007 godine:

      https://youtu.be/WTm3i9WNwHs
      Dodik o genocidu u Srebrenici 2007 godine

      A ovako je govorio Predrag Ćeranić za banjalučki GLAS SRPSKE sredinom 2008. godine kada je za američke obavještajne službe radio. :

      DRAMATIČNO-UPOZORENJE-STRUČNJAKA

      http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Uklonjen-jer-sam-ustanovio-da-nece-da-nadju-haske-optuzenike/lat/8205.html

      Uklonjen jer sam ustanovio da neće da nađu haške optuženike

      02.06.2008 22:00 | N. Tomašević

      BANjA LUKA – Predrag Ćeranić, smijenjeni sa dužnosti u Obavještajno bezbjednosnoj agenciji BiH, rekao je da je uklonjen iz OBA jer je ustanovio da su neki pravci rada u pronalasku haških bjegunaca pogrešni, zbog čega je postao opasan.

      – Iznio sam viđenje zasnovano na realnoj procjeni, kojim bi se eliminisale mnoge nepotrebne mjere koje su se tada primjenjivale prema širokom krugu lica. Metodologija koju sam predložio bila je prihvaćena, a ja sam postao opasan i neko koga treba ukloniti, rekao je on na pres-konferenciji u Banjoj Luci.

      On je istakao da je malo kome stalo da se haški bjegunci pronađu, nego je cilj da se u nedogled traže, a da je on samo kolateralna šteta u obavještajno-birokratskim igrama.

      – Zašto ostati bez ogromnih fondova za plaćanje stvarnih i fiktivnih troškova, zašto se lišiti fondova za isplatu naduvanih troškova? Zašto ostati bez metoda zastrašivanja i poluga za politički pritisak – upitao je Ćeranić.

      Rekao je da između haških bjegunaca i onih koji ih navodno traže postoje „strašne tajne, zbog kojih su neki platili visoku cijenu“.

      Ćeranić je kazao da je on „obični operativac koji nije smijenjen, nego istjeran sa posla“ i za to optužio zamjenika direktora OBA Ristu Zarića, čijom voljom je, kako je rekao, iz OBA udaljen 31. decembra 2004. godine.

      – Nakon pravosnažne presude Suda BiH, koju je potvrdio Vrhovni sud BiH, vraćen sam na posao 1. aprila ove godine. Tada su me rasporedili na problematiku ratnih zločina i to u Banja Luku, iako živim u Bijeljini. Od strane rukovodilaca uvršten sam u tim koji radi na potrazi za haškim bjeguncima. Zašto, ako ranije nisam prošao provjere i ako se sumnjalo u mene? Zar nije bilo logično da me prate i uhapse i mene i one kojima odajem informacije – upitao je Ćeranić.

      On je rekao da je priča o njegovoj smjeni počela kada je u medijima objavljena fotografija na kojoj je zajedno sa Stojanom Župljaninom i Nenadom Novakovićem, snimljena još 1998. godine na Hilandaru, mnogo prije nego je Haški tribunal podigao optužnicu protiv Župljanina.

      Visoki predstavnik u BiH smijenio je Predraga Ćeranića sa dužnosti u Obavještajno-bezbjednosnoj agenciji BiH u petak, 30. maja, jer se, ukoliko ostane u službi, „dovodi u pitanje sposobnost OBA da ispunjava svoju zakonsku obavezu saradnje sa Haškim tribunalom“.

      Poziv Komisiji za kontrolu nad radom OBA

      Ćeranić je pozvao Zajedničku komisiju za kontrolu nad radom OBA Parlamenta BiH da ostvari uvid u predmet na kojem je u protekla dva mjeseca radio u ovoj agenciji.

      Član Komisije za nadzor rada OBA agencije BiH Slavko Jovičić je rekao da će Komisija, ukoliko Ćeranić zatraži da preispitaju njegov slučaj, to razmatrati.

      On je istakao i to da Ćeranića niko ne može vratiti na posao, jer su odluke visokog predstavnika neprikosnovene.

      – Sumnjam da bilo koja komisija, pa i ona u Parlamentu BiH, može da promijene odluku visokog predstavnika – rekao je Jovičić.

  3. Рокфелеров „трилатералац“ адвокат Милош Стевановић из Бијељине, други човјек веома моћне и утицајне Трилатералне комисије у БиХ правни заступник Игора Додика, Додиковог сина. Адвокат Милош Стевановић близак је владајућем СНСД-у, и након избора 2014. године помињао се у медијима као кандидат за министра унутрашњих послова.

    http://www.vaseljenska.com/region/rokfelerov-trilateralac-brani-dodika/

    Рокфелеров „трилатералац“ брани Додика

    у Регион 17. фебруара 2017.

    Упркос недавно уведеним санкцијама САД-а Милораду Додику, чудне су и веома испреплетене везе између Американаца и породице Додик. О томе свједочи и податак да је Милош Стевановић, правни заступник Игора Додика који нам је јуче упутио писмо као опомену пред тужбу, веома активан члан Трилатералне комисије Дејвида Рокфелера. Стевановић је од 11. до 13. новембра прошле године у Лисабону учествовао на Центалном европском скупу чланова Трилатералне комисије. На основу фотографија са фејсбук профила г-дина Стевановића може се видети да је веома активан „трилатералац“ који је и у Бијељини организовао скупове утицајних чланова организације чији су оснивачи Дејвид Рокфелер и Збигњев Бжежински, велики критичар Русије. Стевановић је извршни директор „East-west bridge“ за БиХ, огранка Трилатералне групе којом председава Јакоб Финци, а друштво му између осталих прави и Додиков савјетник Александар Врањеш, градоначелник Бањалуке Игор Радојичић, Додиков кум Ранко Шкрбић…

    Са једне стране предсједник Републике Српске забранио је својим страначким функционерима да се састају са америчком амбасадорком Морин Кормак, за коју је Додик тражи да се прогласи непожељном особом у БиХ, а са друге стране његовог сина и породицу брани и заступа други човјек веома моћне и утицајне Трилатералне комисије у БиХ!?

    Адвокат Милош Стевановић близак је владајућем СНСД-у, и након избора 2014. године помињао се у медијима као кандидат за министра унутрашњих послова, али је та функција ипак припала Драгану Лукачу. Поред адвокатске канцеларије, Стевановић је власник компаније „Standard group“ из Бијељине која је након краха компаније Бобар била понудила 3 800 000 марака за 75% акција Бобар осигурања. Иако је посао био договорен, у сукобу фракција унутар СНСД-а побједу је однио министар финансија Зоран Тегелтија, па је његов тајкун Младен Милановић Каја преко компаније MG mind из Мркоњић Града преузео Бобар осигурање, а Стевановић се морао повући.

    Небојша Вукановић/nebojsavukanovic.info

  4. Milorad Dodik i njegovi pomagači – jedan pogled savremenika dramatičnih događaja na 10. septembar 1997. godine u Banjaluci i smjenu RADOVANA KARADŽIĆA

    http://www.rtvbn.com/3832503/na-danasnji-dan-1997-godine-dragan-lukac-izvrsio-drzavni-udar

    https://borislavradovanovic.blogspot.ch/2016/09/10.html?m=1

    петак, 09. септембар 2016.
    Na današnji dan: 1997. godine Dragan Lukač izvršio državni udar

    Ovim tekstom podsjećam na 10. septembar 1997. godine kada je mlad’ major Dragan Lukač izvršio državni udar. Ovaj datum treba obilježavati kao početak razbijanja krhke državotvornosti Republike Srpske.

    Piše: Borislav Radovanović

    U feljtonu naslova „Bitka za Radovana“ detaljno sam obrazložio okolnosti kršenja međunarodnog mirovnog sporazuma kakve su početkom 1997. godine dovele do teške političke krize. Suštinski, srpski narod je krvavim ratom odbranio svoju Republiku Srpsku i nije bio spreman odreći se dosegnutog nivoa državnosti. Sa druge strane bošnjački i vodeći zapadni lideri nastojali su u mirnodopskim okolnostima realizovati ratne ciljeve. Teško da bi u svom naumu ostvarili iole bitne promjene da unutar srpskog korpusa nisu pronašli osobu „zalutalu u životu i politici“ – Biljanu Plavšić.

    Ova „botaničarka“ započela je vrlo čudnu borbu protiv kriminala i korupcije unutar institucija Srpske i to grubim kršenjem ustava i zakona države čiji je predsjednik. Njoj je bilo „sasvim prirodno“ da smjenjuje ministre policiji (Dragana Kijca) iako takva radnja predstavlja grubo prekoračenje ovlaštenja. Kad se najviše zakonodavno tijelo suprotstavilo njenim protivpravnim odlukama, predsjednica je vrlo jednostavno odlučila raspustiti parlament – bez svijesti da bez saglasnosti predsjednika vlade i parlamenta to ne smije činiti. Zalud je Ustavni sud utvrđivao počinjene nezakonitosti jer „botaničari“ ionako slabo razumiju pravničke zavrzlame.

    Elem, problem nastaje kada jedan još uvijek nesvršeni student banjolučke više policijske škole počne tumačiti ustavnu materiju. Sa današnje distance moramo se zapitati kako je (naš zajednički) profesor Rajko Kuzmanović ovog studenta ocijenio na ispitu iz ustavnog prava. Da, govorim o onovremenskom kolegi studentu Više škole unutrašnjih poslova – Draganu Lukaču. U to vrijeme bilo je „prihvatljivo“ da odabranim studentima ove škole dodijele čin majora i funkciju komandanta specijalne policije, a koliko su pojedinci bili kompetentni za takve položaje i činove ponajbolje su pokazali njihovi postupci.

    Na vrhuncu krize, ili bolje reći: suprotstavljanja tadašnjeg rukovodstva Republike Srpske pravnom i fizičkom nasilju nad našom mladom i vrlo krhkom državom, ministar Kijac je odlučio smijeniti Dragana Lukača sa pozicije komandanta „specijale“. Međutim, ovaj major-student u duhu omiljenog mu predmeta „pravne botanike“ odlučuje da svog ministra Dragana Kijca, zajedno sa članom Predsjedništva BiH Momčilom Krajišnikom, predsjednikom Narodne skupštine Draganom Kalinićem, premijerom Gojkom Kličkovićem, te nizom poslanika, ministara, senatora i drugih najviših državnih funkcionera, jednostavno protjera iz Banjaluke.

    Danas se onovremenska dešavanja predstavljaju kako to moćnicima odgovara, no činjenice su neumoljive. Lukač je iz struktura specijalne policije tada uspio okupiti vrlo malen broj svojih istomišljenika (jedva dvanaest). Da bi ovu „slabost“ nadomjestio pozvao je vodeće banjolučke kriminalce, valjda kao „rezervni sastav“. Ovaj novouspostavljeni „odred“, normalno, ne bi ništa postigao da iza njega nisu stale snage NATO. Mnogi su se tih dana pitali da li jedan broj odmetnutih policajaca CJB Banja Luka djeluje u sastavu NATO/SFOR, ili je NATO postao organizaciona jedinica banjolučke policije!? U svakom slučaju, pripadnici NATO snaga blokirali su prostor oko Hotela „Bosna“, kao i većinu ulaza u Banju Luku. Žak Klajn je više puta ulazio u hotel i pokušavao pregovarati sa Krajišnikom i drugim funkcionerima, međutim ovi su odbijali da se povinuju volji jednog „studenta“ i smijenjenog majora, a posebice nisu prihvatali da im volju nameću lokalni kriminalci.

    Tada naš „budući pravnik“ donosi odluku: ulazi u hotel, hapsi, razoružava (kolege iz pratnje funkcionera) i progoni. Zamislite, jedan mlad’ major iz najvećeg grada Srpske protjeruje člana predsjedništva, predsjednika parlamenta, ministre, poslanike i senatore. Jedini kog nije uspio protjerati bio je premijer Kličković koji tokom noći „junački“ pobjegao iz grada! Samo, kad najviše funkcionere protivpravno i nasilno onemogućite u vršenju ustavnih ovlaštenja na cjelokupnom prostoru ili u dijelu države – takvo ponašanje pravne i bezbjednosne doktrine definišu kao državni udar. Možda Dragan Lukač, kao student, te 1997. i nije bio svjestan protivpravnosti i pojedinih okolnosti sopstvenog ponašanja, no problem je što ni danas kao „magistar državno-pravnih nauka“ ne shvata da je u stvari počinio državni udar protiv sopstvene države. Doista, baš me zanima kako je na Visokoj školi unutrašnjih poslova moga steći zvanje „magistra nauka“ (kako stoji u njegovoj zvaničnoj biografiji)? Ili u toj „VKV policijskoj školi“ neko ozbiljno krši važeće zakone ili Lukač ne razumije kakvo zvanje je stekao (mogao je steći samo zvanje magistra struke, a nikako nauka!).

    Kako god, nakon državnog udara slijedi nasilno mijenjanje izborne volje građana i na vlast dolaze „okupacioni namjesnici“, koji po nalogu svojih zapadnih gospodara zauvijek i nepovratno derogiraju jedan po jedan element državnosti Republike Srpske. Srpska je uspjela svoju državnost odbraniti u ratu, istu verifikovati međunarodnim sporazumom, a nakon toga biva okupirana, razorena i obesmišljena. I sve to primarno zahvaljujući teškim kršenjima sopstvenih zakona od strane onih koji su zaduženi da zakone provode. Žalosno, ali je tako!

    Elem, nakon godinu i nešto na vrlo bolan način otkrivamo kako je slamanje samostalnosti Srpske predstavljalo tek pripremu novog i još brutalnijeg zločina protiv srpskog naroda – agresije na SR Jugoslaviju. Podsjetiću da je Milorad Dodik marta ove godine na RTS javno priznao moje navode da je bio NATO operativac angažovan za potrebe agresije i zločinačkog bombardovanja. Zato je u pojedinim medijima prozvan kao „Milosrdni Dodik“.

    Danas se Dodik i Lukač predstavljaju kao dva najveća „golmana“ koji brane Srpsku od svega i svačega, a može im se obzirom na već poslovičnu srpsku zaboravnost. No, ja i dalje stojim na stanovištu da je Milorad Dodik te 1997. godine izveo prvu u svijetu „obojenu revoluciju“ i to protiv sopstvenog naroda, te da je bio jedan od ključnih aktera druge ikada izvedene „obojene revolucije“ – Petooktobarske. Dragan Lukač je istovremeno počinio državni udar, kakvim je sopstvenu državu predao NATO okupatoru i nakon čega je uslijedila razgradnja državnosti i državotvornosti Srpske do današnjeg stepena i obličja. Uz sve to, sviđalo se to njima ili ne, svjesno ili nehatno (svejedno!), saučestvovali su u pripremanju novog zločina protiv sopstvenog naroda, odnosno u zločinačkom bombardovanju Srbije.
    Borislav Radovanović у 14:07

    https://plus.google.com/108705719432777288015

  5. Šta se moglo očkivati od Bakira, Alijinog sina koji je čitavo vrijeme bio šef kabineta pisca Islamske deklaracije? Svjedoka ratnog stradanja Srba u Sarajevu. Odmah je okupio NVO „Majke Srebrenice i islamske intelektualce Sarajstana. Vučić ga je prijateljski šetao po Beogradu, a on mu spremio linč u Srebrenici…

  6. I Milorad Dodik je zajedno sa svojim obaveštajcem (tačnije američkim špijunom CIA-e u Banjoj Luci) Predragom Ćeranićem aktivno bio uključen u rušenje bivšeg predsednika SRJ i lidera SPS Slobodana Miloševića. Dodik je podržavao protivnike Slobodana Miloševića i zato je tada uspostavio veoma prisne odnose sa Zoranom Đinđićem a i upoznao je među „Otporašima“ i Borisa Tadića sa kojim je napravio više privatnih poslovnih aranžmana na kojima su obojica solidno zaradili bogatstvo.

    Dok je studirao u Sarajevu, Predrag Ćeranić je bio zavrbovan od strane predratne bosanske Službe državne bezbednosti radi „praćenja nprijateljske djelatnosti pojedinih studenata hrvatske nacionalnosti koji se neprijateljski eksponiraju među studentima u studentskom domu, ili sarajevskom Univerzitetu“. Ćeranić je prvo registrovan kao operativna veza „SLAVUJ“, ali je ubrzo, zbog svoje velike produktivnosti po broju podnošenih izveštaja, cinkarenju studenata unapređen u viši vid saradnje, t.j. promovisan je u saradnika SDB BiH i vođen je u operativnoj saradničkoj mreži SDB-a BiH pod istim pseudonimom „SLAVUJ“, kako je bio vođen i na početku svoje doušničke karijere – dok je bio operativna veza.

    Dakle, P. Ćeranić je bio dobro naučen cinkarenju i potkazivanju kada god su mu se za to davali konkretni zadaci, pa nije imao nikakav problem da se „prešalta“ na nove gazde odnosno CIA, pogotovo što su oni zapazili njegove intervjue po raznim domaćim i stranim novinama u kojima se nije libio da javno iznosi tajne do kojih je došao i dolazio kao radnik SDB, odnosno kao operativac i rukovodilac u Obavještajno bezbjednosnoj službi (OBS RS). Operarivci CIA su ga dobro profilisali prilikom boravka u Lengliju u Virdžiniji gde je sa grupom operativaca OBS boravio na obuci. Procenili su da je P. Ćeranić „odgovarajući materijal za dalju obradu cilju stvaranja kvalitetnog izvora – špijuna koji će biti njihov špijun – rezident u Banjoj Luci. Ćeranić se tom prilikom i lično sa tadašnim šefom CIA-e Džordžom Tenetom (o čemu je dao intervju beogradskom novinaru Vladanu Dinicu).

    Zajedno sa M. Dodikom je uzeo učešća na tom sastanku u Laktašima 4. oktobra 2000. godine koji pominje engleski reporter i urednik za međunarodne odnose televizijske stanice „Skaj Njuz“ Tim Maršal u svojoj knjizi „Igra senki – Petooktobarska smena vlasti u Srbiji“.

    http://www.vestinet.rs/tema-dana/tim-marsal-zapad-je-rusenje-milosevica-platio-60-miliona-dolara

    POČETNA TEMA DANA Tim Maršal: Zapad je rušenje Miloševića platio 60 miliona dolara!
    Tim Maršal: Zapad je rušenje Miloševića platio 60 miliona dolara!
    7. oktobra 2014. 12:14 ·

    Za rušenje bivšeg predsednika SRJ i lidera SPS Slobodana Miloševića, Amerika je dala preko 25 miliona dolara, dok su zajedno SAD, Velika Britanija i Nemačka u tu svrhu izdvojile preko 60 miliona „zelenih novčanica“. U plan rušenja Miloševića bili su uključeni specijalci CIA, SAS i mnogi drugi obaveštajci.

    Rušenje Miloševića dugo je planirano, a u Briselu je bilo predlagano čak i ubistvo predsednika SRJ.

    Engleski reporter i urednik za međunarodne odnose televizijske stanice „Skaj Njuz“ Tim Maršal tvrdi da je Amerika dala ogromne sume novca za rušenje Slobodana Miloševića, pa je tako, prema njegovim rečima, samo 2000. godine u Srbiju ušlo preko 25 miliona dolara.

    Osim Maršala, ove tvrdnje iznosi i Američka agencija za međunarodni razvoj, koja je na svom sajtu objavila da je 2000. godine oko 25 miliona dolara Amerika uplatila za rušenje Miloševića, a nekoliko stotina hiljada je dato direktno „Otporu„.

    Maršal u svojoj knjizi „Igra senki – Petooktobarska smena vlasti u Srbiji“ piše da su Amerika, Britanija i Nemačka potrošile više od 60 miliona dolara na finansiranje srpske opozicije i rušenje režima Miloševića.

    „Događajima koji su se odigrali 5. oktobra 2000. godine prethodila je velika priprema. Niko od milion ljudi koji su tog dana bili u Beogradu nije se, tek tako, probudio i došao na ideju da ode u prestonicu i spali zgradu parlamenta. U seoskoj kafani u Laktašima, u Republici Srpskoj, održan je 4. oktobra sastanak britanskih obaveštajaca, službenika CIA i predstavnika VOJ-a, a Britanci su kao telohranitelje vodili i ekipu specijalaca SAS.

    Na tom poslednjem sastanku trebalo je doneti konačne odluke o onome šta će se dešavati sledećeg dana. Ljudi iz vojne obaveštajne službe su jasno rekli: „Čak i ako Milošević pozove vojsku da izađe na ulice, Vrhovna komanda neće poslušati““, rekao je Tim Maršal u jednom intervjuu.

    On je na pitanje odakle mu podatak da je u svrhe rušenja Miloševića potrošeno više od 60 miliona odgovorio:

    „To nije nikakva tajna, dovoljno je videti dokumenta američkog kongresa. To je ukupna suma potrošena u Srbiji“.

    (Telegraf)

  7. A evo kako se Predrag Ćeranić „zahvalio“ za to odlikovanje nekadašnjem predsedniku Republike Srpske, dr Radovanu Karadžiću. Jedan od intervjua Predraga Ćeranića objavljen u beogradskom listu „DANAS“:

    http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/karadzic_kupio_lazno_atomsko_oruzje.46.html?news_id=128206

    21/11/2007
    1997 VREMEPLOV DANAS 2007
    Karadžić kupio lažno atomsko oružje

    Autor: M. Šipka

    Na jučerašnjoj konferenciji za štampu rukovodilac resora državne bezbijednosti u MUP-u RS lojalnom Biljani Plavšić, Predrag Ćeranić, saopštio je novinarima senzacionalnu informaciju. Prema njegovim riječima, u martu 1995. godine, nekadašnji predsednik Republike Srpske, dr Radovan Karadžić, sa grupom saradnika bio je, u pokušaju da preokrene ratni sukob, odlučio da kupi nuklearno oružje, čije radioaktivno dejstvo prestaje nakon 12 časova.

    Karadžić i njegovi saradnici su se pouzdali u vještinu, iskustvo i ruske veze liberijskog trgovca oružjem Omana Nikolasa, koji je slične poslove obavljao i za Bošnjake i za Hrvate – saopštio je juče Predrag Ćeranić.

    Vrijednost ukupnog posla ugovorena je na 60 miliona dolara i za garanciju je, u Osnovnom sudu u Derventi, 28. februara 1995. godine, stavljena hipoteka na rafineriju u Srpskom Brodu. Avans za trgovca iz Liberije u iznosu od 10 miliona njemačkih maraka iz Narodne banke podigao je sadašnji ministar odbrane u Vladi Republike Srpske, Milan Ninković – rekao je Ćeranić, ustvrdivši da o tom Ninkovićevom postupku postoje dokumenti u Narodnoj banci. Kontejner sa navodno razornim oružjem je, stigavši iz Zagreba, prešao Savu i stigao do dr Karadžića, na Pale. Razorno nuklearno oružje trebalo je da bude u obliku i veličini ping-pong loptica.

    http://postimg.org/image/fnq6s82un/

    (SLOBODNA BOSNA, broj 603 od 5.6.2008.godine)

    http://postimg.org/image/szszimd5r/

    http://postimg.org/image/u58lao1fh/

    http://postimg.org/image/tn5v5kz2b/

  8. Ceraniceve kolumne mozete gotovo svakodnevno procitati na sajtovima i internet portalima tzv. patriotske provenijencije. Mnogi nasedaju na njegove bezbednosne „analize i procene“. Iznenadjujuce je i sto na sajtu standard.rs ovom kvazianaliticaru svakodnevno ustupa prostor i Zeljko Cvijanovic. Mada se njh dvojica veoma dobro poznaju iz vremena gradjanskog rata u BiH. Obojica su od prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadzica dobili visoko ratno odlikovanje – Medalju Milosa Obilica.

  9. Radi prezentacije istinitih činjenica o ovom „balkanskom špijunu“ iz Republike Srpske, potrebno je istaći i sledeći tekst o P. Ćeraniću & comp. iz njegove karijere CIA – insajdera – špijuna zabeležen u sećanju Željka Jankovića Lune. Eto to je jedan deo tih dešavanja iz ugla neposrednog učesnika. Željko Janković Luna: Kako je počeo uspon Dragana Lukača

    http://slavicnet.com/pls/ije/forum_v5.napravi_stranu_najnoviji?in_tip=AUTHOR&in_out=Luna_Luna
    luna – 24349 – 20.04.2010 : Luna – best (0)

    Biljana Plavšić

    Sve je počelo dosta ranije, oko organizovanja nasilne promjene vlasti u Banjaluci 1997. godine. Ja sam tada radio u Banjalučkom odredu Specijalne policije. U kancelariji do moje su bili Predrag Ćeranić sa Obavještajnom i kontraobavještajnom grupom koju je formirao Tomo Kovač i dodijelio je komandi brigade za ATD. Sjedište im je bilo u Banjalučkom Specijalmnom odredu policije.

    Peđa je bio šef tog odeljenja i imao je pet, šest ljudi. Svako jutro sam sa njim pio kafu i razgovarao o dnevnim aktivnostima. Negdje početkom 1997. godine, zbog brojnih prijava od strane policije i građana sa puta Mrkonjić Grad – Bihać, da policija otima vozila, kamione, robu i druge stvari i da pljačka sve koji se kreće tim putem, ministar je naredio da se to istraži.

    Istragu je vodila grupa Pedje Ćeranića. Nakon nekih mjesec dana istrage, Peđa mi je pokazao većinu dokumenata, zabilješki policije, izjave građana, negdje oko četrdeset prijava u kojima se navodi da su Dragan Lukač ili njegovi ljudi na tom putu otimali kamione sa robom, pratili sumnjive konvoje, te otimali cigare koje su Srbi prodavali muslimanima u Bihaću. U jednoj izjavi nekog studenta, sjećam se da mu je Lukač sa još jednim specijalcem u šorcu pokazao službenu legitimaciju i sa oružjem oduzeo šest kartona cigareta.

    Napominjem da je dosta zabilješki o tome dostavio sadašnji direktor policije MUP-aa Republike Srpske, Uroš Pena, koji je u to vrijeme bio načelnik krim policije u CJB Mrkonjić Grad. U jednoj od tih njegovih zabilješki, policija je zapisala da su zaustavili kamion koji je praćen od strane civilnog vozila i da su iz tog vozila izašli specijalci, konkretno Perać Radomir, kasnije pratilac Biljane i sadašnji pratilac Dodika, te otjerali policiju sa pištoljima rekavši da to rade po naredbi ministra Kijca. Kasnije su ti ljudi u događajima koje ću poslije opisati, bili najveće bukadžije u borbi protiv kriminala, i Ministra Kijca. Kada se i Biljana suprotstavila kriminalu lagala je banjalučki narod i okružila se baš tim ljudima. A oni koji su pošteno radili svoj posao ispalo je da podržavaju tu kriminalnu stranu ministarstva.

    Kada je Biljana pokušala da smijeni ministra MUP-a Dragana Kijca, vlada je to odbila. Onda se Biljana iz čistog ženskog inata okrenula ka strancima i izdala sve nacionalne interese, zavadila je Srbe. Najprije je poslala depešu u kojoj je naredila da se ona sluša i da je nezakonito ministarstvo koje vodi Kijac. Ja sam tada stao na stranu Vlade, MUP-a i komande Specijalne brigade, što je sasvim razumljivo za jednog pripadnika MUP-a. Zamislite da danas Kuzmanović kao predsednik države uradi to što je uradila Biljana? Ja bih ponovo slušao naređenja predsednika Vlade, ministra i komandanta Brigade. I sto puta tako!

    Međutim, Peđa je ucijenio Lukača sa tim svojim zabilješkama i ovaj nije imao drugu mogućnost nego da pređe na njegovu stranu, tj. podrži Biljanu Plavšić. Napominjem da se radi o izuzetnom borcu: hrabrom, inteligentnom i do tada velikom patrioti. Iznenadilo me je da je on pristao da uz pomoć SFOR-a zauzima srpske stanice policije koje smo rame uz rame branili od muslimana.

    Neposredno nakon preuzimanja vlasti od strane Biljane sam kod Ferhadije sreo Peđu Ćeranića i razgovarao sa njim. Rekao sam mu da razumijem njegovo političko opredjeljenje i neke razloge što je stao uz Biljanu ali, otkuda to da je nakon što je sakupio 40 zabilješki o Draganu Lukaču i njegovim nezakonitim aktivnostima, uzeo Dragana sa sobom. On mi je tada rekao da mu je Dragan trebao u početku kao fizička zaštita svih njih a da mu više ne treba jer ga sada štiti politika.

    Eto to je jedan dio tih dešavanja iz ugla neposrednog učesnika.
    luna- 24310 – 13.04.2010 : Specijalac Momcilo Republika Srpska – best (0)

  10. Ovo je pravo lice autora ciju pricu o Bakiru Izetbegovicu prenosite. Zapravo, nikada se ne zna na kojoj je on strani:

    http://www.rtvbn.com/3851578/najblize-ljude-oko-dodika-obucavala-cia

    A evo sta o njemu iz prve ruke kaze proslavljeni specijalac MUP-a Republike Srpske Željko Janković – Luna:

    http://slavicnet.com/pls/ije/forum_v5.napravi_stranu_najnoviji?in_tip=AUTHOR&in_out=Luna_Luna

    luna – 24349 – 20.04.2010 : Luna – best (0)

    O Pedji Ćeraniću

    Peđa Ćeranić se strancima i agentima CIA predstavljao kao borac protiv kriminala i neko ko istražuje ratne zločine, a istovremeno se sastajao sa ljudima koji su na optuznicama za ratne zločine i čak je i sada na platnom spisku takvih ljudi.

    Peđa priča o sukobu Karadžićevog obezbjeđenja sa agentima CIA, a 1997. godine kada je Radovan Karadžić već bio tražen od strane SFOR-a on odlazi na Pale po nalogu Dodika i Biljane sa ministrom MUP-a Stankovićem i sastaje se sa Karadžićem da bi mu obećao pogodnosti koje mu nude Biljana i Dodik da bi se sklonio sa Pala. Isto tako te značke CIA kojima se mogu pozvati na zaštitu i koje dokazuju da rade za strane obavještajne službe su pokazivali i Peđini prijatelji Žarko Ćosić i Zenga Lazić.

    Peđa je nedavno, u TV emisiji „TV Arena“ iz Bijeljine, izjavio, odnosno skoro da se hvalio da je on organizovao naoružanu policiju iz Banjaluke i Laktaša koju je poslao 1998. godine da oružanim sukobom zauzmu CJB Bijeljina. On tu kaže da su ga tada po dogovoru kao kvislinzi i petokolonaši tog centra trebali dočekati Vajo Andrić i Mauzer sa svojim vjernim psima. Međutim, to im se izjalovilo. To su uspjeli da urade samo u Banjaluci. Lično sam bio prisutan kada su Sutilović, Ćeranić, Ševo Nedo… izlazili iz transportera SFOR-a i preuzimali funkcije u Centru Banjaluka. Istovremeno je SFOR poštene policajce centra na silu istjerao napolje i maljevima je otvarao vrata – koja su bila otključana.

    Prošto je neshvatljivo da niko nikada nije odgovarao za takve stvari, a on i Vajo se čak i hvale tim dešavanjima. Poznata je ona narodna: „Čega se pametan stidi, time se budala ponosi! “

    Do tog vremena je Peđa važio za velikog patriotu, i kada je sa Branetom Pećancem obilazio položaje oko Bihaća, pa i kada je sa Radovanom Grajićem uništavao repetitor radio Krajine na Kozari koji je koristila vojska RS. Pa, gospodo iz korena.rs ako nekriticki zelite da promovisete kreature kakav je Predrag Ćeranić, samo izvolite!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime