Balkanski špijun, drugi deo

0
545

balkanski-spijun-film-domaciŠest dana smo svesno ćutali na portalu. Želeli smo da se odmaknemo od dnevne politike i razmotrimo da li postoji išta što je pozitivno i što bi, politički gledano, moglo da se pohvali u ovoj zemlji. Uzalud. Oko nas špijun do špijuna. I šonja do šonje.

Opozicija je i dalje izgubljena u magli i premišlja se ko bi mogao da bude ujedinitelj. Da li bi hteli da imaju jednog ili 121 kandPIŠE: Aleksandar Bećić

Šest dana smo svesno ćutali na portalu. Želeli smo da se odmaknemo od dnevne politike i razmotrimo da li postoji išta što je pozitivno i što bi, politički gledano, moglo da se pohvali u ovoj zemlji. Uzalud. Oko nas špijun do špijuna. I šonja do šonje.

Opozicija je i dalje izgubljena u magli i premišlja se ko bi mogao da bude ujedinitelj. Da li bi hteli da imaju jednog ili 121 kandidata za predsednika države (što je inače, fikus funkcija po Ustavu Srbije).

Vlast? Po starom: Nalazi protivnika u svakom ko izgovori i jednu reč kritike, a preko svojih medija razapinje i one koji bi mogli da budu potencijalni politički konkurenti i oponenti sa ozbiljnim šansama.

Što se tiče naroda – on je podeljen na opozicioni i provladin. Ni jedan ni drugi nije po volji Velikom Vođi.

Opozicioni deo naroda kuka. Svakodnevno. Svuda. Osim na ulici. Što je i normalno: Do skora su temperature bile tropske, pa se nije moglo protestovati. Sada je, pak, hladno, duva košava u nekim delovima Srbije, padaće i kiša, a od sutra već i sneg… Ko još da protestuje? A i s kim na čelu, moliću lepo?

Provladin deo naroda, odnosno glasačke mašinerije je hipnotisan. Razgovarao sam juče sa pripadnikom SNS, jednim od malobrojnih koji još uvek ima hrabrosti da mi se javi na ulici, ili pozove telefonom da mi nešto čestita. Bio je sumoran: „Šef je napravio nekoliko teških grešaka… Veliki su faulovi… Neke stvari se ne odvijaju kako treba… Nisam se za ovo borio proteklih osam godina“ bile su samo neke od rečenica koje je ispalio za manje od 30 sekundi.

Da Vas podsetimo:  Poverenje i poštenje

Na moju konstataciju da će on, ipak i u sledećoj kampanji žestoko napadati svoje protivnike i biti jedan od najoperativnijih aktivista, on mi je pomirljivim glasom odgovorio „A šta da radim? Pa ne mogu da sad bacim ono što sam uložio u ovo…“

Ovo bi – za svakog normalnog čoveka trebalo da bude prosperitet zemlje.

Prosperitet koji je Srpska napredna stranka obezbedila. Za svoje najuže rukovodstvo.

A narod (da se vratimo na njega)? Dovoljno je zaražen raznim rijaliti programima i takmičenjima talenata kojih je u Srbiji toliko, da nam se ponekad čini da će uskoro ulicama šetati samo najbolji glasovi ove zemlje. I poneka starleta, naravno.

Lako je to ostvariti: Da narod ne bi odlazio na aerodrom Nikola Tesla samo da se oprosti sa mladima koji odlaze što dalje odavde, kroz provladine (štampane i elektronske) medije se stalno pušta mantra kako se ovde živi sve bolje, a nacija je sve zdravija.

A kvalitetnih lekara je sve manje.

Da narod ne bi razmišljao kako je sve siromašniji i kako nema posla, ponavlja se priča o stranim investicijama i novim radnim mestima, kao i o tome da je narod lenj i da neće da radi.

A ljudi su sve gladniji.

Na sve strane se prosipa priča kako je „opšti kriminalitet u opadanju“ da ne bismo shvatili da je u Srbiji sve više droge (iako je, prema rečima Velikog Vođe skupa), i porodičnog nasilja sa fatalnim ishodom.

I da: Raspitajte se kod nekog od svojih prijatelja koji rade u policiji… Šta pronalaze kod raznih dilera i dilerčića? Baš kao i u vreme onih bivših – člansku kartu u novčaniku.

Na kraju, kad sve te priče izgube smisao, onda koristite medije da vam konstruišu apsolutno ludačku priču. S jedne strane, mi idemo nezaustavljivim koracima ka Evropskoj uniji, a s druge strane, ista ta Evropska unija nam blokira pristupne pregovore i ucenjuje. S jedne strane pričamo kako imamo nikad bolje odnose sa super-silama, a ovamo (navodno) hapsimo njihove špijune i (navodno) proterujemo diplomate. A vidi čuda, jedna od tih super-sila je upravo u vreme kada smo im proterali diplomate – poslala šefa svih obaveštajnih službi u Beograd, kako bi nam ponudila još bližu (!) saradnju.

Da Vas podsetimo:  Američki scenario, domaća režija, jedni te isti glumci

Čudni su ti balkanski špijuni.

Jedan dragovoljno prikuplja vojne podatke da se ne bi našao na listi optuženih za ratne zločine u Hrvatskoj.

Drugi sa grupom od još 19 ljudi ide da napravi državni udar u Hrvatskoj.

Treći pak, navodno, špijunira za Amerikance „pro bono“ da bi ga navodno vratili na visoku poziciju u Upravi kriminalističke policije. Ko da ga vrati? Amerika? CIA? Pa zar mi nismo nezavisna država? Zar mi nemamo (kakvog – takvog, ali imamo) ministra unutrašnjih poslova? Pa šta – on pravi raspored funkcija u dogovoru sa američkom ambasadom?

Auuuu, rođaci, pa mi smo onda – ozbiljna banana republika.

Provladini mediji su danas počeli da pripremaju nove špijunske afere. I nove ucene koje su naravno – oni razotkrili. Ekskluzivno. To što devet od deset afera i ucena nemaju veze s mozgom, to nije toliko bitno.

Šum koji po zadatku prave „nezavisni“ i „srpski“ novinari i mediji toliko je jak, da gotovo niko ne može da čuje onu tešku, poražavajuću činjenicu: Živimo sve lošije, iz dana u dan. Ali: Ko da protestuje? Hladno je. I duva. I sad će kiša. Ili sneg. Nego – da napišemo mi nešto protiv ovog ili onog?! To će sigurno da pomogne.

Aleksandar BEĆIĆ

Kolumnista

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime