“Neću da glasam, jer nemam za koga“, rečenica je koja se sve češće čuje, naročito u nekoliko poslednjih izbornih ciklusa. Međutim, kada bi precrtani glasački listić uticao na broj poslanika u Skupštini Srbije da li bi tada muka političkih apstinenata bila rešena? Ovakav predlog je nedavno na svom tviter profilu izneo nekadašnji ministar privrede Saša Radulović, sada predsednik pokreta “Dosta je bilo”.
“U izborno zakonodavstvo treba uvesti bele listiće. Niko od ponuđenih. Ako beli listići pređu cenzus, ta mesta u parlamentu ostaju upražnjena.”
To praktično znači da kada bi nevažećih listića bilo više od pet odsto, u Skuštini Srbije ne bi sedelo 250 nego, na primer, 230 poslanika.
Ovakav predlog Zoran Babić, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke, ocenjuje kao “krajnje neozbiljan”.
“Uvek podržavam rešenja koja su se u uređenim zemljama pokazala uspešnim, ali sam izričito protiv eksperimentisanja radi eksperimentisanja, koje zastupa Saša Radulović. Na građane Srbije ne gledam kao na eksperimentalne zečeve. Nisam čuo da su u bilo kojoj zemlji beli listići vodili kampanju, niti davali rešenja i sprovodili reforme, niti bilo šta drugo”, kaže Babić za Istinomer.
Nekadašnji zagovornik “belih listića” Vladimir Pavićević, sadašnji poslanik Nove stranke u Skupštini Srbije, na pitanje o uvođenju “belih listića” u izborno zakonodavstvo, uputio nas je na Program reforme političkih institucija, koji je njegova stranka usvojila u aprilu 2013. godine, a u kome se nalaze i predlozi promena izbornog sistema. Međutim, u tom dokumentu ne mogu se pronaći predlozi slični onom koji je izneo Saša Radulović. Nova stranka se zalaže za manji broj poslanika u parlamentu, ali do toga bi se, prema njihovom rešenju, došlo na drugačiji način od ovog koji predlaže pokret “Dosta je bilo”.
Profesorka Srbijanka Turlajić, koja je u medijima tokom 2012. bila predstavljena kao zagovornica “belih listića”, ovog puta nije imala stav o predlogu lidera pokreta “Dosta je bilo”.
Da “beli listići” ne mogu biti politička opcija smatra dr Dušan Spasojević, asistent na Fakultetu političkih nauka. On kaže da “beli listići” predstavljaju heterogen skup različitih građanskih inicijativa i grupa čije se nezadovoljstvo zasniva na različitim stavovima i ideologijama, pa ih je zato nemoguće zajednički zastupati u parlamentu.
“Ukoliko poredimo situaciju sa 2012. kada je izborni kontekst odgovarao ovakvom pokretu i kada je on bio veoma uočljiv i sa snažnom argumentacijom (ali kada takođe nisu prešli pet odsto) danas nema značajnije grupe koje bi zastupala ovakav stav. Štaviše, neki veoma istaknuti intelektualci danas tvrde da je njihova zastupanje belih listića 2012. bila greška. Pored toga, jedan deo zastupnika belih listića iz 2012. danas je aktivan u političkim partijama čime samo potvrđuju problem prevođenja protestnog glasanja u institucionalni okvir”, ističe Spasojević za Istinomer.
On napominje da mogućnost da se ovakva opcija pojavi na izbornom listiću ne bi zahtevala veliku promenu izbornog zakonodavstva, ali kada bi se išlo ka radikalnijoj verziji sa praznim mestima u parlamentu, to bi verovatno zahtevalo i promenu Ustava. On je mišljenja da i kada bi u parlament ušao manji broj poslanika od uobičajenog, to ne bi predstavljalo bitnu razliku.
“Donelo bi nam malu uštedu, možda manje mogućnosti za formiranje vladajućih koalicija i manju zastupljenost stranaka čiji bi glasači bili podložniji konkretnoj kampanji belih listića. Pošto je naš parlament ionako često prazan tokom plenarnih sednica, ni na vizuelnom planu ne bi bilo promena”, zaključuje Spasojević.
Teodora Todorović
