Banjaluka danas kao Beograd uoči Petog oktobra

Protestna okupljanja na banjalučkom Trgu Krajine povodom tragične smrti dvadesetjednogodišnjeg Davida Dragičevića duboko ulaze u treći mesec, a kraj im se ne nazire.

Iako organizatori uporno ističu nenasilan karakter okupljanja, sa Trga se sve češće upućuju otvorene pretnje. Tako Davor Dragičević, otac preminulog mladića, najavljuje da „ako se do oktobra ne reši ovo teško ubistvo, izbora neće biti“.

Dragičević se obraća nosiocima visokih funkcije Srpske i personalno: „Poručujem Miloradu Dodiku, Željki Cvijanović … „Izbora neće biti“, ponavlja Dragičević, „ja vam neću dati, neće ni narod“, ne objašnjavajući na koji način misli onemogućiti sprovođenje oktobarskih izbora.

Podjednako velika nepoznanica je i zašto je Dragičević protiv predstojećih izbora.

Opozicioni lideri, prvenstveno Borenović i Govedarica, zdušno podržavaju banjalučke proteste od samog početka, nisu se libili ni da ukrštenih ruku sa Dragičevićem naprave zajedničku fotografiju, glasni su bili i tokom tematske sednice Narodne skupštine posvećene ovom slučaju.

Ako su saglasni sa svim Dragičevićevim zahtevima, logično bi bilo da dolaskom na vlast konkretizuju i realizuju svoju podršku. Bilo bi logično i da Dragičević očekuje pobedu opozicionog Saveza za promene i u tom pravcu usmeri podršku biračkog tela na koje ima uticaj. Ali, ne. On izbore namerava ometati.

Čiji je to interes i kakav bi ishod moglo doneti nesprovođenje izbora?

Razvoj situacije vezano za tragediju porodice Dragičević možemo posmatrati kroz dve faze. Prva je ona u kojoj se prijatelji i rodbina okupljaju na Trgu Krajine, kada se još nije znalo za sudbinu nesrećnog Davida, i od nadležnih traže da bude pronađen.

Po pronalasku tela, MUP drži ishitrenu i kontraproduktivnu konferenciju za medije koja postaje okidač nezadovoljstva, te protesti dobijaju na intezitetu i snazi.

Opozicioni lideri uviđaju priliku za prikupljanje političkih poena, a sem njih se, doplovivši iz obaveštajnog mulja, Trgu Krajine približavaju agenti haosa, veoma opasni po stabilnost Srpske. Tada nastupa druga faza tokom koje Davor Dragičević i njegova nesreća postaju potpuno instrumentalizovani.

Vešta otporaška ruka mogla se primetiti u organizovanju do sada najbrojnijeg skupa od 19. aprila. Koreografija, upućene poruke, opozicionari koji nisu bili kao do sada okupljeni na jednom mestu već raspoređeni u masi, a kamera BN Televizije ih je lako pronalazila, odavali su visoku profesionalnost kreatora nemira širom planete.

„Gosti iz Skoplja“, kako ih je neoprezno pozdravio i tako razotkrio Dragičević, imaju sveže iskustvo u rušenju vlade bivšeg makedonskog premijera Nikole Gruevskog i nije im se moglo dogoditi da ne uoče priliku za ruiniranje institucija Srpske.

Oni vode operaciju polako i sistematski, okružujući sve institucije Republike Srpske.

Znalački vode medijsku kampanju, sufliraju okupljenima i vode neformalne razgovore, pozivajući se na izvore „odozgo“.

Slušajući šta mu govore, Dragičević je napravio široku paletu neposrednih izvršilaca, kako tvrdi, ubistva njegovog sina.

Prvo je to bio izvesni Filip Ćulum, nedugo zatim kao ubice je označio grupu od 15 mladića koju su Davida mučili, silovali i ubili, zatim su ubistvo izvršili pripadnici Jedinice za podršku MUP-a Srpske, a prema posljednjoj varijanti – ubistvo su počinila dva mlađa inspektora.

Kreatori haosa tražili su gradiranje nezadovoljstva koje podrazumeva „podizanje uloga“. Tako je Dragičević prvo tražio smenu visokih funkcionera MUP-a, pa ostavku ministra Lukača, zatim se počeo direktno obraćati predsedniku i premijerki Srpske, da bi ušao u fazu negiranja izbora.

U abecedi Džina Šarpa „dizanje uloga“ ima važnu ulogu u rastu dramaturgije i pripremi masa, te dirigovani mediji tri puta dnevno prenose poruke sa Trga Krajine u cilju „podizanja temperature“, kako bi se stvorila kritična masa koja treba da izazove stihiju.

Okupljeni dobijaju sve više „alata“ kao što je teatralna predaja prijava Okružnom tužilaštvu koje se predaju svakodnevno.

Banja Luka sve više podseća na Beograd uoči Petog oktobra.

Srđa Popović, lider organizacije Kanvas, ostavio je obučene pripadnike u Banjoj Luci, ali i drugim gradovima Srpske, praveći štabove i planirajući dosezanje „kritične mase“.

Značajna finansijska sredstva koja su američke fondacije USAID i NED „ubrizgale“ medijima i mreži nevladinih organizacija treba da stvore široku logističku podršku „izvođačima radova“.

Sa opozicionim liderima rade psiholozi koji ih ubeđuju da su favoriti i sigurni pobednici izbora, kako bi se kod istih stvorio osećaj odlučnosti. Ipak, uloga opozicije po završetku rada Anketnog odbora se okončala.

Scenu u potpunosti preuzimaju agenti haosa, a njihov plan je da izbora ne bude.

Do toga može doći, ako bi se stvorila „kritična masa“ i sa Trga Krajine pokrenula prema Palati Republike, zgradi Vlade Srpske ili prema Narodnoj skupštini, najčešćoj meti prevratničkih operacija.

Usledila bi intervencija policije, a mediji bi scene nasilja emitovali u svet uz komentar da je u Banjaluci nastao haos, za šta bi bile optužene institucije Srpske.

To bi dalo osnovu poznatim ambasadama i OHR-u da traže intervenciju NATO radi „očuvanja Dejtona“.

Najbliže NATO snage su trupe Vojske Hrvatske i britanski bataljon u Butmiru kod Sarajeva.

Nakon toga bi prekompozicija BiH u cilju njene potpune unitarizacije mogla da počne.

Predrag Ćeranić

ceopom-istina.rs/Sve o Srpskoj