Beograd nikad nije više utonuo u blato nego sad

0
824

Beograd pod snegom je uvek čarolija. Baš kao kada ležim na plaži sa stopalima zaronjenim u pesak i pomislim „još dva dana do pakovanja i povratka“ pa me uhvati nemir, i u toj slici ušuškanog gradskog belila odbrojavam. Prve temperature u plusu, prekrivač postepeno nestaje, isplivava štroka koja me podseća na scenu iz filma „Milioner iz blata“ kada onaj klinac upada u čučavac.

Ne znam šta ovih dana rade perači ulica, ali grad nikada nije bio prljaviji. Ne baš ceo grad. Verujem da su šmrkovi radili ko blesavi u sredu noću, svuda gde je politička svita trebalo da prođe. Vidim i da po centru grada i Vračaru nije bilo leda, da su trotoari bili suvi i relativno čisti čim je sneg počeo da se predaje temperaturama u plusu. Samo nekoliko kilometara dalje – opsadno stanje. Bake posrću, jednu ženu sam digla na pešačkom jer joj noge poletele napred, sva ugruvana ostala da leži, žene guraju kolica s bebama po sred ulice, vozači trube pešacima koji su isto tako primorani da hodaju po sredini. Za dva dana sam na Karaburmi čula četiri priče o urgentnom i lomovima. Sigurna sam da je slično bilo i u drugim naseljima koja ne važe za elitna, šta god to značilo i ko god živeo u njima.

I onda su se sneg i led potpuno istopili i uronili smo u blato, govna, đubre. Tu sad imam dva potencijalna objašnjenja.

Možda ljudi u centru i tako tim delovima Beograda više vode računa o svom kraju i ne prave toliko đubreta.

…Ili se neki delovi grada detaljnije i više čiste od periferije.

 

View this post on Instagram

 

Opušten lik #ko#baca#đubre#zlo#ne#misli

A post shared by Luka Ćetojević (@sto_si_bezobrazan) on

Volela bih da mi neko definiše i pokaže prstom ko je kriv što smo toliko štrokavi, da se nađe neko logično rešenje. Da se za svinje koje prljaju ulice i parkove uvedu kazne, a gradske službe da počnu da rade kako treba, šmrk i voda non-stop ako je to potrebno, pa nek se iz budžeta plate za prekovremeni rad. Ne znam, nisam ja gradonačelnik, ali sigurna sam da dr Zoran Radojičić treba da se pozabavi ovim pitnjem u pauzi svečanog otvaranja tri kućice za vrapce i demistifikacije problema sa padavinama. Godinama unazad po Dorćolu, gde radim, viđam Gobusterse.

Da Vas podsetimo:  Gradski prevoz u Beogradu kao deseti krug pakla

To su oni ljudi u specijalnim odelima na kojima je precrtana pseća „kaka“, guraju specijalne mašine za čišćenje izmeta s ulica i iznad glava im vijori zastavica „Gobusters“. Njih ima samo na Starom Gradu. Što? Tu ljubimci imaju bolji metabolizam nego u Rakovici? Nije logično da neko ide za nedogovornim i aljkavim vlasnicima pasa, ali njih će uvek biti. Da li to znači da kaka ne treba da se čisti podjednako svuda?

JKP „Gradska čistoća“ pere prestoničke ulice po rasporedu koji sama kreira, ali ga zvanično ne objavljuje. S druge strane imamo i večitu problematiku nadležnosti. Gradska čistoća se bavi ulicama i trotoarima, ali ako je đubre na zelenoj površini metar dalje, to prelazi u nadležnost Gradskog zelenila. Tako se igramo gluvih telefona, niko nije pobednik, čizme su nam ili blatnjave ili govnjive.

Sećam se kad sam pre dosta godina skupila jedno 20 špriceva po parku gde se deca igraju, i bacila ih, pa otišla kući i zvala redom službe da ih ZAMOLIM da dođu da očiste to. Prebacivali su me, nije ničija nadležnost. Na kraju su me uputili na policiju. I njih pozovem, neće lik ništa da uradi. Završili smo razgovor kad mi je rekao: „Nismo mi gospođo škole učili da bismo špriceve skupljali“. Ta rečenica nekako definiše i rad gradskih službi i mnoge ljude koji žive u ovom gradu. Previše smo fini, školovani, gadljivi da zasučemo rukave, uvek će neko drugi. Zato se davimo u sopstvenim govnima i sve nam je ovo postalo normalno.

Ivana Stojanov
Izvor: Noizz.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime