Beograđani, oprostite što vas je osvajanje zlatne medalje, na Šampionatu Evrope za odbojkašice, zateklo – nespremne..!
Izvinite što organizatori sinoć nisu uspeli da obezbede kišu i oluju ili bar sneg, pa da imate dobar izgovor.
Izvinite, uopšte uzev, što naše devojke igraju najbolju odbojku na kontinentu i što nisu gubitnice, pa da budu srebrne, bronzane ili, kamo sreće, da su ostale bez plasmana na pobedničkom postolju, pa da serbez kažete: nema medalja, nema dočeka…
Pa, dobro bre, Beograđani, gde ste vi sinoć..?
Nemojte reći da niste znali za doček, jer nekada ste izlazili i zaista spontano dočekivali osvajače medalja..!
Recite da ste očekivali da će odbojkašice dočekati neko drugi, računate da Beograd ima toliko beskućnika, klošara i uličara da će samo oni popuniti i plato do Skupštine Srbije!
Recite da je izdala ova prostačka, seljačka provincija Srbije, ovaj polusvet koji ne zna za beogradski red! Ovaj dokoni narod koji, osim što radi i plaća porez za Beograd, mora da zna i za obavezu da dođe u Beograd i dočekuje sportiste sa medaljama!
Recite da smo zatajili mi, provincijalci, koji smo umeli da masovno dođemo u Beograd i rušimo vlast! Recite da zbog nas niste mogli na miru da sedite po terasama i baštama i ispijate kapućino i pivo, raspravljajući sa koje strane, na koga i kako treba da udarimo!
Beograđani..?
Zar je ”nekoliko hiljada” vas, Beograđana, zaslužena reakcija na ono što su uradile naše devojke za svoju naciju?
Niste čuli ono sa pobedničkog postolja: ”Donosimo vam zlato!”..?
U onom – ”vam” – niste prepoznali sebe?
Zar samo tih nekoliko hiljada ljudi ispred balkona oseća da je to zlato NAŠE, kako je rekla jedna od odbojkašica, podignuvši medalju ka nebu..?
Da li bi ste, Beograđani, došli u većem broju, da vam je obezbeđeno ono čega se najviše gnušate: sendviči?
Stidite li se – što je više Beograđana bilo na otvaranju ”Jazakija” u Šapcu, nego na dočeku reprezentativki u Beogradu?
Čime da izbrišemo stid, kako da vas odobrovoljimo?
Kuvano vino, rakija, šampanjac za osetljivije želuce i prefinjenije ukuse? Recite samo, mi iz provincije dužni smo da vam, sledeći put, to obezbedimo!
Oporo? Uvređeni ste?
Jeste oporo i s pravom ste uvređeni!
Vama Beograđanima ništa nije vredno vas!
Niti vašeg komfora: molim vas, javite – kada je, u koje vreme, najzgodinije da se napravi neki sledeći doček!
Kada nas ponovo zadesi srećan slučaj, je l’ vam više odgovara doček u posleponoćnim ili ranim jutarnjim satima, možda? Kada krenete kući, iz klubova i sa splavova, je l’ može tada?
Dobro, potrudićemo se i da sportisti iz provincije više ne budu zastupljeni u tolikom broju u reprezentacijama!
Pošteno bi bilo da svi budu iz Beograda, tada bi izašao ceo Beograd, reći ćete..?
Ili se događaj poklopio sa ulaskom ili izlaskom onih veličina u rijalitije, pa su Beograđani tamo otišli u većem broju…?
Hajde da se konačno pogledamo u oči i sve stvari postavimo na svoje mesto: mnogo su razmaženi ti sportisti!
Imam utisak da osvajaju tolike medalje samo da bi maltretirali Beograđane!
Tome mora doći kraj:
Ubuduće, svi osvajači medalja da se okupljaju samo jednom godišnje, ali ne na onom balkonu, nego ispred!
Da dočekaju Beograđane koji će se pojaviti na balkonu!
A, pošto gore nema mesta za sve Beograđane, osvajači medalja ostale Beograđane da posećuju po stanovima i kućama!
I da bude direktan prenos na televiziji, u pauzama rijalitija.
Radoje Andrić
iskra.co
Hm,hmm…otkad, Djokovic igra tenis zbog patriotizma ? A, sport je individualna stvar pojedinca,..?
Hm,hmm…devojkama svaka cast, i Anu i Jelenu, zloupotrebio je Klinton, a, kada SNS,izvodi na balkonu “ starog dvora kako ga zovu“ sportiste,to vec nije sport. Postoje,sportski objekti…za to,a ne “ politicki performansi,sa tv igrokazima“..stadioni,hale…
Да су нас укебали – јесу. Браћо из расејања, жалите и Београђане и Србијu. Умукли смо. Што је рекао старац Вукашин иy Пребиловаца: – Режи Вучићу, ради свој посао.
Господо КОРЕНИ, ћирилица је наш корен. Истребили су и њу, радећи свој посао.
Њихов посао је задатак постављен од вечитих непријатеља – да раде свој посао.
И, нажалост – раде.
Уз помоћ и спонзорство свих српских непријатеља.
КОРЕНИ – пишите ћирилицом
Аутор написа нешто што га у старту демантује
Nemojte reći da niste znali za doček, jer nekada ste izlazili i zaista spontano dočekivali osvajače medalja..!
тако да је остатак текста пуко изношење фрустација читавим друштвом древне Србије.
НЕКАДА и СПОНТАНО је кључно. Данас се управо сви „евенти“ организују са намером, праћени соком и сендвичом и партијском картицом организиваним превозом „Ластиним“ или неким другим режимским аутобусима.
Поштеним људима на таквим догађајима није место, не осећају да је спонтано и да је од срца.
Уопште, многи Срби данас не осећају да припадају Србији.
Иначе, свим спортистима свака част. Њихов патриотизам није упитан нити наша љубав и поштовање према њима, па чак и ако резултата нема. Али… схватите… данас једноставно није време за то… имамо, ваљда, преча посла… или не?
Није то само Београд. Тужна истина је да један тако леп и за нас изузетно успешан спорт упорно, и сад очигледно не случајно, не постаје популаран у Србији. Досадно бре. Нема ту нико да се гура, лакта, саплиће, пљује и штипа. За утеху, то је у мањој или већој мери случај са већином земаља – част Пољској.
Са друге стране, и ти дочеци постају све више да личе на јефтине риалитије, и то је сигурно нешто што одбија доста људи. И поред тога, да сам тамо дошао бих због спортиста, јер је, како рече Јована Стефановић, све то за нас (земљу и народ). Али ако и не гледаш одбојку, није ти ни битно. Испада да највише користи и од овог успеха има трулеж на власти, који спортске успехе користи за саморекламу.