Siniša Mali, gradonačelnik Beograda, je bezobrazan, neodgovoran i nemoralan prvi čovek glavnog grada Srbije, koji po ko zna koji put reče u jutarnjem programu na TV Pinku 30. oktobra 2016. da je Beograd „danas sigurno centar regiona“…
Možda naš mali i njegov veliki gradski menadžer Goran Vesić imaju ozbiljan problem u nekom od centra u njihovim glavama. U centru za vid, govor, slušanje i rasuđivanje, ali je i moguće da ovi momci imaju odličan i vid i sluh i um i da sve vide i sve čuju i sve znaju.
Njihove bajke su samo njihova politička nemoralna „obaveza“, da u neodgovornim i isto tako nemoralnim medijima repriziraju priče o tome kava će Srbija i Beograd biti za godinu, za dve, za tri godine…
Kako je to moguće? Pa moguće je zato što ih na tim, njihovim medijima, ne pitaju nikada šta je sa mnogim neispunjenim obećanjima datim pre četiri godine, nego klimajući glavom svi ti novinari slušaju nove, zapravo ponavljane, monologe o „biće to za godinu ili dve ili…“.
Ako oni mogu da ponavljaju svakakva neosnovana obećanja, vesti, nebuloze i neistine, onda može i portal www.koreni.rs da ponovi nepobitan dokaz (fotografija napravljena oktobra 2016. godine) kako godinama izgleda nepromenjen strogi centar Beograda.
Srbija vrednuje raznolikost, a još jedan dokaz tome je ubeđenje i malog i velikog u ispravnost njihovog stava, četiri godine nepromenjene odluke, da u centru glavnog grada regiona pored „belih fasada“ treba da ostanu nedirnute crne rupe i prljavština.
Oni koji misle da je to sramota i Beograda i Srbije, a ne da je doprinos poštovanju napretka države, mogu da se svrstaju u „mrzitelje“, jer je njihovo mišljenje drugačije od mišljena onih koji su na vlasti i koji jedini sve što rade, rade za interes Srbije.
Dokle će da se prećutkuje sve ono što ne rade?
Nikola Janić
____________________
Linkovi ka delu ranijih priloga na istu temu:
Bogovi u Srbiji ne koračaju trotoarima
Od kako je „uginuo“ jednonogi idol jednoga dela Srba, na valst su dolazili „kostunjavi“ zatim „zuti“ a danas su to moze se nazvati, kvislinzi, izdajnici, moglo bi se napisati mnogi drugi epiteti.Medjutim, u predizbornim kampanjama, sve se desavalo kao u onoj prici „Vodja“, gde narod juri za jednim slepcem, a ne vidi da je on slep.Dok je bio jednonogi na vlasti, narod je bio slep, posle njega je bila politicka katarakta, a danas podred njih neki postaju i mutavi. I na kraju, ko koga moze da zadovolji? Koliko je napredovao Beograd od kraja rata do odlaska druga kome se i danas kunemo?