Balkan spreman za “novu Jugoslaviju”?

1
815

zastavaEUropa je odlučila, istina davno, da region Zapadnog Balkana „upakuje“ u projekat koji „neodoljivo“ podseća na bivšu Jugoslaviju. Zapadnobalkanska šestorka ili G6 koja okuplja Srbiju, tzv. Kosovo, BiH, Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju prema „Agendi 2020“ u EU može da uđe samo kao kolektiv. Nije još jasno koliko će se udovoljiti zahtevima Hrvatske da učestvuje u ovom projektu, jer je ona članica EU ali je jasno da je Brisel tako odredio da zapadnobalkansko tržište koje(bez Hrvatske) broji preko 18 miliona stanovnika, ili sa Hrvatskom skoro 23 miliona bude mala EU u delu sveta koji geostrateški položaj ponovo uvodi u novu arhitekturu. „Rat“ za Zapadni Balkan, tako, ulazi u novu fazu. Do 2020 ostalo je tek nešto oko šest godina i za to vreme šest zapadnobalkanskih zemalja, po svemu sudeći, mora da se „ukomponuje“ u zajednicu koja najblaže rečeno liči na nekadašnju federaciju jugoslovenskih naroda.

Prema (ne)službenom dokumentu („non paper“) iz aprila tekuće godine, zapadnobalkanska šestorka: izražava spremnost za definisanje novog oblika saradnje; određuje vitalni cilj: ubrzaniju integraciju u EU; njeni lideri sastajaće se dvaput godišnje na nivou premijera i ministara spoljnih poslova u cilju poboljšanja političkog (i drugih) okvira saradnje i donošenja ključnih odluka za primenu postignutih sporazuma. Domaćini sastanaka utvrđivaće se po abecednom redu naziva gradova. Evropski komesar za proširenje i Generalni sekretar Regionalnog Saveta za saradnju (RCC-Regional Cooperation Council)učestvovaće u radu svih sastanaka: ministri spoljnih poslova biće odgovorni za primenu sporazuma postignutih u okviru G6; sve odluke donosiće konsenzusom; biraće koordinatore među prominentnim ekspertima iz oblasti od interesa, dok će administracije zemalja G6 obezbediti adekvatnu podršku primeni sporazuma; obezbediće lakšu administrativnu proceduru prelaska nacionalnih granica; osiguraće svojim državljanima da slobodno biraju obrazovnu instituciju kao i radno mesto unutar regiona, bez rizika da će izgubiti benefite koje imaju u svojim matičnim državama; ohrabriće jaku društvenu koheziju koja će se zasnivati na principu jednakih mogućnosti, solidarnosti i sigurnosti za sve. S tim u vezi formiraće se zapadnobalkanski model blagostanja; uložiće posebne napore u formiranju parlamenta Zapadnog Balkana, koji će brojati po deset predstavnika iz svake zemlje članice G6 (ukupno 60); formiraće prema potrebi radne (lobističke) grupe koje će lobirati na ključnim mestima kada je reč o pristupu EU; iniciraće saradnju sa sličnim regionalnim organizacijama poput BENELUKS-a, Nordijskog Saveta ministara i institucija Višegradske grupe, baziraće rad u sledećim oblastima: klimatske promene, energija, istraživanja, obrazovanja, inovacija, slobodi kretanja kao i jačanju prisustva i uticaja u međunarodnim okvirima.

Da Vas podsetimo:  Mapa na kojoj su samo Srbija i Bosna obojene u crveno

Uz pompezne najave da bi se na zapadnom Balkanu moglo otvoriti oko milion radnih mesta, Savet za regionalnu saradnju- RCC predstavio je krajem septembra (23. 9.) Strategiju Jugoistočna Evropa 2020. Za ovaj posao angažovani su i spoljni konsultanti sa Instituta za međunarodnu ekonomiju iz Beča. Tako je tokom predstavljanja strategije u Zagrebu rečeno da „EU želi da stvori pametnu, održivu, uključivu i energetski čistu ekonomiju u kojoj bi zaposlenost bila 75 odsto, u istraživanje i razvoj ulagalo bi se oko tri posto BDP-a, 20 odsto energije dobijalo bi se iz obnovljivih izvora, a 20 miliona ljudi manje bi živelo u siromaštvu“. Pretpostavka „fantastične“ najave o otvaranju novih radnih mesta bila bi ukidanje carina u poljoprivredi, slobodan protok radnika i međusobno priznavanje diploma. Nadalje, to takođe znači da bi u perspektivi moguće bilo za očekivati da se ukinu sve „prepreke“ u trgovini sirovinama, poluproizvodima i gotovim proizvodima industrije autodelova, liberalizaciju i integraciju tržišta usluga potrebnih toj industriji-jednom rečju išlo bi se mnogo dalje od CEFTA sporazuma. Predviđaju se ulaganja u inovacije i kreativnu industriju na svim novoima. Jedno od vrlo zanimljivih „mesta“ u predstavljanju strategije u Zagrebu bilo je pominjanje osnivanja regionalnog filmskog fonda koji bi omogućio lakše povlačenje novca iz evropskih fondova. Strategija bi trebalo da počne sa primenom već 1. januara 2014. Koordinator primene strategije biće Upravni odbor u kome će biti zamenici premijera i sastajaće se jedanput godišnje.

Region zapadnog Balkana bez granica kao široka zona slobodne trgovine u kome će se ostvarivati slobodan protok ljudi, roba i kapitala, i koji će ujednačiti obrazovni, kulturni i sve druge obrasce kako bi se poboljšao standard žitelja regiona koji bi onda mnogo lakše postao delom EU; zajednički parlament, radna tela i koordinatori, odlučivanje konsenzusom i sastajanje kao i mobilisanje „kadrova“ prema „ključu“ koji je u rukama Brisela-otprilike je sažetak arhitekture „projekta G6“.Za sada jedina vidljiva razlika sa nekadašnjom Jugoslavijom je da će se nadzor i najvažnije odluke donositi u Briselu. Savet preko koga će se odvijati svi planovi aktivnosti iz strategije, dakle glavno operativno telo je RCC. Generalni sekretar RCC je Goran Svilanović srpskoj javnosti poznat kao bivši ministar spoljnih poslova SCG, i nekadašnji saradnik Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope. Upravo Pakta kojeg je nasledio RCC. Konačno kada smo kod glavnog „operativca“ tvorevine G6, da pogledamo malo bliže o kakvom je telu reč: „Kroz okvir u regionalnom vlasništvu i pod vođstvom regiona, Vijeće se u svom radu fokusira na promociju i poboljšanje regionalne saradnje u Jugoistočnoj Evropi i podržava evropske i evro-atlantske integracije zemalja koje teže članstvu“ izjavio je Miroslav Kukobat, šef sektora za infrastrukturu i energetiku RCC u svom pozdravnom govoru učesnicima Okruglog stola o povezanosti voda i energetike u prekograničnim rečnim slivovima u Jugoistočnoj Evropi, održanog 6-8- novembra tekuće godine u Sarajevu (gde je inače i sedište RCC). Dakle, osim evropskih akcenat će vremenom biti postavljen i na evro-atlantske integracije, kako tvrdi Kukobat inače nekadašnji rukovodilac Grupe za evropske integracije i međunarodnu saradnju Ministarstva rudarstva i energetike Srbije a sada rukovodilac sektora za energetiku RCC-a. Ovde i dolazimo do značajnog dela strategije koji se odnosi na energetsko tržište Jugoistočne Evrope i Zapadnog Balkana.

Da Vas podsetimo:  Laži Milana Kučana i slovenački zločini 1991. - IV deo

Kakav je evropski plan u oblasti energetike regiona?„Ispunjavanjem EU energetskih ciljeva u EU bi se do 2020. godine smanjio uvoz nafte i gasa za 60 milijardi evra“, rekao je Kukobat u Sarajevu tokom uvodnog izlaganja na dvodnevnoj radionici o smanjenju zagađenja iz elektroenergetskog sektora i dodao da bi se ispunjavanjem ciljeva EU u vezi sa obnovljivim izvorima energije „moglo otvoriti 600 000 novih radnih mesta, a da bi realizacija 20 odsto ciljeva energetske efikasnosti omogućila otvaranje dodatnih 400 000 radnih mesta“. Dakle, jedan od najistaknutijih „funkcionera“ RCC koji se bavi energetikom, pa tako i „najzaposlenijih“ najavljuje više nego ambiciozni program u oblasti energetike u regionu zapadnog Balkana, ističući u prvi plan ono što osiromašeni stanovnici brdovitog Balkana najradije slušaju otvaranje radnih mesta. Za sada u drugom planu jeste ozbiljna reforma energetskog sektora koja pretpostavlja i nove tehnologije posebno za prikupljanje ugljenika i sekvestraciju koje bi trebalo da se razviju u bližoj budućnosti i da budu od ključnog značaja za region cele jugoistočne Evrope, imajući u vidu da je lignit primarni izvor energije. Važno je napomenuti da već sada građane Srbije, pa tako i zapadnog Balkana obnovljivi izvori energije „koštaju“ na mesečnom nivou, a to beleže pojedinačni računi za utrošak električne energije. Stoga i neće biti jednostavno ubediti do ropstva dovedene stanovnike čitave Jugoistočne Evrope, da EU (makar kada je reč o energetici) želi čistu, uspešniju i efikasniju energetsku zajednicu uz krajnji cilj smanjenje nezaposlenosti i povećanje standarda-kada oni uveliko „plaćaju“ a da ih niko nije pitao za mišljenje za buduće energetske projete. Idemo dalje. Nižu se okrugli stolovi, radionice, konferencije koje polako uvode brdoviti Balkan u zonu sukoba u perspektivi, u oblasti energetike. Naime, novembra 2005. godine Srbija je potpisala Ugovor o regionalnoj energetskoj zajednici. Tadašnji potpredsednik Vlade Srbije, Miroljub Labus je povodom osnivanja energetske zajednice zemalja jugoistočne Evrope rekao da je potpisivanjem Ugovora Srbija napravila prvi korak ka EU. Iz perspektive EU, jasno je da energetski sektor predstavlja osnovu nove arhitekture poretka stvari na zapadnom Balkanu i u jugoistočnoj Evropi. Konkretno to znači da sve članice energetske zajednice moraju da urede energetski sektor prema EU „standardima“: u prevodu da progresivno, u svoje zakonodavstvo ugrade regulative ranije preuzetih obaveza. Svaka koja to ne učini u predviđenom roku, a EUropi se baš žuri, suočava se sa posledicama. Zato, nekada pravni savetnik i glavni koordinator u Sekretarijatu energetske zajednice Dirk Bušle svaku od članica nadzire i podseća. Godine 2010, bila je to BiH, ove godine Srbiju je sada zamenik direktora Sekretarijata energetske zajednice podsetio na ranije „dogovoreno“: „Način na koji je međudržavni sporazum Srbije i Rusije trenutno napravljen nije u skladu sa pravilima Energetske zajednice“ rekao je sredinom novembra tekuće godine Bušle obrazlažući da se odstupanje od standarda ogleda u pristupu treće strane kapacitetitima gasovoda i o razdvajanju snabdevanja i tranzita.

Da Vas podsetimo:  O albanskoj disidenciji i o persekutiranju akademika Burovića

Za početak. Neizvesno i vrlo komplikovano polje između EUrope i projekta od nacionalnog interesa dovodi nas u G6. Za neke dobar šahovski potez, za većinu igra mnogo izvan lokalnih kategorija-velemajstori su, kako izgleda, na potpuno drugim koordinatama. Iz perspektive ovako uređene zapadnobalkanske kuće postaje jasno zašto se tako užurbano radilo na rešavanju pitanja Kosmeta i ekspresnom podizanju nivoa dijaloga sa tehničkog na najviši mogući; na iniciranju sve jačih bilateralnih i multirateralnih susreta lidera u regionu; na dolasku internacionalnih medijskih kuća poput AlDžazire i CNN-a; na najvišim posetama predsednika Hrvatske i kako čujemo uskoro i premijera Albanije…Temelji nove (stare) balkanske kuće su napravljeni treba je sazidati pre nego Južni tok profunkcioniše. Na kraju, u pokušaju da odgovorimo na pitanje iz naslova; valja podsetiti zapadne arhitekte da svaka balkanska kuća umesto na podzemnim vodama leži na buretu baruta i da bi odgovor možda trebalo tražiti i u poslednjem skandalu na kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo na Maksimiru kada je hrvatski fudbaler podigao tribine na noge ustaškim pokličom „Za dom spremni“. Josip Šimunić reprezentativac Hrvatske tako je protresao ceo region podsećajući ga na tužnu kob: na balkansko bure baruta.

Marina Raguš

(Fondsk.ru)

like-button.net here

wordpress-themes.org here

1 KOMENTAR

  1. Jeli bre. Koja nova Jugoslavija. Slovenija je jednim potezom i jednim potpisom fašističkog pera izbrisala preko 25.000 ljudi 1991 godine. Od tog broja je bilo preko 80% Srba. Mnogi od izbrisanih su u međuvremenu završili svoje časne i radničke živote. Zajedno su Mujo i Hasan, Milivoje i Stratimir, Josip i Vlatko, Avdil i Ramo gradili SLoveniju i uplaćivali u njen budžet. Danas ta EU zemlja donela odluku da svoj fašizam sakrije kroz isplatu izbrisanima u iznosu 50 evra po mesecu. Naravno. NI tu bednu crkavicu u odnosu na štetu koju je nanela ljudima ne bi platila odjednom i iz jednog puta za sve te godine. Sistem fašista je da se „raja“ ne sme „bogatiti“ niti najesti. Izbrisanima će se davati mesečno po 50 evra. Svaka čast za jednu evropsku zemlju.Srbijo ostani gde si. T si Evropa.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime