Prethodni period je obeležilo nekoliko značajnih događaja:1. Sukobi u Siriji, borbe u Idlibu su, krajem decembra 2019. godine, doveli do novog izbegličkog talasa, to jest, oko 250.000 izbeglica je krenulo ka Turskoj, a to je ponovo aktuelizovalo problem migranstke krize. Dva meseca kasnije, predsednik Turske Tadžip Erdoga, zapretio je Evropi da će otvoriti granice s Grčkom i pustiti oko 4 miliona izbeglica i migranata da krenu ka evropskim zemljama; 2. Svetska zdravstvena organizacija je 30.01.2020. godine zbog pojave i širenja Kovid-a 19 uvela vanredno stanje na globalnom nivou; 3. Krajem januara 2020. godine počele su pripreme za vojnu vežbu NATO-a ” Branilac Evrope 2020” ( Ova vežba je trebalo da se odvija na teritoriji Poljske, Nemačke, Gruzije, Litvanije, Letonije i Estonije tokom aprila i maja meseca 2020. godine); 4. Si-En-En je 03.03.2020. godine objavio da je NASA klasifikovala asteroid (52768) 1998 OR2 zbog njegovih karakteristika, kao i činjenice da će proći 29.04.2020. godine pored zemlje na manjoj udaljenosti (6.3 miliona km) od 7.5 miliona km, potencijalno opasnim; 5. Svetska zdravstvena organizacija je 11.03.2020. godine proglasila pandemiju Kovid-a 19, a Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš je 23.03.2020. godine uputio apel svim zeljama koje su u vojnom sukobu da momentalno, zbog ugroženosti zdravlja stanovništva na globalnom nivou, obustave sve sukobe.
U Republici Srbiji 15.03.2020. godine, zbog Kovid-a19, je uvedeno vanredno stanje. Celokupna pažnja političke vlasti u Srbiji, svih institucija posvećena je odbrani i zaštiti zdravlja stanovništva. Tokom ovog perioda u medijima su, logično i opravdano, uglavnom prisutne informacije koje se tiču uvedenih mera tokom vanrednog stanja, i informacije o samom Kovid-u 19 i njegovoj rasprostranjenosti. No, u nekoliko navrata, u medijima kao što su:Alo, Blic, Kurir, Informer, Slobodna Evropa, Glas Amerike, RTS, Pink, Studio B pojaljivale su se i vesti koje se tiču Kosovskog pitanja.
Iako se, tokom vanrednog stanja, u drugi plan stavljaju svi sukobi i politički nesporazumi, ipak, bar delimično, moramo obratiti pažnju na ono što se u poslednje vreme dešavalo na relaciji Beograd-Priština. Povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova, koje se odvijalo poslednjih godina, o čemu sam više puta pisala na sajtu Vidovdana, dovelo je do nekoliko posledica:1. promenio se odnos snaga u OUN-a u vezi nezavisnosti Kosova;2. izazvana je politička kriza unutar Kosova; 3. aktivirali su se lobiji koji smatraju da treba zaustaviti talas povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova.
Krajem 2019. godine pojavila su se mišljenja da Srbija treba da prestane s kampanjom povlačenja priznanja, kao i tvrdnje da su povlačenja priznanja plaćena novcem. Bedžet Pacoli je, tokom 2018. i 2019. godine, više puta istakao da je Republika Srbija počela tajnu aktivnost ubeđivanja država da povuku priznanje nezavisnosti Kosova, optužio je Srbiju da je povlačenje tih priznavanja plaćala nocem, a u celu igru umešao je i Rusiju, tvrdeći da Rusija pomaže Srbiji u procesu povlačenja priznavanja nezavisnosti Kosova, kako bi na kraju broj zemalja u UN koje priznaju nezavisnost Kosova pao ispod 97 i kako bi se sprečila integracija Kosova u međunarodnu zajednicu. Po mišljenju Pacolija, dijalog s Srbijom može da se nastavi samo ako pored ukidanja prištinskih taksi Srbija prizna Kosovo kao državu s granicama i suverenitetom.
Tokom tog perioda, tačnije, krajem 2019. godine, počeli su napadi na Aleksandra Vučića, Maju Gojković, Ivicu Dačića itd. Na brojne optužbe protiv Srbije reagovalo je Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, odnosno Ivica Dačić, zatim predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković,kao i premijer Vlade Republike Srbije Ana Brnabić. Recimo, Ivica Dačić istakao je da povlačenje priznavanja nezavisnosti Kosova ne može biti kompenzacija za ukidanje anticivilizacijskih taksi. Srbija, po njegovom mišljenju, treba da bude konstruktivna kako je ne bi drugi videli kao izvor problema. On se raduje promeni odnosa Sjedinjenih Država prema kosovskom pitanju, to jest, po njegovim rečima, oni iako nisu promenili svoj odnos prema nezavisnosti Kosova, promenili su pristup u poređenju sa administracijama Bila Klintona i Baraka Obame, koje su insistirale na što bržem priznavanju Kosova od strane same Srbije. Trampova administracija, kaže Dačić, je otvorila prostor za kompromise i mogućnosti postizanja kompromisa. Dačić, takođe, navodi Vučićevo mišljenje po kojem smo mi spremni na pregovore, ali da to podrazumeva moratorijum sa svih strana. ”Nikakva kompenzacija za ukidanje taksi ne može da bude sa naše strane prekidanje kampanje za povlačenje priznanja. Mi smo spremni da svi imamo moratorijum, ali samo Kosovo ne želi tu vrstu dogovora” (videti: https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/3823933/dacic-prekid-povlacenja-priznanja-ne-moze-biti-kompromis-za-takse.html
Po Dačiću, dve države-članice Saveta Bezbednosti s pravom veta su garancija da UN neće priznati nezavisnost Kosova, kao i podsticaj da Srbija istraje na svojim stavovima i zaštiti nacionalnih interesa, teritorijalnog integriteta Srbije, Rezolucije 1244, i nastavku dijaloga i traganju za kompromisima koji bi kasnije bili podržani od strane OUN.
Proces povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova i zaustavljanje talasa priznavanja nezavisnosti Kosova destabilizovao je političku scenu u Prištini, i stvorio kontekst koji determiniše nestabilnost svake nove vlade, jer je u suštini legitimiteta svih političkih stranaka u Prištini, kao i samog sistema, političkog i ekonomskog, teza da je Priština već odnela pobedu nad Beogradom, Kosovo osvojilo nezavisnost i suverenitet, i da preostaje samo da se deklarativno zalaže za članstvo u EU, a suštinski za integraciju s Albanijom.
Šta se dešavalo na Kosovu tokom prethodnih nekoliko meseci? Prvo, 03.02.2020. godine formirana nova vlada Aljbina Kurtija. Drugo, tokom ovog perioda, pre formiranja nove vlade i tokom ove vlade, pojačavaju se pritisci SAD na prištinsku vlast da se ukinu takse na robu iz centralne Srbije i Bosne i Hercegovine. Treće, dolazi do sukoba na relaciji Aljbina Kurtija i Ričarda Grenela oko načina na koji treba da se ukinu takse. Četvrto, Aljbin Kurti najavljuje postepeno ukidanje taksi, ali uz određene uslove koje prištinska vlast postavlja Beogradu. Peto, dolazi do sukoba unutar prištinske vlasti između Demokratskog Saveza Kosova i pokreta Samoopredeljenje, kao i između Aljbina Kurtija i Hašima Tačija.
Aljbin Kurti se, pre formiranja vlade čiji će premijer biti, dva puta sastao (09.10.2019. i 23.01.2020. godine) sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika za odnose Srbije i Kosova- Ričardom Grenelom. Po rečima Ričarda Grenela, na njegovo insistiranje da se što pre ukinu prištinske takse, Aljbin Kurti mu je obećao da će takse, koje je prethodna prištinska vlast Ramuša Haradinaja uvela, biti ukinute. Nakon formiranja vlade s Demokratskim Savezom Kosova, Aljbin Kurti je, krajem februara 2020.godine, najavio mogućnost da, nakon što o tome postigne dogovor sa svojim koalicionim partnerom DSK, postepeno počne sa ukidanjem taksi 15.03.2020. godine, da bi 01.04.2020. godine došlo do potpunog ukidanja taksi. No, nesporazum je nastao oko načina na koji bi te takse bile ukinute. Po rečima Aljbina Kurtija, on je bio spreman na to, ali pod uslovom da Beograd stopira kampanju odpriznavanja nezavisnosti Kosova. Po rečima Ričarda Grenela, Aljbin Kurti ga je gledao pravo u oči i rekao da će ukinuti takse, a uslovi nisu spominjani. Aljbin Kurti, kasnije ponavlja i demantuje Grenela, da on Ričardu Grenelu nije rekao da će takse biti ukinute bez mera reciprociteta.
Nekoliko izjava o ovom problemu dao je, početkom marta 2020. godine, Aleksandar Vučić nakon posete Sjedinjenim Državama. Tačnije, Aleksandar Vučić bio je u dvodnevnoj radnoj poseti Sjedinjenim Državama. On se susreo sa Majkom Pompeom ( 01.03.2020. I 02.03.2020.godine) i posle obraćanja na godišnjoj konferenciji AIPAK 2020 (Američko-izraelski komitet za javne poslove), sa trojicom najbližih ljudi Donalda Trampa: Ričardom Grenelom (specijalni izaslanik Donalda Trampa za dijalog Beograda i Prištine), Džaredom Kušnerom (specijalni savetnik Donalda Trampa), Robertom 0 Brajanom (savetnik za nacionalnu bezbednost). Tokom sastanka s njima bilo je reči o ukidanju taksi, ali bez spominjanja bilo kakvih recipročnih mera. Tada Vučić izjavljuje da niko od nas ne traži priznanje Kosova, niti neku zamenu za ukidanje taksi. Posle te posete, Vučić je izjavio da će lobiranje za odpriznavanje nezavisnosti Kosova biti zaustavljeno samo ako se zaustavi lobiranje koju prištinska vlast sprovodi radi povećavanja broja država koje bi priznale nezavisnost Kosova.
Tokom vlade Aljbina Kurtija, Sjedinjene Države su, kao što je već rečeno, nekoliko puta preko specijalnog izaslanika za odnose Serbije i Kosova, prenele poruku prištinskoj vlasti da će doći do obustavljanja finansijske pomoći i svake druge podrške Prištini ukoliko ne dođe do ukidanja taksi. Nesporazum, čak sukob između Ričarda Grenela i Aljbina Kurtija doveo je do unutrašnje političke krize u Prištini. Sa jedne strane, nalazi se stanovište da takse moraju biti ukinute bez ikakvih uslova-stanovište Ričarda Grenela i Aleksandra Vučića, dok se, nasuprot ovom stanovištu, nalazi stanovište Aljbina Kurtija da, ukidanje taksi, može da se desi samo ako Republika Srbija stopira kampanju odpriznavanja nezavisnosti Kosova, i ako priznaje teritorijalni integritet Kosova, suverenitet Kosova, to jest nezavisnost Kosova. Zamenik predsednika Demokratskog saveza Kosova (DSK) je 19.03.2020. godine izjavio da je vlada premijera Aljbina Kurtija antiamerička, i da će zbog toga DSK napustiti koaliciju s pokretom Samoopredeljenje. DSK je tokom tih dana imao sastanke sa Ramušem Haradinajem (Alijansa za budućnost Kosova) i Fatmirom Ljimajem (Socijal-demokratska inicijativa), odnosno s opozicijom, koji su mu obećali da će podržati rušenje vlade Aljbina Kurtija.
Aljbin Kurti, smenjuje ministra policije Agima Veljua (DSK) jer je ovaj podržao Tačijev predlog o uvođenju vanrednog stanja, sukobljava se s Hašimom Tačijem zvog uvođenja vanrednog stanja tokom kojeg, nakon što je uvedeno, Nacionalni savet bezbednosti na čijem je čelu Hašim Tači, preuzima izvršne funkcije upravljanja, odnosno u drugi plan baca premijera. Zatim, on smenjuje zamenika premijera iz DSK-a, i to dovodi 25.03.2020. godine do pada vlade lažne države Kosovo. Kao ključne probleme u vladi čiji je premijer bio, nakon njenog pada, izjavljuje da su to Isa Mustafa i ministar policije kojeg je smenio i sukob s Ričardom Grenelom oko načina na koji takse treba da budu ukinute. No, takođe, on izjavljuje da se u pozadini sukoba u Prištini nalazi plan i sporazum u razmeni teritorija, što on, kako kaže, ni pod kojim uslovima ne bi dozvolio. Ovu izjavu je, opet, demantovao Ričard Grenel, tvrdeći da nikakav sporazum ili plan o razmeni teritorija niti je video, niti takav plan postoji. (Ričard Grenel je 19.02.2020. godine u svom tvitu odgovorio na tekst Observera u kojem se prenosi mišljenje Metjua Palmera po kojem su SAD otvorene za korekciju granica, ocenivši ovo kao lažnu vest: https://www.politika.rs/scc/clanak/448200/Grenel-Lazna-vest-da-su-SAD-za-razmenu-teritorija, videti: https://www.alo.rs/kosovsko-pitanje/grenel-ukidanje-taksi-ili-izostanak-podrske-sad/299503/vest, itd..
Krajem marta 2020. godine došlo je i do reakcije Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije. U saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova, odluka Aljbina Kurtija da zameni stopostotne takse na robu merama reciprociteta je još jedan demagoški gest. Po njihovom mišljenju, insistiranje prištinske vlasti da Beograd etiketira proizvode spominjanjem Republike Kosovo u dokumentima, indirektno znači priznanje te države. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije u tom potezu vidi pooštravanje zahteva prištinske vlasti i postavljanje novih prepreka nastavku dijaloga sa Beogradom. (videti: https://rs.sputniknews.com/rusija/202004061122274916-rusija-kosovski-lideri-se-opet-bave-demagogijom/
Dalje sledi imenovanje Miroslava Lajčaka (bivši ministar spoljnih poslova Slovačke i predsednik Generalne skupštine UN -2017-2018) sa mandatom od 12 meseci za specijalnog predstavnika Evropske Unije za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana. (Videti: https://www.euractiv.com/section/all/short_news/lajcak-to-become-eus-special-representative-for-the-belgrade-pristina-dialogue/) Miroslav Lajčak je izjavio da njegovo imenovanje za predstavnika Evropske Unije znači ponovni povratak angažovanja Evropske Unije u dijalogu Beograda i Prištine. Rekavši da mu je Zapadni Balkan oduvek bio blizak srcu, takođe je istakao da mu je cilj unapređivanje dijaloga između dve strane, a smatra da bi odluka o ukidanju taksi bila prvi znak da je Priština spremna za taj dijalog uz posredovanje Evropske Unije.
U celoj ovoj priči, koja se dešavala na relaciji Beograd-Priština, Priština-Vašington, Beograd-Vašington, prisutna je tema povlačenja priznavanja nezavisnosti Kosova, kao i pokušaj da se izvrši pritisak, sa različitih strana, na Prištinu da ukine takse, ali i na Beograd da zaustavi kampanju odpriznavanja nezavisnosti Kosova.
Sa stanovišta srpskog interesa, paradoksalno je i postaviti pitanje da li Srbija treba da prestane s pokušajima da kroz diplomatske aktivnosti utiče na druge države da povuku svoja priznanja. Jednako je paradoksalno stvaranje konstelacije, s bilo čije strane, koja bi vodila opstrukciji daljeg dijaloga, pregovaranja i pokušaja da se pronađe kompromisno rešenje. Iako uvođenje Miroslava Lajčaka, kao izaslanika Evropske Unije za odnose Prištine i Beograda, predstavlja pokušaj da se kosovsko pitanje ponovo stavi pod kontrolu Evropske Unije i time smanji iticaj Ujediljenih Nacija, a indirektno ojača pozicija lažne države Kosovo, ipak i dalje, presudnu ulogu, kad je reč o statusu Kosova, imaju Ujedinjene Nacije, i Savet Bezbednosti Ujedinjenih Nacija. Zbog toga i jeste značajno koliki je tačan broj država koje priznaju nezavisnost Kosova i koliki je tačan broj država koje tu nezavisnost ne priznaju, kao i kakav je stav po tom pitanju država članica Saveta Bezbednosti OUN-a s pravom veta. Zbog toga i jeste značajno nastaviti s pokušajima da se utiče na neke države da povuku priznanja nezavisnosti Kosova. Odustajanje od pokušaja da se utiče na države da povuku svoje priznanje nezavisnosti Kosova, znači odustajanje od suvereniteta Republike Srbije, koji još uvek, premda osporen na Kosovu ( nema monopol nad upotrebom sile), u formalnom obliku nije osporen od strane skoro polovine država od ukupnog broja država članica OUN-a. Nelogično je i nepravedno zahtevati od Srbije da stopira kampanju odpriznavanja nezavisnosti Kosova, a Kosovu davati pravo da i dalje lobira za nezavisnost i pokušava da utiče na države, koje još uvek nisu priznale nezavisnost Kosova, da podrže njihov ulazak u razne međunarodne institucije i organizacije. Pozicija Srbije da organizuje aktivnosti, posredstvom kojih bi pokušala da utiče na razne države na povuku svoje priznanje je, sa svih aspekata, legitimna pozicija.
Bilo kako bilo, nadajmo se da će situacija sa zdravljem stanovništva, na globalnom nivou, kao i kod nas, biti bolja već od juna 2020. godine (po prognozama epidemologa), a posle Beograd i Prištinu čekaju nove runde pregovora i dijaloga (nedavno je najavljeno da Emanuel Makron i Angela Merkel planiraju da organizuju samit koji bi bio posvećen kosovskom pitanju) u kojima treba učestvovati samo ako je Srbiji data garancija da ima pravo da brani svoje interese, teritorijalni integritet i suverenitet.
