Beograd – Metropola u borbi da ne postane kasaba

0
680

Tekstovi o sistematskom ruženju Beograda neiscrpna su tema, o kojoj može da se piše nedeljno, u serijalima. I hoće. Kamo sreće da smo češće spominjali likove i dela vlastodržaca, prethodnih, i ovih danas.

Tada bahatost oligarha Sns-a ne bi dosegla današnju tačku ključanja. “Ko je iole putovao, shvata kakva ruina Beograd postaje, arhitektonska amaterska vežba, kasaba sa totalnom neestetikom prostora”, komentar sugrađanina na nekom od medijskih portala.

Razrovane ulice i trotoari, Knez Mihailova čiju musavost samo sneg može da sakrije. Isti onaj sneg, koji nije blagovremeno očišćen krivicom meteorologa, da parafraziram kultnu u svojoj gluposti, izjavu makete gradonačelnika Zorana Radojičića.

Možda je i za “Knez”, kao i za plato ispred Hrama Svetog Save rešenje asfaltiranje, kao povodom Putinovog dolaska. Uskoro će i Makron, taman da se privremeno plombiraju krateri kod Kalemegdana, a mi ćemo se do tada snaći. Jedan drugi plato, ispred Filozofskog fakulteta izgleda kao arheološka iskopina.

Beograd je prljav, izranjavan rupama, deluje kao da su glina i blato, korišćeni za čuvenu deonicu autoputa prema Čačku, transportovani i u Beograd. Siguran sam da neko udobno uživa u novosazidanoj zgradi na Vračaru zbog ovih malverzacija, dok mi menjamo bušne gume. Tu se sve vlasti izgleda uhlebile.

Da li ste videli klizalište, odnosno “ledeni park” na trgu Nikole Pašića u okviru projekta “Beogradska zima”? U skladu je sa svojim imenom – da se smrzneš.

Konstrukcijske skele uparene sa jeftinim ciradnim reklamama Cedevite, Pepsija i Podravke. Materijal kojim se zgrade pokrivaju prilikom renoviranja. Sramota! Umesto da decu šaljemo u idiličan kutak prošaran jelkama i drvenim ogradama, gledali smo u nešto što liči na zatvorsko igralište.

Tako to izgleda kada milje Pinka, odnosno njen bivši muzički urednik i kompozitor folk muzike Damir Handanović vodi centar beogradskih festivala (Bemus, Belef, Fest). Rezime sasvim dovoljan za vođenje najvažnije kulturne ogranizacije grada zar ne?

Zanimljivo je da kada odete na sajt Cebefa, u rubrici “o nama”, možete videti isključivo podatke o Handanoviću. Cebef, to sam ja, kao da mu je došapnuo Luj XIV. Ponešto su dakle usvojili hijerarhijski odozgo – svojatanje institucija. Nekome cela država, nekome feud.

Beograd je nekada bio domaćin elitnim džezerima poput Djuk Elingtona, Majls Dejvisa, Sare Von, njegov festival bio je domaćin veličinama poput Bertolučija, Mastrojanija, Kopole, Felinija, Vendersa, Džarmuša, dok smo Pikasovu Gerniku, slike Poloka, Vorhola, gledali na zidovima naših muzeja. A danas? Pređimo bolje na drugu temu.

Savski trg, skopska “antika” u Beogradu

Da li ste skoro bili u Skoplju? Grandiozni spomenici, čija “patina” vas asocira na medijapan i gips. Projekat koji je inicirao, čitaj – naredio bivši makedonski premijer. Poslužiće nam za divan šlagvort za sledeću gradsku crticu.

Zaboravite trivijalnosti poput rupa, prljavštine, oronulih fasada, gledajte širu sliku, koju nam nudi Goran Vesić, koji je ujedno sebi i zamenik.

Radi se o pobedničkom rešenju konkursa za uređenje Savskog trga, na čijem će se centralnom mestu nalaziti spomenik Stefanu Nemanji. Spomenik, visok 28m biće podignut na predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Vizuelno se uklapa u Beograd kao firentinska Galerija Ufici u Klivlend.

Novokomponovana “antika” Skoplja imaće svoju kičastiju verziju u Beogradu. Vesić kao da živi u paralelnom univerzumu, u kojem inspirisan srednjim vekom niče grad budućnosti, sa prelepim trgovima i pešačkim zonama, plus neizbežni parking.

Nezavisan žiri činili su gradski arhiteka Milutin Folić (što potpuno odbacuje svaki nagoveštaj pristrastnosti), arhitekte iz Ljubljane i Abu Dabija. Drugu nagradu na konkursu dobio je slovenački arhitekta, a jedan otkup dodeljen je, pogađate – timu iz Emirata. Svaku simboliku teško je zaobići. Zato ovaj projekat i izgleda kao brat blizanac zadruge Željka Mitrovića.

Pasarela od Kalemegdana do Beton hale, divna betonska konstrukcija koja se “savršeno” uklapa sa beogradskom tvrđavom kasni, jer se ispostavilo da se ispod zemlje nalazi jedan red zatega koje učvršćuju obaloutvrdu. Zašto bi se ovakvim tricama bavili pre projekta? To je previše štreberski i ziheraški.

Slična priča je i sa Trgom Republike. Zvrji razrovan i prazan, jer nikome nije palo na pamet da kontaktira arheološke stručnjake i raspita se pre prvih otkopavanja da li je projekat uopšte moguć u zadatim okvirima. Obećali su da će ostaci pronađene kapije biti zastakljeni. Da li ste im zaista poverovali?

Neće, “biće konzervirana, a preko nje će biti postavljena kamena struktura, jer je zastakljeno arheološko nalazište teško održavati, ali ćemo novim tehnologijama prikazati kako su kapije izgledale”, reče Andreja Mladenović, Sns kadar bivše vlasti protiv koje su se onoliko zdušno borili.

U prevodu nam je gospodin Andreja rekao da će kapiju da izbetoniraju jer im je skupo da stave stakla kako bismo je videli, ali će nam napraviti crtani film da je pogledamo naknadno. Nismo opoziciono ostrašćeno besni, već jer nas ugnjetavate i ponižavate godinama!

Da li se slične stvari događaju i u drugim gradovima?  Sasvim sigurno, ali u njima postoji sankcija za ovakav javašluk. Da li će ikada postojati i kod nas, ili će službenici koje mi plaćamo nekoga bukvalno morati da ubiju da bi napustili svoje pozicije?

Geto jednoumlja

Kada ova vlast ode, tek tada treba da se piše, da se nikada više ne osetimo ovoliko otuđenim od ljudi koji grad, državu vode. Samo je zahvaljujući javnosti sankcionisan Krišto koji je krao iz kase aerodroma kao kadar G17, javnost je ukazivala na bahatost i skupocene bunde Sns-ovke Jelene Trivan u vreme dok je harala Demokratskom strankom. Maltretiranje od strane Bate Gašića, nikome iz vlasti ne bi smetalo da nije bilo jedne jedine kamere.

Samo su javnost i mediji već upakovanu “običnu saobraćajnu nesreću”, otrgli u istinu, odnosno bahatost Zorana Babića, i njegovog šofera, kojima se “službeno” žurilo na neku vruću teletinu.

Ne brinite, nažalost, biće još tekstova, za njih će se pobrinuti pažljivo selektirani kadrovi, možda Ivona Jevtić, koju je za poziciju direktorke muzeja Nikole Tesle kandidovao rad u Pošti, Goran Grbović, bivši košarkaš kvalifikovan za šefa Štark arene pljuvanjem Dude Ivkovića kod Tegeltije, a oni spadaju u najstručnije, čekajte tek da zađemo do drugog ešalona kadrova.

Sve navedeno će se kao trend nastaviti dok referenca za poziciju bude partijsko galamljenje i poltronstvo, umesto znanja i iskustva. Do tada će i etablirani profesori univerziteta biti “neozbiljna imena”.

Nastaviće se i dok se o tome bude ćutalo i dok se ljudi budu plašili. Zbog slike Trinkijerija sa Sergejom Trifunovićem, inače navijačem ovog kluba, KK Partizan morao je da izda saopštenje. Da je kojim slučajem Piksi rekao nešto protiv ove vlasti, verujem da bi mu Terzić momentalno oduzeo “Zvezdinu zvezdu”.

Živimo u jezivom getu jednoumlja. Uskoro nećemo imati ni pravo na sopstvenu državu ukoliko nismo članovi vladajuće partije. Svaki dinar koji dobiju uslovljen je surovom amoralnom partijskom šibom.

Beograd je malo dete za pritiske u Nišu, Leskovcu, Kragujevcu, Čačku, i drugim gradovima u Srbiji. Završavajući tekst, upravo čitam da je pušten da se brani sa slobode šofer Zorana Babića, koji je jurcao autoputem. Dakle, izvinjavam se, ovde nije dovoljno ni da ubijete da biste dobili sankciju.

Razmislite o tome, svi vi koji ste se distancirali od vašara u kojem živimo, i ne zanima vas ko je na vlasti, ko su ljudi od kojih zavisimo, jer vam je to passé. Dok ne postane lično, i dok ti isti sutra ne budu profesori, direktori u firmama, muzejima, pozorištima, festivalima vašoj deci. Ukoliko ste ih odgajali kako treba, da budu svoji, sa kičmom, ne piše im se dobro. U međuvremenu, ovi će nastaviti da gaze po svima nama, figurativno, i bukvalno.

Pavle Jakšić
Izvor: vitraz.net

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime