Banana država

0
445

Kad se SANU „pravi mrtva“, kad se Ustavni sud nalazi nenadležan, onda lako dolazimo do situacije da jedan političar ne poštuje narod, svoju državu i institucije a onda ni država i institucije ne poštuju svoj narod

Dok nam Predsednik pokušava, začuđujuće nevešto i amaterski, objasniti da smo našom krivicom upropastili „šansu za dogovor“ time što smo plan, za koji nikad nismo ni čuli, odbacili a da nas niko nikad nije ni pitao šta mislimo a On jedva dočekao da ispuni izmaštane, jedva dočekane, stavove ne znam koga, o ne znam čemu, svedoci smo događanja koja dodatno dokazuju da živimo u banana državi, bez reda, poretka, smisla, ideje, vizije, institucija i bilo kakve specifične težine ni u granicama do kojih dobacuju naši poštari a kamoli u okruženju i u svetu.

Kako bi slika bila što šarenija, iz dana u dan na kanalima sa nacionalnom frekvencijom gledamo cirkuske predstave. Najpre u nedelju fingirani rijaliti duel između dva kerbera vladajuće oligarhije – Čanka i Šešelja, ulepšana vladajućom promoterkom između dva napadno ružna čoveka, čisto da kadar bude lepši, potom gostovanjem tragikomične Milićke, „dežurne bele lisice koju Marić povremeno i po potrebi veže za političko drvo“ ne bi li neko od vladajućih političara dobio „lagan i politički koristan odstrel“ pa sve do gore pomenutog intervjua Predsednika, na „javnom servisu“, koje otkriva da se situacija za vladajuću ekipu komplikuje.

Oštro oko i osetljivo uvo je i ranije moglo uočiti mnogobrojne nedoslednosti i nepreciznosti ali ovaj utorak moramo zapamtiti kao tačku preloma, nikad lošiji nastup, nikad tanji „argumenti“ i nikad lošije postavljene stvari. Sigurno nije problem u nedostatku ideja, manjku političkog iskustva i reakcije intelekta da se u datom trenutku, uz obilatu pomoć oktroisanog i dobro brifovanog voditelja, izvuče iz neugodne situacije. Ovo je nešto mnogo teže i komplikovanije, iznudica skraćenog manevarskog prostora ili nešto slično. Brzo ćemo saznati.

No, vratimo se na te prateće događaje koji potpuno demistifikuju društvo i državu u kojoj živimo.

Pekara iz Borče će na najbolji način pokazati realno stanje stvari i procese koji se odvijaju. Sa jedne strane, naša država, kakva je slaba, nije našla za shodno da adekvatno reaguje na poziv na terorizam. Znak koji je pokazan predstavlja poziv na terorizam i kao takav, na ovaj ili onaj način se mora sankcionisati. Kako? Ne znam, neka smisle. Ne plaća mene država već ja državu i samim tim je dužna da nas sve zajedno zaštiti od takvih pojava. Imajući u vidu da se osoba koja poziva na terorizam bavi proizvodima za ishranu ljudi, zabrinutost je još veća. Napokon, ne možemo biti sigurni šta sutra nekome može pasti na pamet. Reakcija države je neophodna.

Sa druge strane, javlja se očekivana reakcija zabrinutog naroda koji živi u Borči. Odsustvo reakcije države pojačava zabrinutost. I po pravilu, baš zgodno, normalna i očekivana reakcija naroda se onda zloupotrebljava, namerno se ubacuju neke trećerazredne „desničarske“ grupe, zabrinuti narod se etiketira i sa teme bezbednosti se skreće na višedecenijsku centralnu temu druge Srbije i njenih inostranih sponzora – „Srpska krivica i nacionalizam kao krivci za sve i svašta“. Dok u Americi, na jedan pomen ID i sličnog sadržaja, federalni agenti upadaju kroz prozore i vrata i sve ukućane zajedno sa daljom familijom šalju u Gvantanamo, kod nas država ne reaguje već svesrdno uzima učešće u maskaradi. Tragikomično.

Serijal presuda vezano za zločine Orićeve koljačke bande u podrinju se završio oslobađajućom presudom za glavnog zločinca i simboličnom kaznom za ženu montruma koja je preklala dečaka na biciklu koji je pokušao da se vrati u svoje spaljeno selo i spasi svog kućnog ljubimca. A zašto da epilog i bude drugačiji? Kad neko u sred Beograda, nekažnjeno, može pokazivati terorističkog šiptarskog orla zašto da Naser i njegova Elfeta budu adekvatno sankcionisani za paljenje srpskih sela i klanje srpske nejači?! Zamislite da su tako nešto napravili u nekom od Izraelskih naselja. Logično i očekivano, ne bi se glave nanosali. A u našem slučaju, ni adekvatna kazna po zakonu.

I napokon, sveža presuda okrivljenima za fingirani državni udar u Crnoj Gori…

Postavimo vertikalu nereda kako dolikuje.

Kad se SANU, kao najviša i najznačajnija institucija srpskog intelekta, „pravi mrtva“ i ne izjašnjava ni o jednoj bitnoj i suštinskoj temi današnje Srbije i srpskog naroda, kad se Ustavni sud nalazi nenadležan po par ekselans Ustavnim pitanjima lako dolazimo do situacije da jedan političar, pa makar bio i Predsednik, ne poštuje svoj narod, svoju državu i institucije a onda ni država i institucije ne poštuju svoj narod.

Sledstveno tome, logično i očekivano, ovu državu ne poštuje niko u okruženju, čak ni slabiji i malobrojniji. Šta tek onda očekivati od jačih, od velikih sila…?

Poštovanje se ne dobija na poklon niti se podrazumeva, poštovanje se zaslužuje.

Prvi, najvažniji i neophodan preduslov jeste da mi poštujemo sami sebe.

Na kraju, da mi se ne naljuti opozicija što ih ne pominjem.

Velika većina opozicije se i dalje češlja.

Aleksandar Ćurić
Izvor: stanjestvari.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime