Beograd da nađe alternativna tržišta

0
178

POGLED NA ALBANSKU “TAKSU“ OD 100 ODSTO IZ UGLA SRBA IZ ORAHOVCA I VELIKE HOČE

  • Poznavajući mentalitet Albanaca, znam da oni, čak i da ih Međunarodna zajednica natera da ukinu takse, neće iz nacionalnog ponosa, držeći se kolektivne discipline, kupovati srpske proizvode
  • Stiče se utisak da što Beograd više kuka, to više uverava Prištinu da ga je pogodila pravo u metu i razotkrila mu najveću slabost, te se, zbog toga, od njega očekuju dalji ustupci prema Albancima.

Situacija u našoj „enklavi“ ((gornji deo Orahovca i Velika Hoča), nakon uvođenja taksi od 100 % na srpske proizvode od strane Prištine, za sada je ostala nepromenjena.

Građani su primetili da je jedino poskupelo brašno i da džak brašna od 25 kg. koji je iznosio 8 – 9 evra, sada košta 12 evra.

Među nama nema neke velike zabrinutosti da će nam najavljena nestašica srpskih proizvoda prouzrokovati značajniju oskudicu životnih namirnica, jer smo, zbog izolacije u kojoj se nalazimo, i do sada bili više upućeni na kosovske i neke druge proizvode, mada nam je i te kako bilo drago kada smo u albanskim trgovinama nailazili na naše – srpske proizvode.

Da li je sada najteže stanje kod Srba

Naviknuti na težak život pod stalnim tenzijama i pretnjama, oguglali na opasnost i strah, ne razumemo Beograd kada kaže da je ova mere Prištine prouzrokovala do sada najteže stanje kod Srba, te je zbog toga odlučio da prekine i pregovore u Briselu.

Time što je pregovore prekinuo zbog takse a ne npr. zbog sramnog i ponižavajućeg hapšenja direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića, ili zbog nekonstituisanja Zajednice srpskih opština, ili zbog nerasvetljavanja ubistva Olivera Ivanovića i mnogih drugih, po Srbe, važnijih pitanja, još je više pogoršao položaj Srba na KiM i svoju pregovaračku poziciju, jer je Albancima i Međunarodnoj zajednici poslao poruku da je spreman da toleriše sve i da se odrekne svega, samo da mu ne diraju ustaljenu finansijsku dobit od prodaje srpskih proizvoda na Kosovu i Metohiji.

Razumem gubitak tržišta od milion i po potrošača, ali, poznavajući mentalitet Albanaca, znam da oni, čak i da ih Međunarodna zajednica natera da ukinu takse, neće iz nacionalnog ponosa, držeći se kolektivne discipline, kupovati srpske proizvode, pa je Beogradu pametnije da, umesto što kuka i moli Zapad da pritisne Prištinu, radi i razmišlja o pronalaženju alternativnih tržišta i tako sačuva i svoju ekonomiju i svoj ponos. Dok traga za rešenjem, Beograd bi mogao da putem humanitarne pomoći snabdeva najugroženije srpske sredine i ustanove osnovnim životnim namirnicama, lekovima i drugim životnim potrebštinama.

Stiče se utisak da što Beograd više kuka, to više uverava Prištinu da ga je pogodila pravo u metu i razotkrila mu najveću slabost, te se, zbog toga, od njega očekuju dalji ustupci prema Albancima.

Ustav se krši političkim odlukama

Sa druge strane, ovaj potez Prištine, koja ne krije da je on politički a ne ekonomski, pokazuje nam da se političke odluke na prostoru zapadnog Balkana mogu donositi i onda kada su one u suprotnosti sa domaćim i međunarodnim propisima i zakonima. Prva žrtva takvog poimanja stvari je Ustav Republike Srbije, čije je kršenje učinjeno tzv. Briselskim sporazumom. Ustavni sud Srbije je odbio da razmatra ustavnost Sporazuma uz obrazloženje da se radi o političkom a ne o pravnom pitanju, te na sličan način i Priština, svesno kršenje CEFTA sporazuma, opravdava svojim političkim ciljevima.

Ima i onih koji smatraju da ovakve političke odluke, kao što su prištinske takse na srpske proizvode i ostavke gradonačelnika srpskih opština severnog Kosova, imaju, pre svega, za cilj da pokažu da dva naroda više ne mogu živeti zajedno na istom prostoru i da ideja o njihovom etničkom razgraničenju, za koju se zalažu predsednici Aleksandar Vučić i Hašim Tači, treba konačno da dobije svoju šansu.

Izvor: izmedjusnaijave.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime